’’Индустрија 4.0 – Из праксе за праксу’’, назив је 36. Панела о новој индустријализацији Србије који је одржан 25. јануара у компанији Металац у Горњем Милановцу, у организацији те компаније и Машинског факултета у Београду.
Више од 100 еминентних стручњака из земље и региона дискутовало је о главним трендовима Индустрије 4.0 и њиховој примени у металној индустрији, с посебним освртом на адитивну производњу. Скуп је, такође, био и прилика да се сагледају досадашњи резултати развоја и примене елемената Индустрије 4.0 у нашој индустрији, где је Металац један од лидера у овој области.
Панел је отворила генерална директорка Металца Радмила Трифуновић која је рекла да су резултати пројекта дигитализације у Металцу видљиви сваки дан. „Пословни модел Металца расте и развија се искучиво на тој платформи, а то истровремено значи да се примењују елементи Индустрије 4.0“ , истакла је госпођа Трифуновић и захвалила се Машинском факултету на вишегодишњој сарадњи у овој области.
У име Машинског факултета у Београду, присутне је поздравио проф. Видосав Мајсторовић који је подсетио да је први панел изван Машинског факултета одржан управо у компанији Металац, још 2016. године.
„Мојим студентима увек кажем да је потребно што је више могуће савладати теоријско знање, али да ми инжењери ипак радимо и производимо практичне ствари, а те практичне ствари највише могу да виде у Металцу. Металац је лидер у многим областима. На овом панелу говорићемо о две важне ствари. Најпре шта је то адитивна производња, једна нова технологија, која је захваљујући индустрији 4.0 пуним једрима ступа на сцену. А друго, што је још важније, имаћемо прилику да од свих предавача укључујући и уважене колеге из Металца, чујемо резултате примене Индустрије 4.0 у пракси“, истакао је проф. Мајсторовић.
На почетку радног дела скупа, професор је са колегама проф. др Радивојем Митровићем и ван. проф. др Жарком Мишковићем, одржао предавање на тему „Индустрија 4.0 – Девет стубова на којима се модел заснива“.
О адитивној производњи машинских и металних делова, производњи делова великих димензија, као и о материјалима и сировинама компатибилним новој индустријској пракси, говорили су Светозар Колесар из 3D Republike из Београда и Фран Баре из фирме ИЗИТ у Хрватској.
Говорећи на тему “Адитивна производња машинских делова”, господин Колерсар је детаљно изложио технологије AM које се користе у овој области, материјале који се употребљавају, као и ограничења за примену ове технологије за израду металних делова.
Светозар Колесар, 3D Republika
Навео је неколико примера израде машинских делова AM технологијом, која је омогућила огромне уштеде у њиховој изради (време, материјал,конфигурација) у односу на конвенционалну производњу. На крају је приказао и трендове у области машина за производњу машинских делова (3D принтер, CNC интеграција, роботска интеграција) по AM технологији. Његово друго излагање односило се на адитивну производњу производа великих димензија. Реч је о деловима за авионску и аутомобилску индустрију чија је најмање једна димензија већа од једног метра. Како је навео, за моделирање израде оваквих производа хибридном AM технологијом највише се користи Siemens NY CAM софтвер.
Господин Баре је најпре говорио говорио на тему “Адитивна производња металних делова”. Осврнувши се на актуелне тенденције у овој области, навео је да се данас овом технологијом практично 2/3 делова израђује од титана, а да после долазе челик, алуминијум, бакар и други метали. Цео процес почиње CAD моделирањем дела, а затим следи његова израда АМ технологијом и на крају пост‐процесирање готовог дела.
Фран Баре, ИЗИТ, Хрватска
У свом другом излагању на тему “DfAM за адитивну производњу металних делова” осврнуо се на 3D моделирање делова за AM производњу наводећи четири приступа (велике измене укупног облика делова, измене искошења, радијуса и отвора, генеративни дизајн и тополошка оптимизација), које је детаљно приказао на изабраним примерима.
Велику пажњу учесника изазвало је предавање “На путу ка дигиталној сарми – први корак шерпа” проф. др Срђана Крча из “Дунавнета” у Новом Саду, који је присутнима приближио Металчев модел дигитализације, као пример најбоље праксе. Посебно је издвојио примену IoT (Индустријски интернет ствари) у погону за производњу рондела за посуђе, као и на аутоматским пећима за печење емајла, која је омогућила да се за сваку машину онлајн зна у којем је стању (ради, не ради, чека припремак, колико делова је произвела и др.)
О моделу Индустрије 4.0 у компанији Металац детаљније су говорили Војин Вукадиновић и Јован Живковић.
(са лева на десно: Јован Живковић, Видосав Мајсторовић и Војин Вукадиновић)
Господин Вукадиновић се посебно осврнуо на идеју пресонализовања металчевог посуђа, као велики изазов, али и конкурентну предност за ову компанију. Представио је и прве резултате овог концепта, који се заснива на дигитиализацији и QM коду који је већ развијен, а приказао је и на који начин Металац путем овог приступа прати и испуњава жеље и навике сваког појединачног купца. Господин Живковић је говорио о увођењу CPS (сајбер-физичких система) у производњу Металца. Два се већ користе, а трећи је у фази монтаже. На овај начин се стварају услови и за примену онлајн MES модела по концепту Индустрије 4.0.
Индустрија 4.0 је глобални међународни пројекат започет 2011. године, као програм научно-технолошког развоја nемачке индустрије и увођења интелигентне (рачунарске) производњe у индустрију. Данас, више од 45 индустријски најразвијенијих земаља у свету имају своје националне програме за Индустрију 4.0, а Србија је свој национални Програм усвојила 2019. године, под називом: Дигитална Платрформа за Индустрију 4.0 у Србији. Машински факултет у Београду је од 2016. године покренуо и до сада одржао више конференција i panela на ову тему. Партнери на пројекгу су све значајне научне и образовне установе, институције и организације.
(Извор: Машински факултет)