Ефикасан рад висококапацитетних машина за површинску експлоатацију представља окосницу неометаног рада грана привреде зависних од стабилног снабдевања минералним сировинама, као и националне и регионалне енергетске стабилности у областима у којима лигнит даје значајан допринос у производњи електричне енергије. Пролонгирана изложеност повишеним нивоима вибрација један је од главних узрока застоја и отказа наведених машина, што може да доведе до вишемилионских губитака услед неостварене производње и поправки.
Истраживачи Машинског и Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, окупљени у тиму RotoDyna, осмислили су уређај, под именом Вибрамин, помоћу којег се отклања могућност таквог догађаја. Уређај су представили на међународном такмичењу у иновацијама „EIT Raw Materials Regional Innovation Competition 2022”, одржаном средином децембра у Атини и, у конкуренцији 12 финалиста такмичења, освојили прво место.
Такмичење се одржава сваке године и организује га EIT Raw Materials, огранак Европског института за иновације и технологију посвећен сектору сировина и намењено је иновативним стартап компанијама у почетној фази развоја. Одабрани учесници, уз подршку висококвалификованих међународних ментора, пролазе двоипомесечну обуку фокусирану на основне принципе структуирања и пословања иновативне компаније. Основни циљ такмичења је пружање подршке стартапима чије идеје могу да имају значајан утицај у сектору сировина. Поред поменуте обуке, подршка подразумева и приступ локалним EIT Raw Materials RIS инкубаторима, локалним и европским стартап екосистемима, као и приступ различитим програмима, као што су Raw Materials Accelerator, Booster Call и други.
Право учешћа на такмичењу имају стартап тимови из свих европских држава осим Немачке, Француске, Велике Британије и скандинавских земаља, у којима су локални стартап екосистеми на високом нивоу развијености. Ове године интересовање је било велико, а за финале такмичења одабрано је 12 тимова, међу којима и RotoDyna тим, чији је уређај за минимизацију вибрација оцењен као иновативан производ високог потенцијала за индустрију.
Финале такмичења одржано је пред аудиторијумом од 200 представника из европске привреде и универзитета, стартап екосистема, као и улагача у мала и средња предузећа. Сваки од финалиста имао је 4 минута за презентацију компаније, производа, иновативности, пословног модела и тржишне нише и додатих 4 минута за одговоре на питања шесточланог међународног жирија. Релеватност и значај проблема, иновативност решења и перспектива даљег рада компаније, у контексту RotoDyna тима, оцењени су високом оценом од стране жирија, што је тиму донело победу на такмичењу.
О томе како су дошли на идеју да направе један овакав уређај, разговарали смо са др Небојшом Гњатовићем, доцентом на Катедри за Механизацију Машинског факултета и чланом RotoDyna тима.
„Традиција научно-истраживачког рада у области механике рударских машина на Катедри за механизацију дуга је 40 година. Роторни багери су највеће покретне копнене машине на свету и њихова цена изражава се десетинама милиона еура. Пројектовани радни век ових машина је 30 година, с тим да након ревитализације могу да раде још 25 година. Током свог животног века, роторни багер у просеку остварује годишњи профит од 40 милиона еура. Значај ових машина за српски енергетски сектор једноставно је немерљив и њихови ломови могу да имају катастрофалне последице. Имајући то у виду, а знајући да је пролонгирана изложеност прекомерним вибрацијама један од главних узрока ломова и застоја наведених машина, одлучили смо да, уместо форензичког инжењерства, односно третирања проблема и његових последица након што се догоде, пређемо на превентивно и проактивно одржавање, третирамо узрок и елиминишемо могућност појаве таквог проблема у будућности. Полазну основу представљале су бројне научноистраживачке студије, анализе, публикације, дугогодишња сарадња са привредом и вишегенерацијско искуство на Катедри. Без наведеног, не би било могуће развити овакав уређај“, каже др Гњатовић.
Интересовало нас је на који начин Вибрамин обезбеђује миран и стабилан рад машине. „Уређај се уграђује у управљачки систем машине и на тај начин се постиже полуаутоматизовано руковање машином, без потребе за додатном обуком руковаоца, нити нарушавања његовог постојећег начина рада. Након што руковалац подеси параметре који диктирају начин рада машине (угао нагиба стреле ротора, брзину закретања горње градње, дубину реза и учестаност обртања мотора погона ротора) и притисне дугме за пуштање машине у рад, наш уређај проверава да ли ће одабрана комбинација параметара довести до неповољног режима рада. У таквом случају, уређај коригује учестаност обртања ротора не мењајући остале параметре, пре него што машина започне рад. Провера и евентуална корекција врше се на основу базе резултата, које одређујемо за циљану машину коришћењем интегралне методе и пратећег софтвера које смо развили као тим. На тај начин елиминише се могућност рада машине у условима који могу временом да доведу до отказа и ломова“, објашњава наш саговорник.
