Индустрија 4.0 и нови трендови у области науке, образовања и индустријске праксе у нашој земљи били су централна тема овогодишње 44. ЈУПИТЕР конференције, која је одржана 16. и 17. октобра на Машинском факултету у Београду, у организацији Катедре за производно машинство и уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
Као водећи научно-стручни скуп за презентацију најновијих резултата истраживања и развоја у областима интелигентних технолошких система, компјутерски интегрисаних технологија, CAD/CAM система, ЦНЦ технологија, индустријске роботике и аутоматизације, флексибилних технолошких система, примене информационих технологија у управљању производњом, адитивних технологија и многим другим областима, ЈУПИТЕР конференција је и ове године окупила представнике научне и привредне заједнице из земље и региона.
Према оцени учесника, овогодишњи скуп је био добра прилика за размену знања и искустава, али и прилика да се ближе дефинише стање истраживања у области производног машинства, одреде правци даљих истраживања и развоја који ће омогућити подизање технолошког нивоа наше земље и стварање предуслова за унапређење постојећих технолошких капацитета и увођење нових технологија. У том смислу, како је истакнуто, резултати истраживања презентовани кроз 39 радова на конференцији представљају значајан допринос и путоказ даљег развоја науке и индустријске праксе у домену производног инжењерства.
Учеснике и бројне госте поздравио декан Машинског факултета у Београду проф. др Владимир Поповић који је том приликом указао на важност одржавања ЈУПИТЕР конференције, посебно у времену у којем живимо, када се све убрзано мења и када конференције све мање и мање имају значаја.
„ЈУПИТЕР конференција је скуп по коме се препознаје Машински факултет. Производно машинство интегрише све области напредних технологија, мада људи ван струке често то не препознају и производно инжењерство најчешће везују за плаве мантиле и прљаве технологије. Због тога је важно да одржавамо традицију и да наредних година организујемо и развијамо конференцију, да она напредује и да се наш глас чује“, истакао је проф. Поповић, напомињући да ће Машински факултет наставити да подржава организацију овог научно-стручног скупа.
Како је навео, Катедра за производно машинство је највећа и добро организована катедра на Машинском факултету. „То потврђује и организација овогодишње конференције. Честитам вам на уложеном труди и напору, као и броју изабраних радова“, рекао је декан Машинског факултета и организаторима и учесницима пожелео успешан рад
Изразивши задовољство што је овогодишња, 44. ЈУПИТЕР конференција окупила велики број учесника из земље и региона, председник Организационог одбора овог скупа, проф. др Саша Живановић, подсетио је присутне да традиција ЈУПИТЕР конференције траје 49 година.
„Прва конференција је одржана од 17. до 20. фебруара, далеке 1975. године. Следеће године обележавамо велики јубилеј – 50 година од одржавања прве конференције, а њени основни циљеви, успостављени у тренутку осивања, ни до дан данас се нису променили. И даље је то скуп науке на првом месту у сарадњи са привредом“, истакао је проф. Живановић. Како је навео, ни акроним ЈУПИТЕР (Јединствено управљање производним и технолошким ресурсима) успостављен давне 1975. године, такође није изгубио на својој актуелности.„Шта више, мишљења сам да тај акроним добија један нови замах и зато ме радује овако велики број присутних учесника, међу којима су наши старији професори, професори из окужења и студенти.Надам се да ће тај нови замах оправдати излагање 39 радова на конференцији“, поручио је, између осталог, проф. Живановић.
Осврнувши се на вишедеценијску традицију Катедре за производно машинство, проф. др Зоран Миљковић, председник Програмског и научног одобра и шеф катедре је подсетио да се ове године навршава 130 година од када је давне, 1894. године на тадашњој Великој школи, касније Универзитету у Београду, уредбом уведен предмет „Механичке технологије“.
„Предмет је временом мењао своје називе. Сада се зове „Технологија машинске обраде“. Прошао је читав 20. век и озбиљно смо „згазили“ у 21. век, а производно машинство и даље, као што се некада у некој химни на овим нашим просторима говорило, стоји постојано“, истакао је, између осталог проф. Миљковић.Он је изразио задовољство што међу учесницима види колеге из Новог Сада, Ниша, Ужица и других градова у Србији, као и колеге из Словеније и других држава у региону. „Посебно сам поносан што су данас овде и наши студенти међу којима је све више колегиница. Ми на Катедри за производно машинство негујемо равноправногст полова и имамо између 30 и 40 одсто девојака и веома сам поносан због тога“, рекао је проф. Миљковић и учесницима још једном пожелео добродошлицу.
