„Модел управљања аутономним моторним возилом“ тема је 1000-тог доктората који је у четвртак, 24. новембра, одбрањен на Машинском факултету у Београду. Част да ради и брани докторску дисертацију која ће бити уписана у историју Машинског факултета, не само као хиљадити докторат по реду, него и због савремене и оргиналне теме коју обрађује, имао је дипл. инг. маш. Драган Стаменковић са Катедре за моторна возила.
Јубиларни докторат одбрањен је пред пред Комисијом за оцену и одбрану докторске дисертације коју су чинили ментор, проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета, проф. др Драган Алексендрић и проф. др Иван Благојевић са Катедре за моторна возила Машинског факултета, ванр. проф. др Горан Воротовић са Катедре за ваздухопловство Машинског факултета, као и проф. др Небојша Бојовић, декан Саобраћајног факултета у Београду.
Чланови комисије су посебно нагласили научни и практични допринос дисертације чији је главни резултат развијени модел управљања аутономним возилом који је способан да oштрим маневрима избегне изненадну препреку на путу.
Постојећи модели наведени у литератури још увек не пружају ту могућност. Они су углавном прилагођени за двоструку промену саобраћајне траке, што су много мање захтевни маневри у односу на оне који су обрађени у дисертацији.
Оригиналности дисертације, како је истакнуто, доприноси и чињеница да УН правилници који дефинишу критеријуме за системе који се уграђују на савремена возила, а чији је задатак да избегну удар у препреку (скретањем или кочењем) не захтевају од ових система да буду способни да изведу овако оштре маневре. У том смислу, развијени модел приказан у раду Драгана Стаменковића представља корак напред ка решавању актуелног питања безбедности аутономних возила у саобраћају.
База података добијена на основу спроведених симулација је посебно значајан допринос овог докторског рада. Ти подаци представљају основу за развој неког будућег модела управљања који би био способан да процени да ли ће пре скретања у другу саобраћајну траку смањити брзину кретања кочењем, кочити до заустављања или ради ублажавања последица евентуалног удара или одмах започети скретање.
Кандидат Драган Стаменковић је у предвиђеном року од 45 минута на бриљантан начин изложио главне научне резултате и закључке до којих је дошао током рада на докторској дисертацији. После успешних одговора на сва питања и коментаре чланова Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације, донета је једногласна одлуку да се дисертација прихвати чиме је кандидат стекао научно звање доктора наука.
Чланови комисије су оценили да је Стаменковић дошао до оригиналних научних резултата који су успешно верификовани и да дисертација под називом „Модел управљања аутономним моторним возилом” представља оригиналан и вредан научни рад са научним доприносима у области машинства – ужа научна област моторна возила.
Иначе, прва докторска дисертација на Машинском факултету одбрањена је 28. септембра 1955. године. Докторски рад на тему „О извијању ребрасте плоче“ одбранила је Косара Јојић, под менторством академика, проф. др Јакова Хлитчијева, а у Комисији за одбрану докторске дисертације били су академици, Радивоје Кашанин, Консантин Вороњец и Антон Билимовић, као и проф. др Душан Витас. После одбране доктората, Косара Јојић је бриљантну академску каријеру наставила на Машинском факултету, као професор и дугогодишњи шеф Катедре за отпорност конструкција.
Од 1955. године до данас на Машинском факултету је одбрањено 1000 докторских дисертација. Свака од њих представља посебан научни допринос развоју науке и технологије у нашој земљи. Истовремено, говори и о богатој историји Машинског факултета као водеће образовне и научно-истраживачке институције у земљи и региону, која је посвећена неговању научног подмлатка и даљем развоју науке за доборобит целог друштва.
Све докторске дисертације се чувају у Библиотеци Машинског факултета, а на иницијативу проф. др Милана Радовановића, некадашњег декана, факултет је издавао и периодичне библиографије одбрањених докторских радова. Последње издање, које обухвата период од од 1955. до 2020. године, садржи наслове и основне податке за 952 докторске дисертације, а на овом захтевном послу радили су проф. др Александар Обрадовић и проф. др Мирјана Мисита, уз велику техничку подршку запослених у Библиотеци Машинског факултета.
(Извор: Машински факултет)