Савршен злочин не постоји. Починоце кривичних дела најчешће откривају трагови које оставе на месту догађаја. Те трагове, било да је реч о траговима крви или другог биолошког материјала, траговима обуће, алата, ватреног оружја, пожара, експлозија, и низа других, откривају и тумаче стручњаци Одсекa за трасолошку анализу и криминалистичко вештачење при Националном центру за криминалистичку форензику МУП-а Србије.
Трасологија је наука о праћењу и анализи трагова, односно криминалистичкa дисциплинa која изучава настајање трагова физичке, хемијске и биолошке природе, као и начине, методе и средства за њихово проналажење, фиксирање, анализу и коришћење у циљу откривања и расветљавања различитих кривичних дела.
“Било који догађај који се деси на планети остави за собом неку последицу и трагове, а трасолошка анализа служи да се предмети пронађени на лицу места анализирају и евентуално повежу с потенцијалним извршиоцем кривичног дела”, каже шеф Одсека за трасолошку анализу и криминалистичка вештачења, потпуковник полиције Илија Ђиновић, иначе, дипломирани инжењер електротехнике.
Представљајући студентима Машинског факултета делокруг и надлежности рада овог Одсека, наводи да због специфичности посла већину запослених чине инжењери, претежно машинске струке и технологије. Они поред стручних знања поседују и посебна знања и вештине, које стичу додатним обукама у оквиру Министарства унутрашњих послова.
„Један од сегмената трасологије представља утврђивање узрока пожара, експлозија и хаварија. Применом научно-теничких метода трасолошке анализе, специјално обучен стручњак може да утврди тачан след и узрок догађаја, односно да ли је експлозију изазвала плинска боца, експлозија гаса или нека експлозивна направа и формацијско средство. Такође, трасологија се бави и идентификацијом моторних возила која су предмет крађе. Трасолошком анализом се утврђује оригиналност индентификационих ознака на шасији и мотору. Управо из тог разлога, потребни су нам инжењери-стручњаци за процесну технику, моторна возила и моторе СУС који се образују на Машинском факултету“, подвлачи господин Ђиновић.
Поред ових области, Одсек за трасолошку анализу, по налогу надлежних правосудних органа обавља и саобраћајна вештачења (анализу и идентификацију НН возила која су учествовала у саобраћајним незгодама), графоскопију ( утврђивање оригиналности докумената, рукописа и печата), као и вештачења из области опште трасологије (анализу алата, трагова газеће површине, електронских алата и компонената и компаративна вештачења). Извештај о вештачењу, који садржи налаз са утврђеним чињеницама и стручно мишљење поткрепљено егзактним доказима, постаје део судских списа и представља значајан елемент у судском процесу.
O стручности и објективности стручњака који раде на октривању и тумачењу различитих трагова, најбоље говори велики број решених случајева. Нас је интересовало који је случај с којим се сусрео у својој каријери био најтежи за господина Ђиновића.
„Приступ сваком појединачном случају се заснива на мноштву прописа и тачно се знају кораци које предузимамо. Такође, имамо потребну опрему и све друге услове за рад. У том смислу, када је реч о писхо-физичкој тежини случаја, за нас не постоји никаква препрека. Међутим, у емотовном смислу, један од најтежих случајева био је дискотека “Контраст” у Новом Саду, када је шесторо младих људи изгубило живот у несрећи која се догодила услед пожара. Случај смо решили успешно, али увек остаје сећање на то…“, истиче наш саговорник.
Машински факултет и Национални центар за криминалистичку форензику, чији је део и Одсек за трасолошку анализу и криминалистичко вештачење, имају дугогодишњу успешну сарадњу која је управо на иницијативу господина Ђиновића формализована потписивањем Уговора о пословно-техничкој сарадњи.
„Трудимо се да што више искористимо опције која нам пружа научна институција као што је Машински факултет, посебно када је реч о размени искустава са истраживачима и евентаулној сарадњи на осмишљавању и развоју неких нових метода које би нашле примену у трасолошкој анализи“, закључио је наш саговорник.
(Извор: Машински факултет)