На Машинском факултету у Београду одржана је промоција књиге „Тензорски рачун са применама у диференцијалној геометрији и механици – Теорија и примери са решењима“, аутора Јове Јарића, Драгослава Кузмановића и Александра Седмака, уважених професора Универзитета у Београду. Промоцију је обележило сећање на академика Владана Ђорђевића, истакнутог стручњака у области машинског инжењерства, коме су аутори и посветили књигу. Скуп је одржан у уторак, 15. октобра, на дан када је проф. Ђорђевић пре две године преминуо.
Академик Владан Ђорђевић, професор Машинског факулета у Београду, редовни члан Одељења техничких наука САНУ и члан Академије нелинеарних наука (САНН), био је један од бриљантних српских умова, чији је научни рад поштован и изван граница наше земље. Његовим одласком српска научна и академска заједница избугиле су много, истакнуто је, између осталог, на промоцији у библиотеци Машинског факултета.
Скуп је отворио проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета у Београду, који је пре две године подржао иницијативу првог аутора, проф. др Јове Јарића да књигу посвети проф. Ђорђевићу, свом дугогодишњем сараднику и блиском пријатељу.
„Академик Владан Ђорђевић је оставио огроман траг у животу и раду Машинског факултета. Ми се на овај начин трудимо да се одужимо професору, не само кроз ову књигу, чији је издавач Машински факултет, него и кроз награду која носи његово име и додељује се за Дан факултета“, истакао је проф. Поповић.
Он је честитао ауторима на труду и напору да напишу једну, како је навео, веома занимљиву књигу, посебно у време када се људи све мање баве писањем. „Онима који имају потребу да књигу користе желим да она што дужи живи и да дочекамо њено друго, па и треће проширено издање, уколико аутори буду имали снаге и потребе да то раде. Захваљујем се и рецензентима, јер бити рецезент није само наћи се на корици, него и позабавити се садржајем књиге, дати сугестије и предлоге“, истакао је проф. Поповић и ауторима књиге још једном упутио најискреније честитке.
О личности академика Владана Ђорђевића, његовом животном и професионалном путу, говорио је проф. др Милан Лечић, шеф Катедре за механику флуида и један од рецензената књиге. Исказавши најдубље поштовање према свом професору и ментору најпре се осврнуо на његово одрастање у родном Крушевцу, школске и студентске дане, а затим и на професионални развој и узоре који су га усмерили ка механици флуида и били „ветар у леђа“ његовом непрекидном трагању за научном истином.
Основна научна и стручна област рада академика Ђорђевића била је теоријска и примењена механика флуида, а посебно теорија граничног слоја, теорија струјања нехомогених и ротирајућих флуида, теорија таласних кретања флуида и теорија хидродинамичке стабилности и преласка у турбуленцију. Поље његовог научног рада обухватало је и биомеханику флуида, као и проблеме струјања гасова у микро-каналима који имају велику примену у савременим технологијама микро-електро-механичких система (MEMS).
Дипломирао је на Одсеку за хидроенергетику Машинског факултета Универзитета у Београду (1961). Постдипломске студије завршава на Групи за механику Природно-математичког факултета у Београду, где је магистрирао (1963) и докторирао (1966) из области теорије граничног слоја.
Као Хумболтов стипендиста завршио је постдокторску специјализацију на Алберт-Лудвигс универзитету у Фрајбургу (1968-1969). Као Фулбрајтов стипендиста био је гостујући научник на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу (1975-1976), где је касније радио као гостујући професор на одељењима за ваздухопловство и машинство.
Након завршетка основних студија, почиње да ради као асистент на Катедри за механику флуида Машинског факултета Универзитета у Београду (1962). На истом факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1981 године. Предавао је предмете Механика флуида и Хидраулика и пнеуматика. Био је продекан за наставу (1989–1991) и шеф Катедре за механику флуида (1988–2000). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985, а за редовног 1997. године.
„На крају морам истаћи да је проф. Ђорђевић био један од главних стубова Катедре за механику флуида, као целог и целог факултета. Ми, старији чланови катедре захвални смо на прилици да будемо сарадници истински великог човека који нам је годинама несебично даривао педагошке и научне идеје“, рекао је проф. Лечић, а затим се осврнуо на научни и стручни допринос књиге „Тензорски рачун са применама у диференцијалној геометрији и механици“.
„Са сваком прочитаном страном књиге недвосмислен је утисак да је ова књига по много чему оригинално дело, без обзира што су њој приказане познате ствари које су дате у богатој литератури из ове области. Наиме, аутори тврде да је битно разматрати тензоре, као елементе мултилинеарне алгебре. Отуда уводни део књиге садржи основне појмове алгебре са посебним освртом на матрични рачун, јер су тензори тесно повезани са матрицама, а приказан је и низ задатака који су решавани на оригиналан начин, до сада непознат у литератури“, истакао је проф. Лечић.