Учеснике је поздравио и проф. др Иван Божић, директор Алумни фондације Машинског факултета, која окупља некадашње студенте Машинског факултета и чији је основни циљ промоција науке и образовања у области машинског инжењерства и афирмација угледа Машинског факултета, кроз размену знања и успешне приче, али и кроз неговање задужбинарства, донаторства и хуманитарног рада.
„Не треба тражити много разлога зашто се баш на овом скупу обраћа неко ко је из Алумни фондације, али ја ћу истаћи три. Пре свега, иницијатива за формирање некадашњег Алумни фонда, а касније Алумни фондације, потекла је са Катедре за производно машинство, од професора Жарка Спасића, који је био њен први директор. Други разлог, нимало мање битан је тај што Алумни клуб „Поризвођачи“ има понајвише алумниста. Малтене петина алумниста је са производног машинства. И на крају, први алумниста који је своју успешну причу поделио са свима нама јесте проф. др Горан Путник, члан Алумни клуба „Произвођачи““, рекао је проф. Божић и позвао све активне алумнисте да се региструју на сајту Фондације.
Конференцију је отворила др Марина Соковић, помоћник министра науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Она је изразила задовољство што је у прилици да у име Министарства науке, технолошког развоја и иновација, али и у своје лично име поздрави учеснике конференције, најпре због изузетне сарадње коју Министарство има са Машинским факултетом.
Указујући на важност одржавања научних скупова за развој науке у Србији, др Соковић је нагласила значај ЈУПИТЕР конференције. „Сама чињеница да се конференција одржава 44. пут говори да је тај скуп већ традиција, а традиција обавезује да се погледа у прошлост и сагледају резултати.
„Ви сте доста тога урадили, али традиција обавезује да се иде и ка будућности, а будућност креирамо ми, садашња генерација. Често говоримо да треба да пратимо трендове у свету, у региону, али времена се мењају, наука брзо напредује, поготово у технологији, новим информационим технологијама, па и у производном машинству. Зато морамо да стремимо ка томе да креирамо науку, да други прате нас, а не да ми пратимо њих. У том смислу, ова конференција, као и сви други научни скупови који се организују, служи за размену знања и искустава, али и за стварање нових сарадњи које воде ка још бољим резултатима и то морамо да искористимо“, поручила је др Соковић и учесницима пожела успешан рад.
Свечани део конференције завршен је доделом плакета заслужним институцијама и појединцима за континуирану подршку и успешну реализацију бројних ЈУПИТЕР конференција. Овогодишњи добитници признања су Министарство за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије и Лола институт, а председник Организационог одбора конференције проф. др Саша Живановић уручио је плакете др Марини Соковић, помоћници министра и директору Лола института, др Срећку Манасијевићу.
Пленарни део конференције отворило је уводно предавање „Виртуализација производних система: Једна технологија дигитализације производње – од рачунарства и производа до ситема, предузећа и друштва“, проф. др Горана Путника са Универзитета Мињо у Португалији.
У наставку седнице учесници су имали прилику да чују и излагање на тему „Дигитализација машина алатки – Могућности и примена у Републици Србији“, проф. др Слободана Табаковића и проф. др Милана Зељковића са Факултета техничких наука у Новом Саду, а затим и излагање на тему „Пројектовање процеса дубоког извлачења сложених неротационих елемената“ аутора, проф. др Саше Ранђеловића, др Срђана Младеновића, Јована Аранђеловића, Николе Костића, проф. др Андрије Зорића и проф. др Марине Трајковић Миленковић са Машинског и Грађевинско-архитектноског факултета у Нишу.
Радни део конференције обухватио је пет тематских симпозијума: 37. симпозијум CIM У СТРАТЕГИЈИ ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ИНДУСТРИЈЕ ПРЕРАДЕ МЕТАЛА, 31. симпозијум CAD/CAM, 40. симпозијум НУ * РОБОТИ * ФТС, 46. симпозијум УПРАВЉАЊЕ ПРОИЗВОДЊОМ У ИНДУСТРИЈИ ПРЕРАДЕ МЕТАЛА и 24. симпозијум МЕНАЏМЕНТ КВАЛИТЕТОМ, на којима су представљени резултати истраживања, не само у оквиру пројеката које финансира Министарство за науку, технолошки развој и иновације, него и других пројеката из области производног машинства.
(Извор: Машински факултет)