Књига „Торањске дизалице“, аутора Грујице Љубисављевића, дипломираног машинског инжењера са вишедеценијским искуством у раду са овим грађевинским машинама, представља значајан допринос домаћој стручној литератури у овој области, истакнуто је, између осталог, на промоцији која је одржана у уторак, 24. септембра, у свечаној Сали Машинског факултета у Београду.
Књига је објављења у издању Друштва инжењера из Зрењанина и намењена је стручњацима који раде на избору, монтажи, експлоатацији и одржавању торањских дизалица и друге опреме у грађевинарству. Поред тога, књига представља и значајну допунску литературу за студенте, будуће инжењере транспортног инжењерства и грађевинарства.
У име издавача присутне је поздравио главни и одговорни уредник издања, проф. др Милорад Ранчић, а о књизи су говорили рецензенти, проф. др Ненад Зрнић, директор Иновационог центра Машинског факултета и професор на Катедри за механизацију и Емин Еминовић, дипломирани машински инжењер и власник компаније Маг Етрол која се бави продајом кранова реномираних светских произвођача, као и сам аутор.
„Књига „Торањске дизалице“ представља један велики допринос стручној литератури из области механизације и транспортних машина на српском језику. Тим пре, што је у нашој земљи овако релативно уска стручна литература оскудна, а и ако постоји првенствено је усресређена на основе транспортних уређаја и индустријске дизалице, које се најчешће и примењују“, рекао је проф. Ненад Зрнић.
Честитајући аутору на уложеном труду и свеобухватном приступу овој материји, изразио је уверење да ће књига бити од велике помоћи стручњацима-инжењерима који су задужени за избор, монтажу, одржавање и безбедну примену транспортних машина, посебно у грађевинарству које, како је навео, последњих година доживљава експанзију. „Књига је веома лепо структуирана. Аутор води читаоца логичним следом, од упознавања са типовима торањских дизалица, њиховом поделом и конструкцијама карактеристичним за водеће светске произвођаче, преко погонских група и монтаже и коначно, књига се завршава са сигурносним уређајима и упутствима за преглед и одржавање торањских дизалица. Сигуран сам да ће овако конципирана и корисна књига наћи пут до својих читалаца “, закључио је проф. Зрнић.
Напомињући да је књига резултат вишедеценијског искуства које је аутор провео радећи на пословима везаним за примену торањских дизалица, господин Емин Еминовић је рекао да је њена посебна вредност у томе што садржи иновативна решења до којих је дошао сам аутор решавајући разлитите проблеме у пракси.
„У књизи су дати примери постављања и монтаже дизалица у специфичним условима када темељи нису стандардне конфигурације, као и примери везивања дизалица за зграде током изградње високих зграда које су у Србији ретко рађене. Обрађени су и сигурносни уређаји који су једни од најважнијих елемената сигурног рада дизалица, као и начини одржавања и поправке одређених врста дизалица. У том смислу књига представља стручну литературу која до сада није постојала и веома је корисна не само као приручних за фирме које се баве грађевинарством, него као и уџбеник за будуће генерације машинских или грађевинских инжењера који се буду бавили овом проблематиком“, истакао је господин Еминовић.
Књига има дванаест поглавља. После уводног дела у коме се читалац упознаје са торањским дизалицама, аутор у другом поглављу даје њихову поделу по типу тпрња и његове покретности, типу радне радне платформе под торњем и њене покретности и типу радне стреле.
У трећем делу представљене су поделе и основне карактеристике дизалица различтих светских произвођача. Технички опис елемената и погонских група дизалица са равном стрелом дат је у четвртом поглављу, док су у петом делу описане дизалице са фиксним торљем и горњом обртном платвором највеће носивости и најдућим радним стрелама. Перформансе торањских дизалица описане су у шестом делу књиге.
У седмом поглављу посебна пажња је посвећена начину постављања дизалица на основу, односно бетонским темељима са фиксним повезивањем са торњм дизалице, док је у осмом делу описана монтажа на металним анкерима, металним шасијама, као и специфична монтажа на просторно рамној челичној конструкцији и монтажа торањске дизалице у лфтовском окну.
У деветом поглављу описани су различити препоручени начини везивања дизалица за зграду, док је у десетом делу приказан, не само пример везивања великих торањских дизалица за високу зграду, него је описан и начин везивања одобрен од произвођача на основу искуства и захтева инжењера, у овом случају самог аутора књиге. Једанаесто и дванаесто поглавље посвећени су демонтажи дизалица и савременим погонским групама и сигурносним уређајима.
Говорећи о мотивима да напише једно овако штиво, аутор Грујица Љубисављевић је рекао да књига настала из жеље да своје богато искуство у раду са торањским дизалицама, подели са колегама инжењерима који се баве високоградњом, а затим је представио најинтерсантније примере и решења из своје инжењерске праксе дуге приближно 40 година.
„Због своје конструкције, могућности рада у тешким условима, способности брзог подизања и премештања терета на велике висине и у домену кружног кретања радне стреле представљају главна и незаменљива средства унутрашњег транспорта грађевинског материјала. Главна су механизација за све сложеније изазове у изградњи високих и архитектонски сложених зграда. Рационална употреба торањских дизалица у изградњи различитих објеката могућа је само уз правилан избор типа дизалице и са каратеристикама које одгварају природи посла и месту њеног постављања. Зато сам се потрудио да у овој књизи представим своје искуство и покушам да направим нешто што до сада није направљено. Мислим да сам у томе успео“, закључио је Грујица Љубисављевић.
(Извор: Машински факултет)