Како је навео, аутори су водили рачуна да материју излажу поступно и логичним распоредом. Тако се прво тензори разматрају у еуклидском тродимензионом простору, а затим се врши генерализација на еуклидске просторе већих димензија, да би потом били разматрани и у риманском простору. „После примене тензорског рачуна у диференцијалној геометрији аутори долазе до својеврсне круне ове књиге, до примене тензорског рачуна у механици континуума. И овде аутори остају верни својој почетној идеји о писању заиста оригиналне књиге. Тако се и у овом поглављу веома детаљно разматрају неки делови који нису увек били заступљени у постојећој литератури“, рекао је, између осталог, проф. Лечић.
Присутнима се обратио и други рецензент књиге др Борислав Гајић, научни саветник Математичког института САНУ. „Током претходне две деценије, колико је трајало писање књиге, сва тројица аутора, иако се баве различитим областима механике, уложили су велики ентузијазам и велику енергију у науку, о чему најбоље говори њихов изванредан опус. У том смислу, мој први утисак јесте да је сва та енергија, сво то знање које је годинама сакупљано, садржано у књизи коју данас представљамо“, истакао је др Гајић.
Цитирајући познатог руског математичара Владимира Арнолда, аутора једне од фудаменталних књига „Математичке методе класичне механике“ да већина људи на помен „теоријска механика“ прво помисли на класичну механику, он је указао на чињеницу да је теоријска механика много шири појам. „То јесте класична, Њутнова механика, али обухвата и механику флуида, механику континуума и у том смислу ова књига јесте примена тензорског рачуна и оне класичне диференцијалне геометрије у теоријској механици, махом у механици континуума. Посебно важан део у књизи јесу конститутивне једначине, јер мало је књига у постојећој литератури, посебно у домаћој литератури, садржи тај теоријски приступ конститутивним једначинама“, навео је др Гајић.
О томе, како се један машински инжењер нашао у улози кооаутора књиге о тензорском рачуну, говорио професор емеритус др Александар Седмак, редовни професор Машинског факултета у пензији. Прича почиње још током студија када су му омиљени предмети били математика и механика флуида. Механика флуида га је даље одвела у механику континуума и нумеричку анализу, па је магистарски рад радио под менторством чувене рофесорке Косаре Јојић, легенде Машинског факулета и првог доктора наука у бившој Југославији из генерације која је уписала студије после Другог светског рата.
„Када се на све то заинтересујете и за механику лома која је, када је реч о материјалима једна ствар, а са гледишта механике и математике сингуларитет, онда је било логично да се тих раних 80-их обратим једном од највећих зналаца методе кончаних елемената, професору Младену Берковићу са тадашњег Ваздухопловно-техничког института, данас Војнотехнички институт. Заједно смо замислили докторски рад на тему „Примена методе коначних елемената на одређивање параметара механике лома за танке љуске“. Проф. Берковић ме је одвео на Групу за реологију Природно-математичког факултета, где сам изложио свој рад. Тада ми је проф. Јово Јарић рекао да се мој проблем решава сфером која закачена за врх прслине и креће се заједно са њом, а да се на све то примени транспортна теорема и искористе остале лепоте тензорског рачуна и добије се закон одржања типа Ј-интеграла за танке љуске. И то је био наслов моје тезе у чијој је основи тензорски рачун“, навео је проф. Седмак.
Проф. др Јово Јарић, редовни професор Природно-математичког факултета у пензији најпре се осврнуо на дугогодишње пријатељство са проф. Владаном Ђорђевићем које датира још од њихових студентских дана. Иако су се на први поглед бавили различитим областима, проф. Јарић тензорским рачуном у механици, а проф. Ђорђевић механиком флуида, нашли су заједнички именитељ у математици без које, како је рекао, нема науке.
Говорећи о књизи нагласио је да су поједина поглавља разматрана на Семинару из механике Математичког факултета у Београду. „Критичке примедбе учесника биле су од велике користи ауторима при писању књиге. Један од учесника и критичара наших напора био је и проф. Владан Ђорђевић, коме смо књигу и посветили“, истакао је проф. Јарић.
У фокусу књиге је тензорски рачун који је као научна дисциплина настала у прошлом веку сада заступљена у готово свим областима: математици, физици, инжењерским наукама, медицини, рачунарству, економији, агрономији, политици и другим областима. „Дакле, тензорски рачун је ушао у све поре. И не само то. Примена тензорског рачуна је на велика врата ушла, не само у научна истраживања, него и као редован курс на универзитетима“, истакао је, између осталог, проф. Јарић.
На крају је поручио да свака књига живи онолико дуго колико се корсти. Веж по њеном објављивању она је превазиђена, у мери нових научних сазнања.“То је неминовност и зато се надамо да смо бар у малој мери овом књигом младим генерацијама указали на даљи правац нових сазнања, закључио је проф. Јарић.
(Извор: Машински факултет)