Без обзира што жене чине 54% научне заједнице у Србији и даље је главно питање колико је њих на руководећим позицијама у пројектима, факултетима, институтима и другим организацијама које се баве истаживањима и развојем… Стеротип да су жене првенствено домаћице и мајке и да не могу истовремено да се остварују на породичном и професионалном плану, основна је препрека за већу видљивост жена и њихов равноправни третман у науци, привреди, предузетништву… Да би се на том пољу успоставила родна равнотежа, потребан је заједнички напор свих чинилаца у друштву од државе до медија, па и самих жена које треба охрабрити да верују у себе и своје способности… Ово су основне поруке учесница панела „Положај жена у науци, привреди и предузетништву“ који је у уторак одржан на Машинском факултету у Београду.
Скуп је организовао Савез студената Машинског факултета у сарадњи са Деканским колегијумом, а на ову тему говориле су: проф. др Зорица Вујић, проректорка Универзитета у Београду за финансије, др Милица Ђурић-Јовичић, директорка Фонда за науку Републике Србије, Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а, Александра Вучетић из Министарства привреде Републике Србије, проф. др Драгослава Стојиљковић, продеканка за научно-истраживачку делатност Машинског факултета,проф. др Маја Тодоровић, продеканка за међународну сарадњу и докторске студије Машинског факултета и проф. др Живана Јаковљевић, продеканка за акредитацију и организацију Машинског факултета.
Присутне је поздравио декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић који је истакао да је 8. март – Међународни дан жена, добра прилика да се размишља и разговара на тему положаја жена у друштву.
Говорећи о родној равноправности у науци и образовању, проф. Поповић је навео да Машински факултет по први пут у својој историји у Деканском колегијума има три даме, а да је заступљеност студенткиња у укупном броју студената по години и нивоу студија 30 одсто. „То је пре 33 године, када сам уписао факултет било скоро незамисливо“, рекао је он.
Као добар пример навео је и податак који се односи на руководеће позиције у научним институтима у оквиру Универзитета у Београду, где се, од укупно 11 директора, на челу тих институција налази девет дама.
„Међутим, у другим сегментима друштва то није случај. Примера ради, у Српској академији наука и уметности жене су заступљене испод 10%. Међу директорима и председницима oпштина тај број је драстично мањи. Зато је веома важно да наставимо разговарамо и радимо на унапређењу положаја жена у друштву“, поручио је декан Машинског факултета.
Оцењујући тренутни положај жена у науци и истраживању, проректорка Београдског универзитета, проф. др Зорица Вујић је рекла да и поред тога што су жене доминантно присутне у тој области, оне нису пропорционално заступљене у органима руковођења и управљања.
„Без обзира што у Србији постоје закони и стратегија о родној равноправности, и даље је присутна нека врста вертикалне сегрегације мушараца и жена у академској средини, при чему припаднице лепшег пола не учествују подједнако у доношењу одлука или дефинисању неких политика“, истакла је проректорка.
У вези с тим, подсећа да родна равноправност није само питање закона, него је и питање свести сваког од нас. „Ми живимо на простору тзв. балканског патријархата, где су строго дефинисане мушко – женске улоге. Жена је перципирана пре свега као домаћица и мајка. Превазилажење тог стеротипа и подршка младим образованим женама да могу да се остваре на личном и професионалном плану је један од најважнијих услова за унапређење положаја жена у друштву“, закључила је проф. др Зорица Вујић.
Др Милица Ђурић – Јовичић, директора Фонда за науку Републике Србије, подвукла је да је 8. март добра прилика да се подсетимо колико је значајан допринос жена у истраживањима и колико је свака подршка важна како би се унапредио њихов положај у науци, привреди и предузетништву.
„ Од 2015. године забележен је пораст броја жена у научној заједници Србије и оне чине 54% истраживача. Слична ситуација је и када је реч о пројектима које подржава Фонд за науку. Поносни смо на чињеницу да у нашим програмима жене чине већину од укупног броја истраживача ангажованих на пројектима, као и већину руководилаца пројеката- навела је др Ђурић Јовичић.
Напомињући да је потребно још много тога да се уради како би се већи број жена нашао на руководећим позицијама у научно-истраживачким организацијама, она је изразила уверење да ћемо у скоријој будућности живети у друштву у којем су жене подржане да развијају своје таленте и другачије перспективе за научна открића.
Учеснице панела су се сагласиле да у Србији постоје одређени помаци у области родне равноправности, али подвлаче да још увек мора доста тога да се ради како би се отклониле све препреке за даље унапређење положаја жена у друштву.
„Последњих година више је жена на јавним фукцијама. Премијерка је жена, као и гувернерка. Половину Владе Србије чине министарке. То јесте позитиван помак, али оно што очекујемо јесте да женама поред функција буду дате и надлежности“, поручила је Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕДА-а.
