Јун је месец пријемних испита за упис на факултете. Тим поводом наш најстарији дневни лист „Политика“ објавио је интервју сa деканом Машинског факултета, проф. др Владимиром Поповићем, који је будућим студентима поручио да уписују факултет који ће их научити новом начину размишљања и који ће им омогућити сигуран посао у земљи, као и добру зараду. Интервју преносимо у целини.
Савет Машинског факултета у Београду недавно је једногласно подржао предлог Наставно-научног већа да се проф. др Владимир Поповић поново изабере за декана ове високошколске установе. Занимљиво је да је на изборној седници за др Поповића гласало чак 160 чланова већа од 183, што је уједно и највећи број гласова који је један кандидат за декана добио у последњих неколико деценија, и то, да кажемо, на тајном гласању.
Колико вам значи оволика подршка колега?
Можда није много познато јавности да кандидата за декана предлаже Наставно-научно веће тајним гласањем међу предложеним кандидатима. То практично значи да о нама гласају колеге с којима радимо, који нас знају од првих дана на факултету, и ту не можеш никога да превариш. У таквом гласању сам и 2021. добио огромну подршку нашег већа, највећу икада до сада на гласању у коме је учествовало више кандидата, иако сам и тада имао изванредне противкандидате. Ове године сам пак добио процентуално највећи број гласова, бар за онолико деценија колико имамо евиденцију. Сви ови претходни резултати годе, али још више обавезују. Они говоре колико велика очекивања колеге имају од управе факултета коју предводим. За мене је највећа част и понос бити декан Машинског факултета, и у тај посао улажем сву своју енергију и знање.
Шта издвајате као приоритете у другом мандату првог човека Машинског факултета?
Увек треба да имамо у виду то да у кући с традицијом ништа нити почиње, нити се завршава са нама, и да смо сви ми само једна фаза у развоју и грађењу угледа наше куће. Без обзира на велика достигнућа у прошлости и традицији за понос, без обзира на бројне сјајне генерације и чувене професоре који су му име проносили широм света, Машински факултет и даље може и мора да напредује. Верујем да и данас на факултету постоји нова енергија, знање и елан за унапређење многих сегмената рада како би наш факултет и у будућности остао камен темељац образовања и науке. Сигуран сам да ће тако бити и наредних деценија, односно да ћемо бити водећа високошколска установа у области машинства у ширем региону, далеко ван граница наше државе. Приоритети су даља реформа наставног процеса, још интензивније прилагођавање напретку технологија, подизање нивоа квалитета ђака/студената који долазе на Машински факултет, даља подршка нашим сјајним студентским тимовима, наставак изградње новог идентитета факултета, као и још већа активност на међународним пројектима.
Да ли је у претходном периоду било ствари којима нисте задовољни, шта нисте успели да урадите како желите и који су највећи проблеми с којима се суочавате?
Све што смо добро урадили трудићемо се да очувамо, све где сматрамо да има простора за побољшање, а тога увек има, трудићемо се да поправимо. Када је реч о нашој унутрашњој организацији, сматрам да реформа наставног процеса, као и реорганизација студијских програма мора да буде интензивнија и бржа. С друге стране, мање-више сви проблеми који оптерећују Универзитет у Београду, оптерећују и нас. То су пре свега цена рада, која је нижа од оне која важи за све друге видове образовања, затим недовољно покривање материјалних трошкова од стране држава, али и недовољно улагање у лабораторијску опрему. Очекујем да све претходно решавамо у овом новом мандату владе, кроз нови Закон о високом образовању.
Из уписа у упис приметан је пад интересовања младих за високошколску диплому у читавој земљи. Нешто је очигледно потребно да се промени у високом образовању?
