Истраживачи Машинског факултета ускоро би могли да се прикључе још једном пројекту разоткривања мистерије настанка универзума, који се осим у ЦЕРН-у, реализује и при Обједињеном институту за нуклеарна истраживања (Joint Institute of Nuclear Research – JINR) са седиштем у Дубни, у Руској федерацији. Чланови научног тима ЈИНР програма “Неутрино“ боравили су у тродневној радној посети Србији, у оквиру које су постетили Машински факултет у Београду и представили планове за даљи развој Бајкал-ГВД експеримента. Посета је реализована у оквиру пројекта “Multimessenger studies of violent processes in the Universe” који се изводи у сарадњи Астрономске опсерваторије у Београду и Бајкал-ГВД неутронског телескопа.
(фото: Print Screen/You Tube)
Реч је о подводном неутринском телескопу смештеном у Бајкалском језеру чији је циљ проучавање астрофизичких феномена, као што су супернове и црне рупе. Неутрини су веома мале и готово невидљиве честице које настају током експлозија звезда и других снажних догађаја у свемиру и практично не ступају у интеракцију са материјом, већ пролазе кроз њу без остављања трага. Међутим, у додиру са водом неутрини изазивају бљесак светлости, коју детектори телескопа, састављеног од умрежених оптичких сензора, хватају. Научници проучавају ове честице да би боље разумели шта се дешава у дубоком свемиру и како функционишу силовити процеси у Универзуму.
Руску научну делегацију у којој су били проф. др Димитриј Наумов, заменик директора Лабораторије за нуклеарне проблеме ЈИНР и руководилац програма „Неутрино“, др Игор Белолаптиков, руководилац Бајкал-ГВД експеримента, др Баир Шојбонов, виши научни истраживач у ЈИНР и Сергеј Завјалов, студент докторских студија на Московском државном универзиету и ЈИНР, примио је проф. др Александар Грбовић, продекан за финансије Машинског факултета. Проф. Грбовић је представио образовне и научно-истраживачке капацитете Машинског факултета, а саговорници су оценили да су потенцијали за унапређење сарадње у области инжењерства изузетно велики. Састанку су присуствовали и проф. др Ђорђе Чантрак, шеф Катедре за хидраучичне машине и енергетске системе, проф. др Лука Поповић, директор Астрономске опсерваторије Београд и Радомир Батинић, дипл. маш. инж.
Током посете, руски научници су одржали тематска предавања на којима су наставнике и сараднике Машинског факултета информисали о научним и инжењерским аспектима Бајкал-ГВД експеримента, као и плановима за даљи развој и надоградњу неутринског телескопа, која ће, како су навели, омогућити револуционарна открића и унапредити досадашња знања о свемиру. Напомињући да пројекат Бајкал-ГВД није само национална инцијатива, већ да окупља и научнике из других земаља у свету, руски истраживачи су указали на низ могућности за унапређење сарадње са колегама из Србије.
Професор Димитриј Наумов је представио пројекат Бајкал-ГДВ неутринског телескопа и његове могућости у истраживању астрофизичких феномена. Како је истакао тај пројекат је већ дао важне резултате, укључујући и детекцију дифузног астрофизичког неутрина. О инжењерским достигунућима и техничким иновацијама у пројектовању неутринског телескопа говорио је др Игор Белолаптиков. Посебно се осврнуо на пројектовање и постављање инфраструктуре телескопа, интеграцију оптичких модула и развој система за прикупљање података. С тим у вези, указао је и на изазове са којима се инжењери суочавају током пројектовања и изградње телескопа, нарочито када је реч о стратегијама за повећање осетљивости детектора.
(Проф. др Д. Наумов и др И. Белолаптиков)
(др Б. Шојбонов и докторант С. Завјалов)
Др Баир Шојбонов представио је методологије које се користе за прикупљање и анализу података. Како је навео, кључни аспекти обухватају обраду података из оптичких модула, технике за филтрирање и анализу, као и примену Монте Карло методе. Докторант Сергеј Завјалов представио је НТСим, напредни оквир за симулацију интеракција неутрина и накнадни процес реконструкције догађаја, обезбеђујући побољшану тачност и ефикасност у анализи података.
На крају предавања, проф. др Сергеј Качанов, заслужни научник Руске федерације и заменик кодиректора Српско-Руског хуманитарног центра из Ниша, уручио проф. Ђорђу Чантраку захвалницу за успешну сарадњу и учешће на научним скуповима у организацији СРХЦ-а.
Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни је светски познати научни центар, јединствени пример интеграције фундаменталних теоријских и експерименталних истраживања са развојем и применом најсавременије технологије и универзитетског образовања.
Основан је 1956. године као међународна организација чије су земље чланице биле државе које су у то доба гравитирале Совјетском Савезу. У овом тренутку JINR има 19 земаља чланица, као и пет придружених, међу којима је и Србија.
Основне области истраживања JINR су: теоријска физика, нуклеарна физика, физика чврстог стања и материјала, примењена физика и геофизика, био-медицина, зрачење, генетика, електроника, нанотехнологије, рачунарске науке и мреже, научно образовање. Има више од 6000 запослених, од тога више од хиљаду научника-истраживача и око 2000 инжењера и научно-техничког особља.
(Извор: Машински факултет)