Додаје да је НАЛЕД, као организација која се бави унапређењем пословног окружења, веома посвећен смањењу дисбаланса у економској моћи између мушкараца и жена, који је, како је навела, подлога за родну неједнакост.
„Кроз различите програме оснаживања настојимо да помогнемо првенствено женама које живе у руралним подручијима или које су незапослене, мада нам 15-годишње искуство говори да су ти програми подршке једнако потребни и важни и за даљи развој образованих и еманципованих жена, као и жена на функцијама,“, истакла је Јовановићева.
Када је реч о предузетништву, Александра Вучетић из Министарства привреде Републике Србије је рекла да жене предузетнице, поред проблема око оснивања и вођења пословања, имају и додатне потешкоће које се односе на избор сектора пословања, стеротипе о женама, родну дискриминацију и усклађивање приватног и пословног живота .
„Међутим, ствари се мењају и у овој области. Према подацима из новембра 2021. године у укупном броју привредних друштава и предузетника, женска предузећа чине 35,8%. Тренутно имамо 148 284 активних привредних субјеката чији су оснивачи жене. Последњих 10 година приметне су значајне промене и у секторској структури женског пословања, где је удео жена предузетница смањен у сектору трговине и угоститељства, а повећан у информатичким, научним, техничким и иновационим делатностима, као и у области административних и социјалних услуга“ навела је она.
Како је истакла, Министарство привреде је препознало капацитет женског предузетништва, а оснаживање жена да започну своје пословање и да га успешно обављају један је од главних приоритета. „ У вези с тим Министарство је формулисало низ мера подршке развоју женског предузетништва у новој Стратегији за мала и средња предузећа. Једна од мера је и успоствљење система редовног праћења женског предузетништва, што ће омогућити ефикасније доношење државних програма подршке привредницима“, нагласила је Александра Вучетић.
„Изградња и подизање истраживачких капацитета једног друштва је основни предуслов за његов развој у свим сегментима. Зато, образовању треба перманентно поклањати пажњу, јер су знање и стручност први корак да жене буду уважене и препознате у свом окружењу“ истакла је продеканка за научно-исраживачку делатност Машинског факултета, проф. Драгослава Стојиљковић. Осим тога, додала је, треба да научимо да разумемо једни друге без обзира на разлике у мишљењима и схватимо да мултидисиплинарни тимови увек дају један посебан квалитет. На крају, оно што је посебно важно јесте отвореност према истраживачком раду, навела је она.
Осврнувши се на положај жена у европском истраживачком простору она је навела веома занимљиве резултате истраживања објављених у публикацији „She in European research area“, а који се односе на учешће жена у науци и истраживањима. Према тим подацима, у Европи је 35% жена укључених у истраживања. Посматрано појединачно по земљама долази се до занимљивог податка да је у Холандији, која има изузете истраживачке потенцијале и лабораторије, заступљеност жена истраживача најмања – 25%, а у Литванији и Летонији највећа – 50%.
„Поменути документ представља добру оријентацију за оно о чему и ми можда треба треба да размишљамо у делу који се односи на истраживања. Тим пре што се већина изнетих гледишта може применити и на анализу стања на студијама, истраживању, истраживачком кадру, као и на заступљеност жена на руководећим позицијама и у нашој земљи“, закључила је проф. Стојиљковић.
Напомињући да је инжењерство увек било резервисиано за јачи пол, продеканка за међународну сарадњу и докторске студије Машинског факултета, проф. др Маја Тодоровић је указала да се последњих година та клима дефинитивно мења и да је све већи број жена присутан и у мушким струкама.
„Граница између женских и мушких послова се полако се брише управо захваљујући агилности, упорности и неуморном раду жена на овом пољу. С тим у вези, поручила бих младим образованим женама да буду самоуверене и сигурне у себе. Без обзира на струку коју су изабрале или пут њиховог даљег професионалног развоја, жене треба да буду сигурне у своје знање, јер је само на тај начин могу да остваре свој крајњи циљ“, нагласила је проф. Тодоровић.
Проф. др Живана Јаковљевић, продеканка за организацију и акредитацију Машинског факултета сматра да је положај жена у науци и образовању исти као и положај мушкараца.
„У суштини имамо исте изазове на које морамо да одговоримо и подједнако нам је тешко и лако. У том смислу, рекла бих да је најважнији лични став према професији. Суштина је да жене не треба себе да доживаљавају као инфорериорније у односу на мушкарце. У том контексту самтрам да алтернативне мере и то што називамо неком позитивном дикриминацијом често може да буде контрапродуктивно, односно да само по себи жене стави у инфериоринији положај“, закључила је проф. Јаковљевић.
(Извор: Машински факултет)