Свечаном академијом „Корак испред свих“ , Машински факултет у Београду је обележио два важна датума у својој историји – 74 године постојања и 149 година од увођења високошколске наставе у области машинства у Србији. Бројним званицама у препуном амфитеатру представљени су најважнији резултати у протеклој години, као и развојни приоритети за наредни период.
„У протеклој години је много тога урађено у свим сегментима пословања Машинског факултета, а резултати су видљиви на сваком кораку, рекао је у поздравном говору председник Савета Машинског факултета, проф. др Драган Милковић и истакао да је одговорност руководства, Савета и свих запослених, не само да постигнуто одрже, него да и даље унапређују рад Машинског факултета.
Пристуне је поздравио је и декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. „Машински факултет данас чини скоро 40 хиљада квадрата, 4200 студената, око 500 запослених и 25 хиљада машинских инжењера које је изнедрио овај факултет. Међутим, морамо да имамо у виду да у кући с традицијом ништа нити почиње нити се завршава са нама. Сви смо ми само једна фаза у развоју и грађењу угледа наше куће. Зато дубоко верујем да наш факултет, без обзира на достигнућа из прошлости, вишедеценијску традицију, сјајне генерације и чувене професоре који су изградили ову земљу, може и мора даље да напредује“, рекао је проф. Поповић.
Како је навео, претходну годину обележило је повећано интересовање студената за упис на све студијске програме, унапређење сарадње са привредом, као и успешно представљање Машинског факултета на Светској изложби у Дубаију. „ Поред тога, радили смо на повећању видљивости факулета у националним и међународним оквирима. Улагали смо у лабораторије, направили нов визуелни идентитет сајта на енглеском језику, као и нов Репозиторијум Машинског факултета у који је унето 3700 референци наших истраживача“, рекао је декан Машинског факултета.
Он је изразио уверење да на факулету постоје нова енергија, знање и елан за унапређење многих сегмената рада, како би факултет и у будућности остао камен темељац образовања и науке. „Данас се бавимо се свим напредним технологијама, као што су роботика, Индустрија 4.0, вештачка интелигенција, биомедицинско инжењерство, е-мобилност и обновљиви извори енергије. Били смо носиоци развоја нацрта Водоничне стратегије Републике Србије, а бавимо се и биомасом и свим дугим одрживим изворима енергије. Сматрам да је ово прави тренутак да одлучно, али промишљено наставимо даље са постепеном реформом факултета. Ако се не мењамо, онда стагнирамо и полако назадујемо, те стога морамо бити, како каже наш мото – Корак испред свих“ истакао је проф. Поповић.
Дан факултета, студентима, наставницима и свим запосленима, честитао је председник САНУ, академик Владимир Костић. „Као мастодонт једног времена у коме се напредак везивао за велике машине с великим зупчаницима, у чијој се тутњави стварала нова будућност и сада када чујем шта се све данас ради на факултету и које су технологије подједнако присутне немам никакву сумњу да је Машински факлтет један од брендова Универзитета у Београду. Шта више, уверен сам да се негде, управо на овом факултету, крије клица будућности“, поручио је академик Костић.
Ректор Универзитета у Београду, проф. др Владан Ђокић је указао да Машински факултет представља модел свеобухватног и интегралног деловања у свим доменима које једна савремена високошколска институција треба да агнажује.
„Ако се осврнемо на достигнућа Машинског факултета, када је реч о образовној и научно-истраживачкој делатности, са сигурношђу се се може истаћи проактивна улога факултета у креирању одговора на савремене технолошке изазове. Оваква улога је у складу с визијом савременог инжењерског образовања које захтева константну инцијативу за квалитет иновација у образовању. Овде проналазимо један од најсупешнијег примера студентског предузетништва, иновативни приступ експерименталном развоју, како у техничко-технолошким наукама, тако и мултидисциплинарним наукама, али и изграђену сарадњу с привредом која представља развојни приоритет“, навео је, између осталог, ректор Београдског универзитета.
„Машински факултет припада оним факултетима и оним областима које зависе од технолошког развоја, али истовремено представљају креаторе и учеснике у технолошком развоју, који треба да понуде решења за глобалне изазове са којима се свакодневно суочавамо“, рекла је министарка науке, иновација и технолошког развоја Републике Србије, др Јелена Беговић.
