Поскупљења енергената због руско-украјинског сукоба и увођења санкција Русији, натерала су већину земаља ЕУ да донесу ванредне мере за уштеду енергије. Говорећи о актуелној енергетској кризи, проф. др Милош Бањац са Катедре за термомеханику Машинског факултета у Београду рекао је за Рaдио телевизију Србије да рационалнија потрошња енергије даје велики простор за уштеду.
Према његовим речима ово је само једна од енергетских криза, а да се прва енергетска криза догодила 1972. године (први нафтни шок), када је цена нафте скочила четири пута и то су добре прилике да се запитамо колико трошимо енергију.
„Ми у Србији се нерационално опходимо према енергији, трошимо три-четири пута више од европског просека, а постоји велики простор за уштеду. Само рационалним коришћењем енергије можемо да уштедимо 10 посто без икаквих финансијских улагања. Са малим улагањима те уштеде иду до 20 одсто, а са већим улагањима потрошња енергије може да се преполови“, напоменуо је Бањац.
Каже и да домаћинства највише енергије троше на грејање, око 60 одсто укупне енергије, јер многи грађани живе у објектима који нису топлотно изоловани, а неретко немају ни фасаду.
Када је реч о индустрији, истиче да се новонаправљене фабрике рационално односе према енергију јер је у цену њиховог производа урачуната и енергија, али да имамо и доста застареле индустрије која троши доста енергије.
Бањац је подсетио да је од 2013. уведен енергетски менаџмент и да је од тада почело да се води рачуна како би и та предузећа смањивала потрошњу за један проценат годишње.
Како уштедети енергију
Рационална потрошња, наводи, значи разумно коришћење енергије. „Можда је најлакше да се дефинише тако што ћемо објаснити шта је нерационална потрошња. То је када грејете стан, а отворите прозоре, када укључите клима уређај па хладите, а отворен је прозор. Када шире погледамо то је и када грејете кућу, а нисте урадили изолацију“, рекао је Бањац.
Наводи и да енергетску ефикасност често везују за енергетски ефикасне уређаје. „Највише у домаћинству троши бојлер око девет посто енергије, затим шпорет, фрижидер, клима уређаји. Где се највише троши енергије ту се највише може уштедети“, рекао је.
Навео је практичне примере како да се уштеди енергија – ефикасније је да се туширате него да се купате у кади, ако се туширате не треба све време да цури вода.
„Потрошачи су ти који диктирају како ће се трошити енергија, а не сам уређај“, истакао је Бањац.
Говорећи о уштедама грејања, каже да свако прегревање за један степен од онога што нам је довољно трошимо седам одсто више енергије, када хладимо тај простој трошимо више четири посто енергије.
Понашање у случају енергетске кризе
„У случајевима енергетске кризе можемо мало да спустимо температуру, као што то раде Немци, да се мало топлије обучемо“, рекао је професор.
Као дугорочно решење, каже да треба кренути у обнову енергетске ефикасности објеката, да мењамо прозоре и стављамо фасаде, јер на тај начин можемо да уштедимо до 40 одсто енергије.
„Следећи корак је да мењамо системе којим се грејемо. Они који се греју на струју да размисле да пређу на грејање топлотним пумпама, на тај начин смањиће потрошњу електричне енергије за три пута“, навео је професор.
Од прошле године држава је повећала субвенције за мере енергетске ефикасности.
Бањац наглашава да ако се замене прозори и уради фасада да се може уштедети до 40 одсто енергије.
Појаснио је појам „енергетски вампир“, каже да су то уређаји који троше мало енергије али раде 24 сата и онда се та енергија накупи – то су уређаји попут телевизора и компјутера.
„Према неким подацима ако те уређаје искључујемо можемо уштедети до пет посто енергије“, рекао је Бањац и напоменуо да није штедња само да смањимо рачуне већ за струју коју користимо мора да се сагори неки угаљ.
(Извор: РТС)