CorD magazin (најутицајјни пословни магазин на енглеском језику у Србији и региону) у свом специјалном мартовском издању, објавио је интервју са деканом Машинског факултета, професором др Владимиром Поповићем. Интервју преносимо у целини.
Из године у годину расте интересовање младих за студије машинства, као и квалитет новоуписаних студената, јер се са дипломом Машинског факултета све лакше и све брже долази до посла. Захваљујући томе, сада расте и решеност младих инжењера да остану у својој земљи, да остану у Србији
„Иако је свако руководство Машинског факултета урадило онолико колико је могло у датим околностима, морамо одлучно напред. Прави је тренутак да одлучно наставимо даље са постепеном реформом факултета, јер, ако се не мењамо, онда стагнирамо и полако нестајемо“, поручује проф. др Владимир Поповић.
Прошлу годину сте оценили као одличну за факултет. Шта ју је све обележило?
Најпре, желим да се захвалим на интересовању за активности и развој Машинског факултета Универзитета у Београду. Током пролећа смо имали универзитетске изборе, кроз које је изабрана и нова управа Машинског факултета, која је ступила на дужност 1. октобра. Чланице Деканског колегијума су сада три даме, по први пут у историји факултета. Претходну годину је обележило изванредно интересовање студената за упис на све студијске програме нашег факултета, наставак сјајних резултата наших студентских тимова (Формула студент, Беоавиа – ваздухопловство, Confluence Belgrade – бродоградња, Роботоид, ZeptoHyperTech – биомедицинско инжењерство), као и представљање Машинског факултета на Светској изложби у Дубаију.
Повећано интересовање младих за студије машинства влада већ годинама, а ново је да све више њих жели да по стицању дипломе остане у Србији. Како се то променило?
На томе се радило годинама, али су нам и околности, које укључују и добру политику државе, ишле на руку. То повећано интересовање је допринело подизању квалитета новоуписаних студената, па је ове године просечна оцена наших бруцоша из средње школе 4,40, а око 60 одсто нових студената нам долази из гимназија.
Слажем се са вашом констатацијом да све више наших дипломаца остаје у својој земљи. Томе је највише допринело повећање понуде квалитетних послова за инжењере, као и повећање зарада у континуитету, посебно последњих пет година. Велики број високотехнолошких компанија је отворио своје развојне центре у нашој држави, што је кључно за будући развој.
Имате одличну сарадњу са многим компанијама као што су чувени ZF, Bosch, Siemens, Brose, Endava, али и са јавним предузећима и компанијама попут ЕПС-а, НИС-а, „Петрохемије“… Шта то доноси студентима?
Практично нема значајније компаније која послује у нашој држави, а са којом немамо сарадњу. Поред поменутих постоји и један број домаћих приватних компанија са којима имамо развијену сарадњу. Све то студентима омогућава квалитетну студентску праксу, а након тога и могућност избора правог послодавца.
Желим да истакнем одличну сарадњу са Савезом студената Машинског факултета по свим питањима која су од утицаја на школовање, али и даљи развој каријере наших студената. Један број њих почиње да ради знатно пре завршетка студија, што је раније била реткост.
Када је реч о популарности наших студијских модула, традиционално највећи број студената се уписује на термотехнику, производно машинство које укључује и вештачку интелигенцију, роботику, интелигентне технолошке системе, аутоматско управљање, ваздухопловство, итд.
Бележите и повећано интересовање студената из окружења, али и из УАЕ. То није важно само у финансијском смислу, већ и смислу ширења утицаја, зар не?
Машински факултет је увек привлачио најбоље ђаке, како из окружења, тако и из региона Северне Африке и Блиског истока. То интересовање је због ратова и криза крајем претходног и почетком овог века знатно опало, али се сада поново активира. Ту лежи велики простор за унапређење рада нашег факултета, јер имамо изузетну традицију у школовању страних студената. Имали смо више састанака, како у Дубаију тако и у Београду, са универзитетима и компанијама из УАЕ и очекујемо већу групу студената из ове државе у наредној школској години.
Тиме се на најбољи начин шири и утицај наше државе, јер се наши дипломци и доктори техничких наука налазе или ће се налазити на важним позицијама у својим државама. Све претходно утврђује позицију факултета као најбоље школе машинског инжењерства у ширем региону.
Иако је учињено много, факултет и даље ради на усклађивању студијских програма са захтевима тржишта. Да ли је модел дуалног образовања, развијен према потребама и специфичностима система високог образовања, део овог процеса?
Кључни разлог моје кандидатуре за декана лежи у чињеници да дубоко верујем да Машински факултет, без обзира на велика достигнућа у прошлости и традицији за понос, без обзира на бројне сјајне генерације и чувене професоре који су му име проносили широм света, и даље може и мора да напредује. Верујем да и данас на њему постоји нова енергија, знање и елан за унапређење многих сегмената рада, како би наш факултет и у будућности остао камен темељац образовања и науке.
Стога, наше програме и предмете стално иновирамо, а уводимо и нове акредитоване студијске програме. Истакао бих нови мастер студијски програм Индустрија 4.0, као и студијски програм на основним студијама Информационе технологије у машинству.
Модел дуалног образовања отвара нова врата још интензивније сарадње са компанијама, која се базира на обостраном интересу. Управо са компанијом ЗФ радимо на развоју студијског програма базираног на дуалном моделу студија.
Услови за студирање су све бољи и бољи, а какве услове за рад и истраживања имају ваши млади научници који треба да нам донесу убрзани привредни развој земље?
И услови за студирање, али и услови за научни рад су све бољи, али увек постоји простора за побољшање. Наш факултет има сталну подршку државе у свом развоју, без које би само одржавање монументалне зграде факултета било отежано. Како сам четири године обављао дужност државног секретара задуженог за науку и технолошки развој, ова тема ми је изузетно блиска. Време у коме живимо је време инжењерства, и то је чињеница која нам иде на руку. Задатак наше генерације професора и ове управе је да све те могућности искористи на прави начин. И увек треба да имамо у виду то да у кући са традицијом ништа нити почиње нити се завршава са нама и да смо сви ми само једна фаза у развоју и грађењу угледа наше куће – Машинског факултета Универзитета у Београду.