Машински факултет Универзитета у Београду и Институт за механику Московског државног универзитета Ломоносов потписали су уговор о научно-техничкој сарадњи у областима механике и машинског инжењерства. Документ су потписали декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић и директор Института за механику Универзитета Ломоносов, проф. др Дмитриј Георгиевски. Тиме је отворен простор за професионалну сарадњу и активну размену знања и искуства међу истраживачима две научне организације.
Делегација Института за механику Универзитета Ломоносов, коју предводи директор, проф. др Дмитриј Георгиевски, допутовала је у вишедневну посету Србији, где ће у периоду од 5. до 8. јула у Врњачкој Бањи учествовати у раду Деветог међународног конгреса Српског друштва за механику и Минисимпозијума из турбуленције, чији је организатор проф. др Ђорђе Чантрак, шеф Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе Машинског факултета. Поред проф. Георгиевског у руској делегацији су и проф. др Марат Досаев, заменик директора Института, задужен за научно-истраживачки рад, проф. др Николај Никитин, директор Лабораторије за аеродинамику и др Јуриј Сељуцки, водећи истраживач на Институту.
Пре церемоније потписивања уговора о сарадњи на Машинском факултету је одржан и минисимпозијум о механици на којем су руски истраживачи одржали предавања из својих научних области, а своје радове су представили и млади докторанти Машинског факултета.
Поздрављајући учеснике скупа декан Машинског факултета, проф. Владимир Поповић је истакао да је сарадња са Институтом за механику Московског државног универзитета од изузетне важности за Машински факултет, чију су историју, како је навео, стварали и професори руског порекла.
„Први декан Машинског факултета, као самосталне јединице унутар Универзитета у Београду, био је проф. др Владимир Фармаковски, а имали смо и неколико академика који су, такође, пореклом били Руси“, рекао је проф. Поповић и изразио задовољство што Српско друштво за механику, кроз сарадњу са руским истраживачима, наставља ту традицију.
Напомињући да је механика основа машинског инжењерства, декан Машинског факултета је подсетио да се ове године облежава 150 година од увођења предмета „Механика и наука о машинама“ на Универзитету у Београду. „Механика је постала један од заштитних знакова Машинског факултета јер се на другим факултетима ова научна област све мање изучава. Зато је важно да наставимо да подржавамо и ојачамо рад Српског друштва за механику. У том смислу има пуно симболике у данашњем скупу на Машинском факултету. Желим вам успешан рад и и да наставимо да сарађујемо, заједно пишемо радове и развијамо науку на добробит обе државе“, поручио је проф. Поповић.
На веома богату сарадњу српских и руских истраживача у прошлости подсетио је проф. др Ђорђе Чантрак који је и организатор минисипозимума о механици на Машинском факултету.
„Минисимпозијум представља увод у предстојећи конгрес Српског друштва за механику. Поред богате традиције српско-руске сарадње коју негујемо на Машинском факултелту, споменуо бих још једног изузетног руског научника са Универзитета Ломоносов. Реч је о Андреју Николајевичу Колмогорову, који је поред достигнућа у многим научним облстима, дао велики допринос изучавању турбуленције. Зато је овогодишњи Минисимпозијум о турбуленцији који се одржава у оквиру конгреса Срспког друштва за механику прилика за подсећање на овог великог научника“, нагласио је проф. Чантрак.
Учеснике семинара поздравио је и проф. др Дмитриј Георгиевски, који је том приликом истакао да је сагласан са ставом домаћина да сарадња Машинског факултета и Института за механику Универзитета Ломоносов има велики значај.
„Зато је и важно да што пре конкретизујемо сарадњу кроз заједничке семинаре, конференције, пројекте, истраживања и да утврдимо које су то области у којима наше лабораорије имају заједнички научни интерес“, рекао је проф. Георгиевски и захвало домаћинима на позиву и прилици да посете Србију, Машински факултет и Универзитет у Беораду.
Радни део скупа отворило је предавање проф. др Марата Досаева на тему „Вибрациони робот са замајцем и дебалансом“, а затим је проф. др Николај Никитин представио рад Лабораторије за општу аеродинамику Института за механику, док је др Јуриј Сељуцки говорио на тему „Динамика двоструког аеродинамичког клатна“.
После излагања руских истраживача радове су представили и докторанти Машинског факултета.
Милица Милић је одржала предавање на тему „ Развој и производња композитних беспилотних летелица“, а Лазар Лечић је представио резултате истражвања турбулентних структура у обртном колу и на потису аксијалних турбомашина. Драгољуб Тановић је излагао на тему „Прорачун и експериментално испитивање перформанси мале ветротурбине“, док је Лука Миличић говорио на тему „Допринос истраживању проблема оптималног управљања у системима вођених ракета“.
После предавања уследили су и неформални разговори руских истраживача са наставницима и истраживачима Машинског факултета о могућим видовима будуће сарадње у областима од обостраног интереса. На крају посете, чланови руске научне делегације имали су прилику да обиђу и упознају се са радом Аеротунела Машинског факултета, као и Центра за хидрауличне машине и енергетске системе.
(Извор: Машински факултет)