Нови прописи о развоју енергетике у Републици Србији добар су искорак према декарбонизацији енергетског сектора, али због брзине промена у том сектору потребно је, током остваривања постављених циљева, узети у обзир техничко-технолошке промене и економске утицаје на реализацију будућих пројеката. Ово је један од закључака округлог стола о Стратегији развоја енергетике Републике Србије и изменама и допунама Закона о енергетици, који је у уторак, 03. септембра, на Грађевинском факултету у Београду окупио декане и професоре техичких факултета Универзитета у Београду, као и представнике стручних организација.
У раду скупа, који је одржан у организацији Савеза енергетичара Србије, учествовао је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, продекани за научно-истраживачку делатност и међународну сарадњу и докторске студије, проф. др Драгослава Стојиљковић (Катедра за технологију материјала) и проф. Маја Тодоровић (Катедра за термотехнику), као и наставници чија је ужа научна и стручна област такође енергетика: проф. др Милан Петровић ( Катедра за термонергетику), проф. др Ђорђе Чантрак (Катедра за хидрауличне машине и енергетске ситеме), проф. др Иван Божић (Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе), проф. др Александар Јововић (Катедра за процесну технику), проф. др Владимир Стевановић (Катедра за термоенергетику), проф. др Гордана Бакић (Катедра за технологију материјала), проф. др Драган Туцаковић (Катедра за термотехнику) и доц. др Небојша Гњатовић (Катедра за механизацију).
Машински факултет је претходних деценија дао огроман допринос развоју енергетског сектора наше земље, кроз пројекте као што су Ђердап, ТЕНТ у Обреновцу, Костолац, Колубара и све оно што и данас представља кључни, капитални елемент електроенергетског система наше земље. Машински факултет је и данас је главна база инжењера за све енергетске компаније у земљи, а његови стручњаци су укључени у националне и међународне пројекте који су усмерени на унапређење постојећих и развој нових технологија које омогућавају интензивније коришћење обновљивих извора енергије и доприносе бржој енергетској трансформацији.
Учесници округлог стола су нагласили значај раније усвојеног Интегрисаног националног енергетског и климатског плана (ИНЕКП) за период до 2030. године, са визијом до 2050. године, као и два актуелна документа чије се усвајање очекује ускоро – Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2040. године, са пројекцијама до 2050. године реализација и Нацрта закона о изменама и допунама Закона о енергетици, оцењући их као добар корак на путу енергетске транзиције Србије.
Међутим, како је истакнуто, пред енергетским сектором је важнији део посла – реализација циљева из стратешких докумената, што подразумева квалитетан и стручан кадар. С тим у вези, указано је на неопходност прилагођавања наставних планова и програма актуленим техничко-технолошким променама, првенствено на групацији техничких факултета.
Као закључни став учесници округлог стола су предложили оснивање Радне групе, састављене од представника академске заједнице и стручних организација, која би служила као подршка – експертски тим Министарству рударства и енергетике (МРЕ) и имала саветодавну улогу у вези актуелних тема у енергетском сектору. Декани и професори техничких факултета истакли су да би један од задатака те Радне групе био обнова идеје и оснивање националног енергетског института.
(Извор: Машински факултет)