Машински факулет у Београду од ове године, поводом обележавања Дана факултета, додељује годишњу награду “Академик Владан Ђорђевић” аутору чији је научни рад објављен у најбоље рангираном међународном часопису изузетних вредности, у претходној календарској години.
Ово признање установљено је у знак сећања на истакнутог стручњака у области машинског инжењерства, професора Машинског факултета и редовног члана САНУ, др Владана Ђорђевића. Ова награда је и израз најдубљег поштовања према једном од водећих српских научника, чији је рад поштован и изван граница наше земље, али је истовремено и подстицај за све истраживаче на Машинском факултету који иду путем Владана Ђорђевића.
Први добитник награде „Академик Владан Ђорђевић“ је научни саветник у области механике, проф. др Александар Обрадовић са Катедре за механику Машинског факултета за рад „On the Problem of a Heavy Homogeneous Ball Rolling without Slipping over a Fixed Surface of Revolution“ који је објављен 2022. године у престижном научном часопису „Applied Mathematics and Computation“ и на којем је потписан као први аутор, уз коауторе проф. др Зорана Митровића и ван. проф. др Славишу Шалинића.
„Награда која носи име академика Владана Ђорђевића за мене лично има велики значај. Не само због тога што је проф. Ђорђевић био изузетан наставник и стручњак, него и због тога што ми је пружао огромну подршку у бављењу научно-истраживачким радом“, каже проф. Обрадовић. О томе најбоље говори чињеница да је академик Владан Ђорђевић био предлагач за избор проф. Обрадовића за дописног члана Српске академије нелинеарних наука ( САНН ), као и председник Комисије у Математичком институту САНУ, за његов непосредан избор у звање научног саветника у области механике, у оквиру природно-математичких наука.
(Проф. Обрадовић са академиком В. Ђорђевићем и проф. В. Вујичићем приликом пријема у САНН 2018. године)
Награђени рад био је један од 5 изабраних радова који су детаљно приказани у Реферату приликом његовог избора у звање научног саветника. Поред тога, овај рад је презентован и на Одељењу за механику Математичког института САНУ, као и на Семинару за реологију Математичког факултета Универзитета у Београду.
„Много ми значи што сам имао прилику да резултате овог рада изложим пред компетентним колегама који се баве нехолономном механиком на наведеним семинарима. Овај рад нехолономне механичке системе повезује са Кулоновим законима трења и даје критеријум кад разматрани механички систем постаје холономан“, рекао је проф. Обрадовић. Он је изразио захвалност коауторима, проф. др Зорану Митровићу и ван. проф. др Славиши Шалинићу на сарадњи, као и професорки Ранки Гајић за превод на енглески језик,a посебно је поменуо и своје учитеље, професоре др Јосифа Вуковића, др Вукмана Човића и др Александра Бакшу, који на жалост више нису међу нама, али без чијег несебично пренетог знања не би било ни резултата добијених у овом раду.
У оквиру институционалне сарадње коју Машински факултет има са Институтом за механику Московског државног универзитета „Ломоносов“, планирано је да рад проф. Обрадовића буде изложен и на руском језику, на једном од њихових сталних семинара.
Ове године, у конуренцији за награду били су аутори четири рада категорије М21а који су испуњавали и све остале услове прописане Правилником о додели награда Машинског факултета у Београду. Ипак, одлучила је чињеница да се часопис „Applied Mathematics and Computation“ у којем је објављен рад проф. Обрадовића налази у 3,73% најбоље рангираних научних часописа у својој области. У овом часопису, претходних година, своје рaдове су објављивали наставници Катедре за математику који се баве нумеричком математиком.
„Сигуран сам да постоје часописи у појединим научним областима који су значајнији од часописа у којем је објављен наш рад, без обзира на званично позиционирање према импакт фактору у својој области науке. Такође, сматрам и да се рангирање часописа, као и број цитата не могу узимати као једини релевантни критеријуми за суштинско оцењивање квалитета неког научног часописа“, каже наш саговорник, напомињући да Правилник о награђивању Машинског факултета следи одговарајуће критеријуме категоризације које је прописало ресорно министарство Републике Србије када вреднује научно-истраживачки рад.
„Тешко је на неки други начин упоређивати изврсност у различитим областима“, истиче проф. Обрадовић и констатује да је много мање важно ко је добио награду и какви су били критеријуми за њену доделу у односу на чињеницу да је Машински факултет установљивањем овог признања на достојан начин трајно обележио сећање на великог научника и племениту особу, какав је био академик Владан Ђорђевић.
(Извор: Машински факултет)