Др Никола Дондур, редовни професор на Катедри за индустријско инжењерство Машинског факултета у Београду, преминуо је 15. јуна у 65-ој години живота. Човек импресивне и блиставе биографије – изванредан професионалац, експерт економске струке са изразитим интересом и талентом за разматрање рубних и контактних подручја економије и инжењерства, а нарочито области планирања, оцене и управљања пројектима, проф. Дондур је дао велики допринос развоју Машинског факултета у Београду. Његовим одласком Катедра за индустријско инжењерство и Машински факултет изгубили су много. Овим речима, од проф. Дондура, опростиле су се бројне колеге и пријатељи.
„Сви који су познавали проф. Дондура, волели су га. Умео је да процени човека и из њега извуче оно најбоље. Био је ненаметљив, али са човеком снажне личности као што је био Никола никада није било нимало монотоно, нити досадно и мало је било разговора који за собом нису остављали неку дилему или тему за размишљање. Најчешће је доносио смиреност и спокој. Био је васпитано непослушан и истанчано безобразан када је требало остварити снове. Преносио је то и на друге, и подстицао нас да будемо храбри, непомирљиви, спремни за изазов и трновите путеве ка успеху. Његовим одласком губимо драгог колегу, изванредног професора и врхунског стручњака, а пре свега дивног човека и искреног пријатеља. Срећни смо што је постојао и поносни што смо имали привилегију да буде део нас“, навела је, између осталог, у опроштајном говору, проф. др Весна Спасојевић Бркић, шеф Катедре за индустријско инжењерство .
Проф. др Никола Дондур рођен је 1957. године у Жагровићу у Хрватској. Дипломирао је на Економском факултету у Сплиту, а магистарски рад на тему оцене инвестиционих пројеката и докторску дисертацију „Одређивање националних економских параметара за зависне привреде“ одбранио је на Економском факултету у Београду.
Скоро 38 година неуморно је доприносио успесима и угледу Катедре и Факултета. Његову богату академску каријеру обележио је велики број научних радова и пројеката, написаних књига, десетине хиљада студента и предавања која је широм некадашње Југославије. Држао је наставу на свим нивоима студија и свим студијским програмима на више од 15 предмета, од социологије на првој години основних академских студија до софицистираних прогностичних модела на докторским студијама.
Блиско је сарађивао и с привредом и био вишегодишњи организатор и предавач више десетина курсева на тему оцене пројеката широм Србије, БИХ, Црне Горе… Често је ангажован је и као експерт од стране угледних домаћих и страних научних института, универзитета или развојних агенција. Посебно треба истаћи његову сарадњу с Центром за Међународни развој Универзитета у Брадфорду и чувеним проф. Џоном Вајсом.
Дао је једно од првих одређења вредности макроекономских параметара у зависним привредама и у земљама у транзицији. Посебно је важан његов допринос у методолошкој корекцији израчунавања секторских економских цена, које имају широку примену у планирању и оцени техноекономске оправданости инфраструктурних инвестиционих пројеката. Треба истаћи и његове доприносе на пољу финансијске анализе инвестиционих пројеката. Важно је истаћи да су доприноси проф. Дондура, увек и практично примењивани у техноекономској анализи пројеката различитих привредних сектора, а нарочито у области енергетике. Иако економиста, био је и аутор или коаутор већег броја техничких решења и два патента.
Проф. Дондур је био учесник многобројних домаћих и међународних научних, иновационих и пројеката сарадње са привредом и сарађивао је не само у оквирима катедре за индустријско инжењерство, већ и са многим другим катедрама и факултетима. Аутор је преко 100 радова, једне монографије и два уџбеника, а превео је и шест значајних дела у области. Био члан великог броја комисија за одбрану магистарских теза и докторских дисертација и ментор више од 70 дипломских и мастер радова. Био је и члан већег броја комисија на Машинском факултету, између осталих и Етичке комисије.