Катедра за процесну технику Машинског факултета у Београду свечано је обележила свој 64 рођендан. Све је почело давне 1959. године, када је на факултету уведена редовна настава у области процесног инжењерства. Током протеклих деценија катедра се непрестано развијала и усавршавала, а jедан од њених најзначајнијих резултата је завидна база стручњака која броји више од 1500 процесних инжењера, 90 магистара и 56 доктора наука.
Вишедеценијска традиција много говори о месту и улози катедре у развоју образовања, науке и струке у области процесног инжењерства. Процесни инжењери учествовали су у бројним пројектима процесне индустрије и заштите животне средине и у великој мери допринели привредном развоју земље. Са све израженијом потребом за унапређењем индустријских процеса у складу са глобалним захтевима о уштеди енергије и очувања животне средине инжењери процесари су последњих година све траженији, а процесно инжењерство је једно од најпопуларнијих усмерења међу студентима на Машинском факултету.
Скуп је отворио проф. др Александар Јововић, шеф Катедре за процесну технику, а бројне госте поздравио је и декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић.
Кроз историјски развој катедре, присутне је провео доц. др Никола Карличић, који је подсетио да су темељи развоја процесне технике постављени још давне 1923/24. године, када су на Универзитету у Београду формирани Машински, Електротехнички и Технолошки смер. На групи за “грађење машина и на групи за “технологију” појављују се зачеци процесне технике у оквиру предмета: Механичка технологија коју је предавао проф. Душан Томић и Фабричка постројења проф. Алексеј Лебедев.
Почетак наставе из области процесног инжењерства у на Машинском факултету везује се за 1959. годину. Тада се први пут појављују посебни предмети из области процесне технике – Технолошки поступци и Технолошка опрема. Као посебно усмерење, процесна техника је формирана 1966. године. То је био одговор на све израженију потребу индустрије за посебним профилом инжењера оспособљених за истраживање, пројектовање, конструисање, одржавање и експлоатацију машина и сложених индустријских постројења. Катедра за процесну технику званично је основана 1972. године, а преласком на нови систем студија по Болоњској декларацији 2005. године, усмерење је добило назив Модул за процесну технику и заштиту животне средине.
Темеље Катедре за процесну технику, која је у академским и стручним круговима препозната као респектабилна образовна и научно-истраживачка база процесног инжењерства у Србији и региону, поставили су легендарни проф. Милан Антић, први шеф катедре, проф. Драгутин Поповић, проф. Бранислав Ђаковић, проф. Димитрије Вороњец, проф. Милош Кубуровић , проф. Мартин Богнер, проф. Горан Јанкес , проф. Мирослав Станојевић и проф. Бранислав Јаћимовић.
Говорећи о научним и истраживачким резултатима др Карличић је рекао да је катедра веома поносна на уџбеничку литературу која броји више од 25 наслова. Први уџбеник је издат 1974. године под насловом “Технолошке операције” аутора, проф. Др Димитрија Вороњеца. Катедра за процесну технику може да се похвали и завидном стручном литературом. Она броји више од 150 публикација, приручника, мнографија и других стручних издања, а апсолутни рекордер у објављивању радова је проф. Мартин Богнер, са 105 наслова.
Наставници и сарадници Катедре за процесну технику учествовали су на многобројним пројектима, које су најчешће и водили. Од 70-тих година прошлог века до данас реализовано је више од 50 националних пројеката. Поред тога, учествовали су и на бројним међународним пројектима, као и на ФП5, Еурека, Хоризонт и различитим билатералним пројектима. Из тих пројеката проистекле су и бројне теме докторских и магистарских радова.
Катедра за процесну технику је од свог оснивања неговала сарадњу са привредом и пратила њене реалне потребе у области процесног инжењерства и сродних области. Из те сарадње проистекле су многе идеје за научно-истраживачки рад, као и идеје за модификовање наставних планова и програма према потребама привреде.
Скупу се обратио и проф. др Предраг Ускоковић, декан Технолошко-металуршког факултета у Београду који је указао на блиску повезаност два факултета, а обележавање Дана процесне технике настављено је излагањима бивших студената, данас успешних процесара.
Бошко Маравић из компаније „БеоЧиста Енергија д.о.о“ представио је пројекат технолошки најсавременијег Центра за управљање отпадом у Винчи у оквиру којег се налази постројење за његову прераду и производњу топлотне и електричне енергије. Овај пројекат представља јединствено решење за један од највећих изазова града Београда у области управљања отпадом и допринси очувању животне средине и достизању циљева циркуларне економије.
Владимир Коларевић, генерални директор компаније Nordex Energy за Србију говорио је пројекту изградње Ветроелектране „Кривача“. Ово је први ветропарк који ће бити изграђен у источној Србији, на територији општине Голубац. Простираће се на 56 км² са капацитетом од 105,6 МW, а 22 ветротурбине које ће годишње производити 310 GWh зелене електричне енергије испоручиће немачка Nordex група, чији је ово први пројекат у Србији.
О напредним решењима за процесну индустрију говорио је Душан Оташевић, менаџер продаје у компанији Honeywell / Process Solutions, која је један од лидера у аутоматизацији постројења и процеса у процесној индустрији.
Посебно излагање имао је Алија Салкунић, супервизор за примењену циркуларну економију и анализу производње у компанији „Еликсир Зорка“, која је један од најзначајнијих партнера Катедре и Машинског факултета. Представио је Мапу пута декарбонизације на примеру фабрика за производњу минералних ђубрива и фосфорне киселине у Србији.
Скуп је завршен уручењем „Процесарске значке“ докторима техничких наука у области процесне технике, а дизајн овог новог обележја процесара, које симболизује нераскидиву везу термоенергетских процеса, заштите животне средине и флуида, представио је ван. проф. др Душан Тодоровић. Значка ће по први пут бити додељена студентима прве године мастер студија школске 2023/2024 године, као и свим колегиницама и колегама који заврше студије почевши од ове школске године.
(Извор: Машински факултет)