Нема сумње да ће овако конципиран производ донети велике уштеде и значајне финансијске бенефите површинским коповима. Ипак, оно што је по мишљењу др Гњатовића много важније, јесте допринос енергетској стабилности земље. „70% струје коју наша земља производи долази од угља, а роторни багери су први у ланцу производње. Пета смо производња угља, а трећа највећа резерва лигнита у Европи. У просечној години, за функционисање нашег електроенергетског система потребно је 38 милиона тона. Уколико се деси превелики број застоја и отказа роторних багера, принуђени смо да увозимо лигнит, што за последицу има пораст цене електричне енергије. Управо због тога одржавање ових машина видимо као приоритет, а прича о нашем производу је прича о енергетској стабилности“, подвлачи наш саговорник.
Међутим, од идеје до тржишта дуг је пут. Да би неки производ могао да се нађе на тржишту, неопходно је претходно да се потврди, односно докаже његова функционалност у пракси. Чланови тима тренутно раде на уградњи пилот производа на једну депонијску машину за допрему угља у термоелектрани, на којој ће потом радити и прво експериментално испитивање уређаја у раду. Доказ концепта, развој прототипа, минимално-одрживог производа и, потом, експериментално/теренско тестирање пилот производа су неопходни кораци ка верзији производа која је коначно спремна за тржиште.
Наведени кораци, поред теоријских и практичних знања, изискују и велика новчана улагања. Због тога је важно да идеја буде видљива и препозната како на националном, тако и на међународном нивоу, а то омогућавају различити позиви који менторском и финансијском подршком подстичу развој иновација и иновативног предузетништва. Тај пут следи и RotoDyna тим.
Пре учешћа на EIT Raw Materials Регионалном такмичењу у иновацијама, учествовали су у програму „Паметни Почетак“ Фонда за иновациону делатност Републике Србије, чији је основни циљ пружање подршке најперспективнијим тимовима у настојању да валидирају пословне идеје и демонстрирају корисност свог производа кроз развој првог прототипа или минимално одрживог производа. Програм траје шест месеци, а корисници имају на располагању финансијску и менторску подршку да, поред развоја производа, спроведу и прелиминарно истраживање тржишта, успоставе пословни модел и започну припреме за следећу фазу прикупљања финансијских средстава.
„Учешће у позиву „Паметни Почетак“ нам је много значило јер, као инжењери, нисмо имали много искуства у области малих бизниса, односно како формирати компанију, направити бизнис план и слично. Програм нам је омогућио да формирамо своју иновативну стартап компанију, коју смо регистровали као „RotoDyna d.o.o. Beograd“, али оно што је много важније јесте чињеница да вас Програм тера да размишљате тржишно и да се сами ангажујете у заједници стартап екосистема“, наводи Небојша Гњатовић.
Осим на програму „Паметни почетак“, RotoDyna је одабрана и за учешће у радионици „4th Traction and Growth Camp“ коју организује ГИЗ, а пријавили су се и за програм „Raising Starts“ који расписује Научно-технолошки парк Београд у сарадњи са научно-технолошким парковима у Нишу и Чачку и који стартапима такође пружа менторску и финансијску помоћ.
„Учешћем у овим програмима желимо да остваримо континуитет у развоју нашег производа до његове тржишне спремности, односно до његове имплементације. Након прве имплементације производа, нама додатна средства више неће бити потребна. Међутим, до тог тренутка неко мора да финансира развој. Зато је веома важно да, као компанија, будете “видљиви“. На тај начин привлачите пажњу домаћих и међународних компанија, фондова и инвеститора, чиме долазите не само до средстава потребних за развој производа, него стичете и референце за вашу идеју, компанију и производ/услугу, што је веома често предуслов за теренску валидацију производа или пробој на домаће или међународно тржиште. Тек када прођете све те кораке можете да кажете да имате производ који је спреман да га понудите тржишту“, закључује др Небојша Гњатовић.
(Извор: Машински факултет)