Неке од проблема који морају бити решени што пре поменуо сам у претходном одговору, али то наравно није све. Има проблема које и универзитет треба да решава сам. Буџетске квоте се не мењају годинама, неке су нереално високе. То шаље на крају лошу слику – да има превише слободних места. Има много студијских програма који деценијама нису мењани, а млади људи су данас доста другачији од наши генерација, углавном желе све и одмах. То повлачи за собом мање интересовање за студије, посебно тамо где мора да се „доста учи”, бар по њиховом мишљењу. Слично је и у другим државама. Додатно, демографска ситуација је лоша, па и то доприноси слици која је створена. И квалитет образовања је пао, али је то случај у скоро свим земљама. Данашње генерације много мање читају књиге, много мање пишу било шта. Немају стрпљења. Међутим, можда је то и нормално, свет се мења.
Каква је ситуација на Машинском факултету, шта показују анализе – расте ли интересовање младих, с каквим просеком уписују факултет, да ли и даље има више студената него студенткиња?
Рекао бих да је ситуација доста добра. На подизању интересовања за студије машинства се радило годинама, али су нам и околности, које укључују и добру политику државе, кроз велики број страних инвестиција, ишле наруку. То повећано интересовање је допринело подизању квалитета новоуписаних студената – просечна оцена из средње школе наших бруцоша ове године је 4,41. Око 60 одсто нових студената су гимназијалци, док су 30 процената студената девојке, и тај проценат је у сталном порасту. Перманентно радимо на унапређењу постојећих студијских програма, али и на развоју нових. Прилагођавамо се тржишту, али још више развоју нових технологија.
Међународна сарадња је интензивна, па у поређењу са светом, колико је Машински факултет прилагодио наставне програме, да ли идете у корак с модерним технологијама или ту још има простора за побољшања?
Ми се поносимо нашом традицијом и резултатима у прошлости, али, баш због тога, наша је обавеза да будемо на висини задатка у свим сегментима рада. Сматрам да је тим који водим направио значајан искорак када је реч о слици коју факултет шаље о себи ка споља, а посебно у међународној сарадњи. Скоро да нема радног дана, а да немамо неки састанак или посету страних компанија, универзитета, амбасада, истакнутих професора… Све то резултује квалитетнијом научном сарадњом, али и унапређењем наставног процеса. Но, као што сам већ рекао, увек има простора за побољшање и увек може боље. Да не заборавимо и нашу одличну сарадњу са свим водећим домаћим компанијама, чак и онима које на први поглед нису везане за машинско инжењерство, та граница се одавно изгубила. И на том стално радимо, ништа не долази само од себе.
Чему се може надати бруцош који у јуну преда документацију на шалтеру Машинског факултета, да ли га чека добар посао и добра плата када дипломира, има ли праксе током студија?
У складу с претходно поменутим, очекујем да протекне и пријем нове генерације бруцоша. На основним студијама имамо два студијска програма – Машинско инжењерство (укупно 620 места, од којих је 520 буџетских) и Информационе технологије у машинству (60 места). За овај други студијски програм имамо веће интересовање, када се узме у обзир број пријављених кандидата на једно буџетско место, али је и број тих места мали (20). Нашим будућим студентима поручујемо да су направили прави избор. Трудимо се, али у томе и успевамо, да подигнемо квалитет стручне праксе. Сарадња с великим бројем компанија резултује и у квалитету праксе. Налазимо се у самом врху свих факултета у Србији када се као критеријум узме проценат запошљавања и квалитет послова које добијају студенти када заврше факултет. Кључна порука за наше нове студенте је – уписујете факултет који ће вас научити начину размишљања и који ће вам омогућити сигуран посао у својој земљи, као и добру зараду.
Машинци су изградили нашу земљу
Машински факултет Универзитета у Београду основан је 1948. године као самостална високошколска установа. Међутим, стварна историја је знатно богатија – почетак наставе на високошколском нивоу у области машинства везује се за 1873, када је на Техничком факултету Велике школе уведен предмет Механика и наука о машинама, при чему је основни разлог за то била предвиђена изградња железничке пруге. „Машински факултет чини више од 25.000 дипломираних/мастер инжењера, више од 1.000 доктора техничких наука, али и данашњих 4.200 студената. Можемо слободно рећи да су, на неки начин, машинци изградили нашу земљу”, истиче декан Поповић.