Професор др Миливој Кларин, дугогодишњи шеф Катедре за индустријско инжењерство (од 1996. до 2009. године), преминуо је 26. маја 2023. године.
Испраћај ће се обавити у четвртак, 1. јуна 2023. године у 14 часова на Новом гробљу.
Проф. др Миливој Кларин је рођен у Београду 1943. године. Каријеру је започео у Институту за економику индустрије, наставио у Институту за организацију рада и аутоматизацију пословања у Београду, и за асистента у области Организације рада на Машинском факултету Универзитета у Београду је изабран 1971. године. У звање доцента на Машинском факултету изабран је 1984. године, у звање ванредног професора 1988. године, а у звање редовног професора 1995. године.
Каријеру је провео у њему својственој лакоћи сталног трагања за знањем и истином и испуњавао је радошћу проналажења инжењерских решења. Био је предан послу и потпуно посвећен раду са студентима. Оставио је веома значајан, трајни траг у области.
Посебан допринос развоју области је магистарски рад проф. др Кларина у 1975. години на тему „Ергономски приступ решавања неких карактеристика путничког аутомобила“. Докторирао је у 34. години, што није било својствено пракси тога доба. Његова докторска дисертација из 1977. године на тему „Испитивање карактеристичних елемената путничког аутомобила са ергономског становишта“ запажена је у европском простору. Проф. Кларин је развио веома успешну сарадњу са водећим светским факултетима, у САД, Русији, Немачкој, Великој Британији и са компанијама Volkswagen, Wolfsburg&Hanover и Hannover Stadtbahn у Немачкој.
Додатно треба истаћи пионирски допринос проф. др Кларина развоју индустријског инжењерства кроз прву едицију уџбеничке литературе у области на тлу бивше Југославије „Индустријско инжењерство“, почев од 1992. године. Међу 20 објављених књига, треба посебно истаћи његове уџбенике „Принципи теротехнолошких поступака“, „Матрична организација“ и „Ергономија путничког аутомобила“.
Аутор/коаутор је и већег броја монографија и приручника у области индустријског инжењерства. Имао је мултидисциплинарни приступ науци, широк опус и посебно развијен смисао за ефикасност. Објавио је преко 300 научних и стручних радова од чега преко 40 у часописима са импакт фактором на JCR листи. Радове на тзв. СЦИ листи објављивао је много пре него што су овде постали високо цењени. Руководио је великим бројем научних и стручних пројеката.
Проф. др Кларин је успоставио и нову модификовану методу тренутног запажања (МТЗ методу), применио је у преко 50 домаћих фабрика и на тај начин значајно унапредио резултате домаће индустрије. У области степена коришћења капацитета установио је и симпозијум почев од 1994. године, који је касније прерастао у конференцију Индустријско инжењерство – СИЕ. Његов антропометријски узорак је јединствен на подручју бивше Југославије и често се користи као најрелевантнији за конструкције различитих машина и других делова система „човек-машина“. Један од његових радова у датој области дуго је (до 2012. године) сматран најцитиранијим радом часописа са импакт фактором „Proceedings of the Institution of Mechanical Engineers, Part D: Journal of Automobile Engineering“.
Био је члан одбора већег броја часописа, симпозијума и конференција, рецензент многобројних књига у области, домаћих и међународних пројеката, Комисије за акредитацију и проверу квалитета и едитор већег броја зборника радова. Извео је на пут и преко десет успешних доктораната.
Био је члан Савета факултета као и великог броја комисија. Био је и члан Извршног одбора Југословенског ергономског друштва, члан Савеза друштава за ергономију Југославије, председник скупштине Друштва за индустријско инжењерство Србије, члан управног одбора и саветник за развој предузећа „Југострој“, члан жирија за доделу награде за дипломске, магистарске о докторске радове Привредне коморе Србије (ПКС) и Октобарске награде града Београда, члан комисије за стандарде ЈУС/150 КС 159 као и паритетне Комисије за избор директора на општини Палилула.
На Универзитету је био члан Комисије за спорт, затим члан Одбора за науку Синдиката града Београда, као и председник организације резервних официра Машинског факултета. Значајнија промена наставних планова и програма у области индустријског инжењерства спроведена је након доношења Закона о високом образовању 2005. године под руководством проф. др Кларина на начин да су програми наставе на сва три нивоа студија (основним, мастер и докторским студијама) усклађени са програмима светских универзитета. Током 2004. године проф. др Миливој Кларин добио је награду Министарства за науку као један од најуспешнијих домаћих научника, а његова биографија је у српском издању „WHO IS WHO“.
Професора Кларина ће генерације студената памтити као надахнутог, ведрог наставника који је студентима, на изванредно непосредан и интересантан начин, умео да пренесе знања и вештине, у областима многобројних предмета које је држао, а посебно у доменима организације, одржавања и ергономије. Научној и стручној јавности остаће у трајном сећању по изванредним, иновативним решењима и спремности на отворену дискусију. Многе колеге ће на креативност и свестраност проф. Кларина сећати и његови цртежи, уља и акварели, које је са радошћу и скривеним порукама поклањао последњих година.
Ми, чланови катедре, увек ћемо памтити нашег шефа, као изванредног професора и праву ризницу знања и талената и сећати се са поштовањем његове луцидности, ентузијазма, енергије, храбрости и ведрине, јер је управо то изградило оно што смо ми данас. Како рече наш нобеловац, има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре.
Катедра за индустријско инжењерство