Примена модела Индустрије 4.0 (у теорији и пракси) у производњи шинских возила, посебно виталних елемената за TGV вагоне и нове генерације трамваја, била је централна тема 37. Панела о Индустрији 4.0, који је крајем маја одржан у MIND GROUP у Крагујевцу. У раду скупа учествовало је 39 представника научне заједнице, ИТ и металске индустрије и Привредне коморе Србије, а посебна пажња посвећена је и питању образовања машинских инжењера за Индустрију 4.0.
Скуп је организовао Машински факултет у Београду у сарадњи са MIND GROUP, која је један од националних лидера за Индустрију 4.0 у Србији. Као посебан знак признања MIND GROUP за примену елемената Индустрије 4.0 у својој производњи, проф. др Видосав Мајсторовић је у име аутора господину Ђорићу уручио књигу „Индустрија 4.0 – Ренесанса инжењерства“.
„Дигиталне платформе које се базирају на моделу Индустрија 4.0 су свакодневница у MIND GROUP, која од свог настанка и развоја 2018. године тежи да буде високо технолошка компанија. Наши производи се већ уграђују као витални елементи шинских транспортних система, посебно оних великих брзина, у Западној Европи, Северној Америци, Јапану и Јужној Кореји“, истакао је на свечаном отварању, директор MIND GROUP Дарко Ђорић. Господин Ђорић је захвалио Машинском факултету у Београду на вишегодишњој успешној сарадњи, посебно у организаији овог панела, који је у Крагујевцу одржан по други пут.
У име Машинског факултета у Београду присутне је поздравио професор емеритус др Радивоје Митровић, који је, између осталог, навео да је ’Машински факултет у Београду организовао пет међународних конференција у којима су учествовали водећи светски стручњаци и креатори концепта развоја Индустрије 4.0 или неке од варијанти у својим индустријски развијеним земљама. „То је била прилика да видимо шта други раде и да онда и ми проценимо шта нама у Србији ваља чинити. Ово време карактеришу ланци снабдевања и битно је да и наша предузећа схвате да ако немају довољан број елемената онога што зовемо Индустрија 4.0 неће моћи бити део те приче. Због тога је важно да ми понудимо та знања која имамо и размену искустава“, нагласио је проф. Митровић.
Декан Факултета инжењерских наука из Крагујевца, проф. др Слободан Савић је указао да је тај факултет, од свог оснивања давне 1960. године, првобитно као Машински факултет, увек настојао да образовање инжењера прати савремене трендове. „Тако је и сада када је Факултет отворио Одсек за електротехнику и рачунарство, чиме задовољава основне постулате за образовање инжењера за Индустрију 4.0“, рекао је проф. Савић.
У име Универзитета у Крагујевцу, учеснике је поздравио проф. др Владимир Ранковић, проректор за наставу и студетска питања, који је истакао да тај униврзитет полаже посебну пажњу развоју нових наставних планова и програма, који прате савремени развој технологије, укључујући и Индустрију 4.0.
“Индустрија 4.0 и Дата центар су веома компатибилни и повезани. Живимо у временима нано технологија, биг дејта и вештачке интилегенције чија су позадина подаци. Уједињене нације су објавиле податак да су наши прадедови и прабаке за цео живот примиле, обрадиле и процесуирале количину података као ми за три дана. Количина података се мултиплицире не из године у годину већ из дана у дан, а Дата центар је показатељ да држава размишља о томе и да се сви подаци налазе на безбедном месту и доступни само онима којима треба”, рекао је Данило Савић, директор Државног дата центра.
На крају свечаног отварања 37. Панела, учесницима се обратио и градоначелник Крагујевца Никола Дашић, који је, између осталог, рекао да је Индустрија 4.0 пре свега била неопходност и уважавање реалности у свету у коме иновације престижу једна другу. „Ради одржавања конкурентности у производним процесима на домаћем и међународном тржишту занемаривање иновација би било неозбиљно. Због тога је индустрија 4.0 неопходност али и нешто што ћемо даље примењивати“, рекао је Дашић. Како је навео, Индустрија 4.0 подразумева коришћење велике количине података а Државни дата центар Крагујевцу даје компаративну предност. „За доносиоце одлука у јавном сектору је битно да помогну и препознају, а са стручњацима који на научном и оперативном нивоу прате све светске трендове, неретко их и диктирају, затим младим људима који имају жељу да напредују и усавршавају се као и компанијама попут Мајнд групе, ми немамо никаве бриге за будућност“, поручио је градоначелник Дашић.
