FCL Team – Мултидисциплинарни истраживачки тим Машинског факултета у Београду, који ради на развоју технологије неконвенционалне гасификације биомасе, добио је специјалну награду „Best business idea from the Western Balkans 2022“ на EIT Jumpstarter такмичењу које је одржано 29. новембра 2022. године у Кракову.
FCL Team, који је однедавно регистрован као иновативна стартап компанија под називом „FCL Team d.o.o. Beograd“, чине наставници и сарадници Катедре за технологију материјала, Лабораторије за горива и сагоревања и Лабораторије за термалну анализу Машинског факултета у Београду, проф. др Драгослава Стојиљковић, проф. др Небојша Манић, др Владимир Јовановић, ванредни професор, др Милош Радојевић, научни сарадник и Зорана Томић, стручни сарадник, као и др Бојан Јанковић, виши научни сарадник у Лабораторији за физичку хемију у Институту за нуклеарне науке Винча и др Ивана Чековић, научни сарадник донедавно запослена у Иновационом центру Машинског факултета, а сада професор струковних студија за област Машинства у одељењу Академије струковних студија Западна Србија у Ужицу.
„Наша основна идеја је била да развијемо нову, технологију која ће се прилагођавати сировини различитог квалитета и која ће компанијама које се баве гасификацијом биомасе омогућити да унапреде своје производне могућности и да поред производа који се добијају конвенционалним поступком трансформације, добију и додатне производе које такође могу да понуде тржишту. Жири је препознао значај ове идеје и нашем тиму доделио једну од укупно четири специјалне награде које се додељују на нивоу целог такмичења“, каже проф. др Небојша Манић са Катедре за технологију материјала Машинског факултета и један од чланова FCL Team.
Идеја о новој технологији је резултат дугогодишњих истраживања, али и реалних потреба привреде, односно чињенице да тржиште биомасе у нашем окружењу није довољно развијено, због чега се фирме које се баве трансформацијом биомасе у енергетске сврхе често сусрећу са проблемом сировине лошег квалитета.
„Основни недостатак биомасе је различитост карактеристика које дефинишу њен квалитет као сировине за термохемијску конверзију (гасификацију), односно могуће коришћење у енергетске сврхе. Ова различитост карактеристика последица је атмосферских прилика, примене агротехничких мера, транспорта, складиштења и мноштва других аспеката. Постојећи системи који примењују конвенционалне технологије енергетске конверзије не могу увек да обезбеде квалитетну трансформацију биомасе, а самим тим ни квалитетан производ управо због различитог квалитета доступних сировина. Зато је наша идеја да постојећу технологију гасификације прилагодимо сировини и да, уз коришћење одговарајућих катализатора и променом одређених радних параметара, пронађемо начин да се током процеса трансформације биомасе добију и други производи који се, као додатна вредност, могу понудити тржишту“, објашњава наш саговорник.
Концепт који развијају истраживачи Машинског факултета сличан је концепту тзв. био-рафинерије и омогућава максимално искоришћење улазне сировине током процеса трансформације биомасе. Примера ради, хемијском трансформацијом биомасе у процесу конвенционалне гасификације добија се гасовито гориво које може да се користи у енергетске сврхе. Међутим, неке од сировина склоне су производњи течног остатка. У том случају, прилагођавање конвенционалне технологије треба да омогући добијање течног био-горива, као додатног производа који је тренутно јако тражен на тржишту.
Према речима, проф. Манића, сам процес прилагођавања технологије сировини је у принципу врло једноставан, али захтева одговарајућа фундаментална истраживања. „Реч је о истраживањима карактеризације биомасе применом термичке разградње у строго контролисаним условима који омогућавају дефинисање неких фундаменталних законитости које онда одговарајућим методама омогућавају ”scale-up”, односно „пресликавање“ на индустријски ниво. Другим речима, фундаментална карактеризација биомасе нам омогућава да дефинишемо поступак за одговарајућу конвенционалну технологију која ће омогућити да се улазна сировина искористи на најефикаснији и еколошки најприхватљивији начин. Истраживачи Машинског факултета који обављају ова истраживања имају довољно искуства и међународно признатих резултата и у том смислу имају довољно велику базу знања, која им омогућава да реализују своју идеју и у пракси“, истиче наш саговорник.
