У уторак 1. марта 2016. године на Машинском факултету Универзитета у Београду одржан је Округли сто на тему “Учешће образовних и научних институција у припреми за преговарачко поглавље 20 – предузетништво и индустријска политика“ .
Србија мора да спроводи своју сопствену индустријску политику у чије креирање морају да буду укључене наука и научне институције, показала је дискусија на Машинском факултету у Београду.
На округлом столу „Учешће образовних институција у припреми за преговарачко поглавље 20- предузетништво и индустријска политика“ који су заједнички организовали Привредна комора Београда и Машински факултет Универзитета у Београду, представници техничких факултета у оквиру Универзитета у Београду, научних институција, института и надлежних министарстава, као и експерти за Европску унију, сложили су се да је пред Србијом озбиљан посао. То потврђују и искуства земаља које су последње ушле у ЕУ, посебно Хрватске која се намучила у припремању овог документа.
Да ни Србији неће бити лако да дефинише правце развоја своје привреде на дуги рок и да утврди приоритете потпуно је извесно, али је исто тако јасно да је то неопходно и без захтева ЕУ. Учесници у расправи, такође, су се сложили да би у конципирању индустријске политике, у оквиру којe би, према захтевима ЕУ, требало бити обухваћено много више од саме индустрије, морали да учествују и представници науке и образовања који могу да помогну и имају шта да кажу или понуде. Ова панел дискусија је једна у низу, како је најављено, допринос припреми платформе за отварање поглавља 20 у преговорима о приступању ЕУ.
„Мора да дође до концентрације ресурса који генеришу промене, а да национална стратегија обухвати кохезионе политике и регионални развој“, рекао је независни експерт за мала и средња предузећа, Игор Бркановић.
„Наука и привреда морају да се повежу јер без тога се не може до нових производа и тржишних ниша, што је важан део индустријске политике“, оценила је помоћник министра привреде Катарина Обрадовић.
Како до нових производа и тржишних ниша, једно је од главних питања на које ће се одговор тек потражити. „Од нас се очекује да препознамо трендове и да их преточимо у наше конкурентске предности и нише на тржишту. Ми смо мала земља и морамо да се фокусирамо на само неколико ствари“, истакла је помоћник министра привреде. Она је навела да би једна од области могла да буде животна средина која постаје све значајнија како по улагањима тако и по важности и у Европској унији, и глобално. Али Србија мора да се определи за само један сегмент. „Наука и образовање могу да генеришу нове пројекте и укажу како иновације да заживе, али само у областима које можемо комерцијално да наплатимо“, указала је она.
Катарина Обрадовић, која је шеф преговарачке групе за Поглавље 20, упозорила је да нема много смерница и да оно обухвата једну ЕУ директиву и две велике области: индустријску политику и развој малих и средњих предузећа. Што се тиче ове друге области, основа је европски Акт о малом бизнису , док у случају индустријске политике нема јавних упутстава. Индустријска политика и стратегије за њено спровођење имају циљ да повећају конкурентност, убрзају структурне промене, приватизацију и реиндустријализацију, допринесу побољшању пословног амбијента, повећању извоза и инвестиција, као и да подстичу развој предузетништва и иновације.
„Од нас се тражи да знамо шта радимо, како да водимо индустријску политику и користимо дозвољене инструменте. Када се усвоји аналитичка основа у виду националног документа о индустријској политици биће потребно још две, три године за оцену како ми то спроводимо и проверу да ли остварујемо резултате“, истакла је помоћник министра привреде.
Председник Привредне коморе Београда Миливоје Милетић оценио је да би се у конципирању индустријске политике Србије требало фокусирати на конкурентност. „Кључно ограничење које данас српска привреда има је конкурентност. То је незаобилазна тема на свим скуповима које организујемо са инопартнерима, а наша предузећа имају гледано у просеку слабе капацитете за апсорбовање знања, иновација и нових технологија које доминантно треба да утичу на конкурентност. Конкурентност на јефтиној радној снази и сировинама сигурно није одрживо решење, а променама морамо да управљамо“, истакао је Милетић. Он је навео да би требало предузети низ корака у правцу већег учешћа индустрије, али и домаћег знања и памети и оценио да Београд у том погледу заиста има озбиљне ресурсе.
Декан Машинског факултета проф. др Радивоје Митровић рекао је да је, доносећи програм Хоризонт, Европска унија желела да све сажме у неколико аксиома. „Изврсност у науци је први аксиом чији је циљ да резултира у већој конкурентности европских компанија у односу на америчке и кинеске, јер време осредњости је прошло“, истакао је Митровић. Он је навео да је други постулат индустријско лидерство. „Ако се изврстан резултат у светским размерама не комерцијализује и не преточи у нови производ, нову технологију, софтвер или генотип и немамо иновацију са којом се остварује раст, онда је такав резултат ништаван“, оценио је Митровић. Наводећи друштвени изазов као трећи постулат ЕУ он је објаснио да то подразумева да се волунтаризам мора заменити врхунским професионализмом. Како у управљању институтима, факултетима и компанијама, тако и државом.
Паметне специјализације требало би да буду резултат ова три аксиома, сматра Митровић. „Не могу сви да производе све, па пронађимо начин у чему можемо да се такмичимо са другима. Простора има ако будемо гледали у будућност, десет или двадесет година унапред када главни проблем може да буде како манипулишемо материјом и шта ће да замени еру нафте“, навео је он, и оценио да су универзитети право место да се размишља о томе, разуме ово време и да се у односу на њега на правилан начин постави. „Потребно је да се што пре промене или избаце садржаји у наставним плановима који су застарели, а да се убаце нови. Проблеме не гурамо под тепих него морамо да о њима разговарамо. Овакав дијалог треба да постане стални јер нама недостаје документ дугорочног развоја. Потенцијал је велики, недостаје нам артикулација, а темпо преговора ће диктирати потребу за оваквим састанцима“, поручио је Митровић.