Радни део панела отворило је излагање директора MIND GROUP Дарка Ђорића на тему „MIND парк данас и у будућности, на путу пуне примене модела Индустрије 4.0“. „ MIND парк од свог оснивања 2018. године успешно развија визију о првом интегрисаном центру за технологију, производњу и логистику у југоисточној Европи за шинска возила. Главни стубови те визије су локација, технологија и људи, а кључне полуге успешног пословања: изврсно постављени бизнис модел комапије, инжењеринг и производња (са лабораторијом и лакирницом)“, рекао је Ђорић напомињући да су сви наведени сегменти дигитализовани и развијају се у правцу примене модела Индустрје 4.0.
О месту и улози IMW Института у оквиру MIND парка говорио је господин Андреја Радовановић.
„Институт пружа услуге испитивања заварених спојева, металних материјала, вода, разних индустријских производа и сировина, садржаја метала у земљишту и обавља сва потребна испитивања за потребе производње у AMM Manufacturing“, рекао је Радовановић и додао да Институт има све потребне акредитације за област свог рада, које обухватају делатности у оквиру механичко‐металографске лабораторије, NDT лабораторије и лабораторије за хемијско‐технолошка испитивања. Говорећи о овим испитивањима детаљно је приказао и примере примене.
Говорећи о промени концепта производње према моделу Индустрија 4.0, где је дигитална производња базни елемент овог модела у пракси, проф. др Видосав Мајсторовић указао је на неопходност усклађивања образовања машинских инжењера према том концепту и, сходно томе, на важност чвршће сарадње државе и универзитета у области развоја и примене нових студијских програма у контексту Индустрије 4.0. Проф. Мајсторовић је представио седам целина знања за мастер студије машинског инжењерства, као и шест специјалности, са садржајем знања и вештина, за радна места инжењера у дигиталној производњи.
После прве сесије предавања учесници су обишли производне погоне AMM Manufacturing‐a, где су имали прилику да се упознају са детаљима рада IMW Инстиута, као и производње подсклопа и склопова за TGV вагоне и трамваја за немачког испоручиоца. Посебно импресиван утисак је оставио погон где се на CNC глодалицама обрађују делови дужине до 60 м (Fooke ENDURA 1003).
Стручни део панела настављен је предавањем „Сименсов модел Индустрије 4.0“ Александра Видојковића из Eurocoma. Сименсов модел Индустрије 4.0 је један од познатијих концепата у свету. Представља спрегу индустријске праксе и истраживања које ова компанија има, како у Немачкој, тако и широм света, где има производњу, укључујући и Србију. Ова платформа се заснива на Оpen архитектури, која омогућује да се развију и примене елементи модела, који се односе на самог корисника, што изузетно повећава његову употребну вредност. Реч је о концепу дигиталног еко одрживог предузећа, на платформи Индустрије 4.0, а учесници су имали прилику да виде и примере добре праксе у шест Сименсових производних организација.
Скуп је завршен излагањем Милана Јордановића који је представио модел Индустрије 4.0 у AMM Manufacturing, а који се заснива на примени следећих елемената овог концепта у производњи: CAD/CAM (Catia V5, Autodesk invertor, Auto CAD) IoT / Дигитализација & Аутоматизација (WMS i MES системи), Динамичко планирање производње (Manufacturing Planner Express, Production Scheduler Express i Synhronizer Resource Planner), Tehnomedia ETS, OEE, Сајбер безбедност, Cloud Computing (SaaS i PaaS) и Big data.
Наредни, 38. Панел о Индустрији 4.0 биће одржан 10. октобра у Београду, на тему – ERP/MES модел за Индустрију 4.0, а домаћин ћее бити домаћа софверска компанија KeyIT.