Академија инжењерских наука Србије (АИНС) обележила је 25 година постојања. Млада по годинама, ова научна институција, од свог оснивања 1998. године, активно ради на повезивању научне и академске заједнице у циљу даљег развоја техничко-технолошких наука и њихове примене у индустрији и привреди наше земље. „Овај скуп еминентних професора, инжењера и научника представља јединствен форум „знања и искуства“ у свим областима инжењерства, а његове активности су усмерене првенствено на опоравак српске привреде и изградњу друштва заснованог на знању“, истакнуто је, између осталог, на Свечаној академији поводом четврт века постојања АИНС-а.
Чланове Академије и бројне званице окупљене у Свечаној сали Грађевинског факултета у Београду, поздравио је председник АИНС-а, проф. др Милош Недељковић, који је том приликом истакао улогу и позицију Академије инжењерских наука у друштву, а затим се осврнуо на њен историјски развој, досадашње активности и резултате, организацију и начин избора чланства, као и на сарадњу са другим институцијама у земљи и иностранству.
Академија је основана је 7. јула 1998. године под називом Инжењерска академија Југославије, а први председник је био академик проф. др Миомир Вукобратовић, оснивач „београдске школе роботике“. AИНС данас броји 110 редовних, 72 дописних и 8 почасних чланова, као и 64 иностраних чланова с великим научим и професионалним угледом.
Настанак и почетак рада Академије поклопили су се са најтурбулентнијим временским периодом за нашу земљу, у којем је Србија остала без доброг дела индустрије, а образовање и наука готово маргинализовани. У таквим околностима АИНС је све своје капацитете усмерио на очување истраживачко-развојног потенцијала и стварање претпоставки за реиндустријализацију и привредни опоравак земље.
Друга деценија рада Академије је уједно била и време интензивног технолошког развоја у свету, чији темпо диктирају најразвијеније земље. У том контексту, активности АИНС-а су биле усмерене на чвршће повезивање универзитета, истраживачко-развојних институција и индустрије у циљу јачања технолошких перформанси и конкурентности националне економије, како би Србија била спремна за велике друштвене изазове као што су климатске промене, глобализација, урбанизација и слични процеси који су резултат напретка технологије и инжењерства.
Од свог оснивања Академија је развијала различите форме научног и стручног рада. Основне активности чланова одвијају се кроз одељења (биотехничких наука, грађевинских наука, електротехничких наука, машинских наука, рударских и геолошких наука, технолошких, металуршких и наука о материјалима), и међу-одељенске одборе. Остварена је и успешна сарадња са низом научних и стручних организација у земљи и иностранству. АИНС је члан Европског савета примењених наука и инжењерства, Euro-Case, као и Светске организације инжењерских академија, CAETS, а са Националном академијом инжењерских наука НР Кине има потписан Споразум о сарадњи на пројекту „Један појас – један пут“.
Члановима Академије инжењерских наука јубилеј је честитао проф. др Ведран Морнар, председник CAETS и председник Академије техничких знаности Хрватске, који је том приликом изразио задовољство што је у прилици да после дужег времена поздрави колеге у Србији.
„Ми смо знанственици увек добро сурађивали, без обзира на то што дневна политика није била увек на нашој линији. Надам се да ћемо наше добре односе и даље наставити“, рекао је у поздравној речи проф. Морнар.
Скупу се обратио и проф. др Милош Кнежевић, председник Академије инжењерских наука Црне Горе.
„Цивилизацијски моменат у којем живимо суочава нас са једним веома напредним развојем технике и технологија, због чега ће инжењери у будућности морати с великом пажњом да прате сва научна и стручна достигнућа, како би спремно одговорили на се изазове. Уверен сам да ће садашњи и будући чланови АИНС-а имати успешан рад у периоду пред нама“, истакао је проф. Кнежевић.
Проф. др Светолик Аврамов, председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва је указао на значај сарадње те академије и АИНС-а која је успостављена још пре три године, а чије су активности, како је навео, суштински повезане.
„Медицина данас без технике не може, а ни технологија не може без медицине. Савремен лекар мора добро да познаје модерну технологију, а инжењери који раде на развоју нове технологије морају да познају принципе медицине. Зато морамо да се допуњујемо“, рекао је проф. Аврамов нагласивши да сада постоје сви услови да се раније успостављена сарадња две академије продуби оснивањем неког међу-академијског одбора као основе за даљу успешну сарадњу.
У име министарке науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, др Јелене Беговић, члановима АИНС-а јубилеј је честитао државни секретар у том министарству, проф. др Мирослав Трајановић, који је истакао да постоје многи показатељи који указују да је Србија у науци изнад европског просека, посебно када је реч о европским позивима у оквиру програма Horizon 2020 и Horizon Europe, али да су научни резултати који могу бити од значаја за српску привреду још увек на ниском нивоу.
„Зато је нагласак Министарства на иновацијама и развоју иновационог система, на јачању веза између науке и привреде кроз институционалну подршку развоју малих предузећа која развијају технолошку иновацију за којом постоји потреба на тржишту. У том смислу функција Академије инжењерских наука је веома значајна. Уверен сам да ћете пронаћи начин да својим знањем и искуством помогнете младим фирмама које стартују да брже досегну зрелост и конкурентност на тржишту“, нагласио је, између осталог, проф. Трајановић.
Бројне званице поздравио је и господин Радош Попадић из Сектора за електроенергетику у Министарству рударства и енергетике Републике Србије.
„Имајући у виду улогу Академије инжењерских наука и њених чланова у развоју и примени савремених решења у привреди и енергетским системима наше земље, веома је важно да наставите ваш рад. Уверен сам да примена најновијих научних и стручних достигнућа у разним областима науке и привреде, посебно у процесу енергетске транзиције, обновљивим изворима енергије, енергетској ефикасности, увођењу нових технологија у енергетски сектор, као и стабилно функционисање система у спектру поремећаја у којем се последњих година налази цео свет, представља један нови изазов за инжењере и нашу науку“, поручио је господин Попадић.
Душан Живковић, в.д. директора Електропривреде Србије је подсетио да то предузеће има веома успешну сарадњу с Универзитетом у Београду.
„Имајући у виду перспективу даљег развоја обновљивих извора енергије, циркуларне економије и вештачке интелигенције, уверен сам да ће сарадња Електропривреде Србије са научном и стручном заједницом обележити и ове теме и да ћемо кроз нека иновативна решења и развој заједно ићи напред“, закључио је господин Живковић.
У оквиру програма обележавања 25-годишњице Академије инжењерских наука Србије одржан је и Симпозијум са међународним учешћем „Место и улога академија инжењерских наука код нас и у свету“ на којем је било речи о климатским променама и важности процеса декарбонизације и зелене енергетске транзиције.
(Извор: Машински факултет)