Са развојем електромобилности и све већом употребом аутомобила на електрични погон, отворили су се и нови изазови, не само када је реч о корисничкој инфраструктури (броју и доступности пуњача, време пуњења, капацитет батерије и сл.), него и када говоримо о могућем оптерећењу електроенергетских система.
О томе, да ли у блиској будућности можемо да очекујемо електични аутомобил који ће обезбедити сигрну и безбризну вожњу на дужим релацијама, уз ефикасну замену празних батерија на одговарајућим сервисним станицама, без дугог задржавања, говорио је др Јосип Влаховић, светски признати аутомобилски стручњак и дугогодишњи инжењер Поршеовог развојно-истраживачког центра у Вајсаху.
Најављујући предавање, декан Машинског факултета проф. др Владимир Поповић је подсетио да је Јосип Влаховић своју изванредну професионалну каријеру започео упрaвo oвде на Машинском факулету на којем је дипломирао и магистрирао на смеру „Моторна возила“, а затим изградио у немачком Поршеу.
„Веома сам захвалан колеги Влаховићу што је изразио жељу да са нама подели своје искуство, као и оно на чему и сада ради. За наше студенте је то изузетно важно да чују“, истакао је, између осталог, проф. Поповић.
На предавању под називом „Концепт Е-мобилности будућности – За безбрижнију вожњу“, које је недавно одржано на Машинском факултету у Београду, др Влаховић је представио нови концепт аутомобила са универзалним сигурносним енергетским пакетом, који омогућава безбедну и ефикасну замену батерија током путовања на дужим релацијама.
Концепт је осмишљен као централно позиционирани простор за батерије (чист, сув и херметички затворен), са батеријама које би биле универзалне и мењале би се с предње стране, док би у задњем сигурном простору испод седишта биле додатно две мале пуњиве (плугин) батерије за свакодневну кратку вожњу. Високо напонски каблови и осетљива електроника била би смештена такође у централном сигурном простору далеко од креш зона.
„Предност овог концепта је управо у централно позиционираној батерији, због чега је применљив у свим категоријама електричних аутомобила. Позиција батерије је максимално спуштена, што обезбеђује изузетно ниско тежиште аутомобила. Овакво решење, обезбеђује једноставну, сигурну и брзу замену батерија, а уз то је применљив и на друга електрична возила“, истакао је др Влаховић.
Поред потпуно новог решења електричног аутомобила, његов концепт е-мобилности у будућности предвиђа и одговарајући систем корисничке инфраструктуре. У том систему би и даље постојали јавни електро пуњачи као данас, али би фокус првенствено био на сервисним станицама дуж великих саобраћајница и ауто путева, на којима би се празне батерије за свега неколико минута замениле пуним, а цео систем би био умрежен путем интернета и GPS система.
„Уколико би неко желео да вози на неку даљу дестинацију, овакав систем би му омогућио да путем апликације на мобилном телефону (PC-u или iPad-u) најпре успостави везу са аутомобилом и провери податке о доступним киловатима у батеријама, а затим да се повеже и са сервисним станицама на планираној деоници, које могу да обезбеде пуне батерије. Саме станице би имале сензоре за учитавање и препознавање идентификационог кода енергетског пакета, што би обезбедило њихову евиденцију и даље праћење и брзу замену без дужег задржавања. На тај начин корисници би могли без икаквих проблема да планирају кратке, средње или дуге релације на свим типовима возила са универзалном батеријом и ефикасним снабдевањем енергијом“, навео је др Влаховић.
Јосип Влаховић је своју професионалну каријеру започео у Заводу за моторна возила Машинског факултета у Београду, на којем је дипломирао 1973. и магистрирао 1978 године. Посебно се истицао радом на побољшању аеродинамичности моторцикала, конструкцији уређаја за разна путна и лабораторијаска испитивања аутомобилских система и у другим областима. 1979. године, одлази у фабрику моторцикала „Томос“ у Копру, где до изражаја долази његов таленат дизајнера и конструктора.
Са својим тимом радио на развоју аеродинамике чувеног тркачког мотора Томос ГП, који је 1982. године освојио титулу европског шампиона у класи ГП 50 цм³. Аеродинамичке карактеристике овог моторцикла, који је с мотором од само 50 цм³ и снагом од 400 PS/lit. могао да развије невероватну брзину од 204 km/h, испитиване су у Аеротунелу Катедре за ваздухопловство Машинског факултета у Београду.
Средином 80-их враћа се у Београд на позив проф. Др. Властимира Дедовића у Индустрију мотора Раковица, где је радио на пројектима конструкције и испитивања теренских возила за неприступачне терене. Крајем 80-их, на позив чувеног проф. др. Душана Грудена наставља каријеру у Поршеовом истраживачком центру у Вајсаху, где је радио на предразвоју нових решења за будуће конструкције каросерија, које ће касније ући у производни процес. Захваљујући раду на новим концептима градње са новим технологијама, докторирао је у Ахену на чувеној Катедри за лакоградњу 2004. године.
Др. Влаховић је познат по томе да је конструисао јединствену тзв. “ултра лаку каросерију” у “Hydroforming” технологији, конструисао нов систем повезивања спиралне опруге и амортизера са каросеријом у “Al-Spaceframe” концепту, који је приказан на Сајму аутомобила у Франкфурту 1999. године и, који је 2004. објавио дефиницију “Лакоградње каросерија” и дефиницију “Spaceframe” лакоградње носећих структура. Аутор је више од 117 патентних пријава, а за свој проналазачки рад 2015. године добио је „Тесла-Пупин”-ову златну медаљу.
(Извор: Машински факултет)