С друге стране, како је навела, осим што представља образовну базу, Машински факултет је и место где се сусрећу истраживања и иновације. „То је веома важно ако желимо студентима да пружимо заиста квалитетно образовање и добијемо што квалитетнији кадар у будућности. Међутим, о квалитету факултета најбоље говоре студенти. Машински факултет нема проблем приликом уписа нових студената, што значи да млади људи машинство виде као нешто што је просперитетно за њихову будућност. Истовремено, велики број студената који заврше машинство остаје у земљи, а то говори о томе да постоји привреда. Имајући то у виду, сигурна сам да сте на добром путу“, поручила је министарка.
Честитајући Машинском факултету 74. рођендан, министар просвете Републике Србије Бранко Ружић истакао да је Машински факултет најбоља је школа машинског инжењерства у ширем региону утемељена на великим достигнућима. „Велико ми је задовољство што смо данас заједно да обележимо још једну успешну годину Машинског факултета и ова слика присутних је управо и оно што представља посебну вредност овог факултета – јединство науке и праксе – индустрије“, истакао је министар.
„Време у коме живимо је време инжењерства. На повећању атрактивности студија машинства се радило годинама, али су и околности, које укључују и бројне стране инвестиције у нашој држави, ишле на руку“, рекао је Ружић и додао да је велики велики број компанија отворио развојно-истраживачке центре у нашој држави, што је кључно за увећање високотехнолошких радних места.
Плакете за допринос развоју МФ и награде за најбоље студенте
Прослава Дана Факултета била је и прилика да се појединцима заслужним за афирмацију Машинског факултета доделе плакете и награде најбољи студенти.
Овогодишњи добитници Плакете за допринос развоју и јачању угледа Машинског факултета су: проф. др Михаило Лазревић са Катедре механику, који се према цитираности за 2020. годину, заснованој на подацима из базе Scopus, у августу 2021. години нашао на Стендфордовој листи најутицајнијих научника у свету и на тај начин допринео подизању научног угледа факултета.
Поред проф. Лазаревића, плакету су добили и проф. др Милош Бањац са Катедре за термотехнику, који је својим ангажовањем изван оквира факултета, као помоћник министра за рударство и енергетику значајно је допринео бољој видљивости и повећању угледа Машинског факултета и др Влада Гашић ванредни професор на Катедри за механизацију, који је као доскорашњи председник Савета Машинског факултета дао значајан дорпинос развоју факулета. Признања добитницима уручили су декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић и председник Савета Машинског факултета, проф. др Драган Милковић.
Продекан за наставу, проф. др Марко Милош уручио је награде најбољим студентима у претходној школској години.
Најбољи међу најбољима је студент генерације Марко Гавриловић, мастер инжењер машинства – Механика, с просечном оценом 10.00 на основним и мастер студијама. Титулу најбољег студента на основним академским студијама добио је Јован Матић, с просеком 9.93, а на мастер академским студијама ову титулу понели су Богдан Момичиловић (Производно машинство), Јована Антић (Термоенергетика), Марко Гавриловић (Механика), Никола Марковић (Термоенергетика) и Немања Јанев (Индустрија 4.0), сви са просеком 10.00.
Међу награђеним студентима је и Софија Долић, мастер инжењер машинства – Прехрамбено машинство, која је добила награду „Професор Тодор Пантелић“ коју додељује Фонд за развој теорије машина и механизама за набољи мастер рад .
Свечаном обележавању Дана факултета присуствовали су и генерални секретар САНУ, академик Зоран Кнежевић, проректор Универзитета у Београду, проф. др Ратко Ристић, покрајнски секретар за високо образовање и науку, проф. др Зоран Милошевић, генерални директор ЈП ЕПС Мирослав Томашевић, ректори Универзитета одбране, Универзитета у Крагујевцу и Новом Пазару, као и Универзтета Сингидунум, председник Академије инжењерских наука, проф. др Бранко Ковачевић, директор Националног акредитационог тела, проф. др Ана Шијачки, декани факултета Универзитета у Београду и других градова у Србији, декани машинских и сродних факултета из земље и региона, директори важних националних института, тела и агенција, директори Фонда за науку и Фонда за иновациону делатност Републике Србије и други бројни гости.