Као могући недостатак овог процеса наводи чињеницу да је свака врста биомаса, која се данас користи као сировина, прича за себе, што захтева посебан приступ. „То је реалан проблем који у овом тренутку не оставља простор да се направи једна универзална технологија прилагођена сваком типу биомасе. Решење је у повезивању научно-истраживачког рада с индустријом, а затим и примени истраживачких резултата у пракси, јер једино такав приступ омогућава да се постојећи капацитети искористе на најбољи могући начин. То би привреди свакако донело значајну уштеду, не само због тога што би остаци који настају процесом трансформације били сведени на минимум, него и због тога што би сваки део улазне сировине могао да се искористи на економски најефикаснији могући начин. Тиме би били анулирани ефекти који утичу на смањење приноса конвенционалних производа који се тренутно производе“, објашњава проф. Манић.
Награда Европског института за иновације и технологију, свакако, представља ветар у леђа нашем тиму. „Ово признање је не само потврда да наша идеја има потенцијала, него нам омогућава и приступ различитим фондовима Европског института за иновације и технологију, затим, учешће на различитим позивима који финансирају развој идеја у области енергетике и што је најважније, омогућава повезивање с привредом, односно компанијама које желе да такву технлогију примене. Наравно, ово је сам почетак и предстоји нам још много рада док стигнемо до фазе имплемнтације у индустријски процес, јер је наша технологија још увек на ниском тзв. TRL-u (Technology Readiness Level), односно нивоу спремности за примену“, каже наш саговорник.
(Онлајн представљање нашег тима на дан тамичења у Кракову)
У наредном периоду, очекује их рад на даљем развоју и унапеђењу технологија трансформације биомасе, као и потврђивање самог концепта у пракси. „Уколико из доступних фондова обезбедимо потребна средства, следећи корак је провера технологије на пилот постројењу. Постројење бисмо направили сами или обезбедили кроз сарадњу с институцијом која има такво постројење и која је заинтересована да примени нашу технологију. На тај начин могли бисмо додатно да сагледамо неке карактеристике улазне сировине које на фундаменталном нивоу не могу да дођу до изражаја. По нашој процени, њихов утицај не би требало да буде значајно велики, али је веома важно да то проверимо на пилот постројењима. Успостављање везе између сировине и технологије трансформације је наш основни циљ чиме можемо да утврдимо на који начин је најбоље да се сировина искористи у постојећем постројењу“, истиче проф. Манић.
Поред развоја технологије неконвенционалне гасификације биомасе, овај истраживачки тим ради и на другим технологијама трансформације биомасе. Посебно се издваја пројекат развоја технологије која ће омогућити интензивнију производњу водоника из биомасе. Овај пројекат је у сарадњи са истраживачима из ИНН Винча и ИХТМ-а Београд пријављен у оквиру програма “Зелена сарадња науке и привреде” код Фонда за науку Републике Србије.
О EIT Jumpstarter такмичењу
EIT Jumpstarter је водећи, међуиндустријски предакцелерацијски програм Европског института за иновације и технологију (ЕИТ) који има циљ да подржи развој предузетништва и иновација на подручју централно-источне и јужне Европе, повезујући иновативна решења са индустријом у складу са њеним захтевима. Уз помоћ најбољих стручњака, креативне заједнице и јединственог знања, циљ овог програма је пружање подршке иноваторима и предузетницима да изграде одржив пословни модел око своје иновативне идеје, валидирају је и ако се покаже да је њихова пословна идеја одржива, формирају иновативне стартап компаније.
Jumpstarter програм се одржава у форми такмичења у седам тематских области – здравство, пољопривредно-прехрамбена индустрија, енергетика, градска мобилност, производња и нови европски Баухаус (одрживост, естетика и инклузивност). Такмичење траје укупно око девет месеци, а учесници пролазе кроз елиминационе тренинге, на којима од ментора добијају задатке који обухватају различите фазе развоја производа, технологије или софтвера. Осим тога, стичу знања и о сегментацији тржишта, вредности купаца, финансијама, основама улагања, правним основама.
Од укупно 250 пријављених тимова из целе Европе, у само финале такмичења прошло је 42 екипе, по шест у свакој од седам наведних категорија. Наш тим је био један од шест финалиста у категорији енергетика (InnoEnergy). Иако није био међу три првопласирана тима, жири је препознао значај технологије коју развија FCL Team.
(Извор: Машински факултет)