За Србију је најбоље решење у економском расту базираном на Индустрији 4.0, поручили су учесници панела под називом „Индустрија 4.0 и нова правила економије: Шта Србија треба да учини како би трансформисала “нову нормалност“ у „бољу нормалност“. Овај, 31. по реду, скуп посвећен Индустрији 4.0 у Србији, одржан је у оквиру овогодишњег Копаоник бизнис формума, најзначајнијег пословног догађаја у земљи и региону, који већ 26 година окупља реномиране стручњаке и еминентна имена привредне и политичке сцене.
Панел је водио проф. др Драган Ђуричин са Економског факултета у Београду, а међу панелистима су били проф. др Радивоје Митовић, декан Машинског факултета у Београду, проф. др Видосав Мајсторовић, такође са Машинског факултета у Београду, Миладин Ковачевић, директор Статистичког завода Србије и Властимир ВУКОВИЋ, председник Извршног одбора Комерцијалне банке, NLB Grupa.
фото: КБФ2021
Говорећи о елементима Индустрије 4.0 који треба да допринесу економском расту Србије, проф. Ђуричин је рекао, да би по најбољем сценарију, Србија могла да буде у ситуацији да до 2030. учешће индустрије 4.0 у индустријском обиму производње земље достигне 40%. Кина у овом тренутку има овај обим производње на нивоу од 25%.
„То представља велики изазов за креаторе економских политика који треба да усмеравају активности према индустријским политикама, према приоротетним секторима, секторима размењивих производа и услуга“, истакао је проф. Ђуричин.
Као једну од три велике теме у том правцу навео је развој софтверских технологија. „Наш ИКТ сектор је највећи извозник, наши факултети из те области су квалитетни и школују изванредне експерте. Имамо кадрове за индустрију 4.0 у виртуелном делу, која је спој виртуелне и физичке компоненте, ради се о интелигентним производним системима, рекао је он.
Додао је да ће Србија бити у прилици да у већем проценту привуче страна директна улагања у физичке технологије уколико буде развијала софтверски део. „Велике инвестиције у Инђији, Новом Саду и Панчеву управо говоре да таква предузећа долазе у Србију са идејом да развијају софтвер инежењере и унапређују нове интелигентне производне системе“, указао је он.
Друга велика тема је развој и примена технологија неутралних на гасове стаклене баште, посебно у енергетском сектору. С тим у вези, рекао је да ће, према плановима, Европа 2050. године бити зелени континет и да ће сходно томе, вероватно највећи терет за брзо придруживање Србије Европској Унији бити управо „зелена агенда“.
Трећа тема је стварање медицинског хаба производњом вакцина, тестова и опреме за медицину. „Србија у домену медицинског туризма, вакцинације, лечења болесника има одличне резултате и може да буде медицински хаб, по концепту Индустрије 4.0. Такође, у овом случају Србија треба да респектује циљеве одрживог развоја које су дефинисале УН“, закључио је проф. Ђуричин.
Проф. др Радивоје Митровић рекао је да је развој производа са високом додатом вредношћу, где је уграђено много знања и искуства, кључно опредељење на којем Машински факултет заснива свој образовни модел инжењера, као и истраживања за привреду. С тим у вези, навео је да су на Машинском факултету основане и постоје мастер студије Индустрија 4.0. Он је нагласио да дигитализацију и креативне индустрије у нашој земљи, треба поткрепити мерама државе у виду намеских грантова за примену Индустрију 4.0.
Проф. др Видосав Мајсторовић рекао је да Србија данас има између 10 и 20 производних организација које су примениле модел 4.0 и праве производе са високом технолошком вредношћу. Највео је да је у плану организовање панела намењених ширењу културе индустрије 4.0 у производни сектор и да ће искуства бити размењења са земљама ЕУ (Немачка, Аустрија, Швајцарска, Словачка, Чешка и др.).
Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић је подсетио да је извоз Србије од 2005. до сада превалио значајан пут и радикалну промену структуре, тако да је извоз хај-тек производа достигао нешто више од трећине укупног извоза. „Поређења ради, Хрватска је 2005. имала пет пута већи извоз хај-тек производа од Србије, а сада је обратна ситуација, ми смо сада за 15 одсто јачи од хрватског извоза хај-тека на страна тржишта“, рекао је Ковачевић.
Председник Извршног одбора Комерцијалне банке, НЛБ Гроуп, Властимир Вуковић рекао је да банкарски сектор може да пружи озбиљан допринос зеленој агенди и одржвој производњи и то кроз улагање у иновације и дигитализацију, едукацију, кредитну политику и друштвено одговорно понашање. Он сматра да банке морају да улажу много више у процесе дигитализације како би се одговорило на потребе савременог човека коме је потребна брза услуга, а да ће нова нормалност бити да ће бар 20-30 одсто људи запослених у банкарском сектору остати на раду од куће.
Због пандемије ковид-19 овогодишњи 26. Копаник бизнис форум одржан је у онлајн формату, а једна од централних тема скупа била је Индустрија 4.0. О овој теми разговарало се на више панела, а велику пажњу учесника КБФ приувкао је управо Панел 6 који одржан у сарадњи с Машинским факултетом у Београду и који је пратило 95 учесника из земље и иностранства.
Наредни, 32. панел о Индустрији 4.0 заказан је за 16. јун као онлајн билатерални скуп Словачка-Србија, а 9. јула биће одржан и 33. онлајн билатерални панел Немачка – Србија. У наредном периоду следи серија билатералних скупова са партнерима из Аустрије, Швајцарске, Чешке, као и скупови који ће бити организовани у сарадњи с Универзитетом у Новом Пазару, Стоматолошким факултетом у Београду и др.
*********************
Осврт на досадашње панеле И4.0 у организацији Машинског факултета
Индустрија 4.0 је глобални међународни пројекат. Све је почело 2011. године, када је на CEBIT-u у Хановеру, представљен програм научно-технлошког развоја немачке индустрије под називом Индустија 4.0. У овом тренутку, 37 индустријски најразвијених земаља у свету имају своје националне програме за Индустрију 4.0 (Европа – 18+3), Америка (5), Африка (1), Азија и Океанија (8+2).
Машински факултет у Београду је од 2016. године покренуо и до сада одржао пет Конференција International Conference on the Industry 4.0 model for Advanced Manufacturing – AMP I4.0. Зборнике радова је издао Спрингер – а последњи из 2020. години можете погледати на линку: https://www.springer.com/gp/book/9783030462116.
Србија је свој национални Програм за Индустрију 4.0 је усвојила 6. јуна 2019. године, на 4th International Conference on the Industry 4.0 model for Advanced Manufacturing – AMP I4.0 2019, под називом: Дигитална Платформа за Индустрију 4.0 у Србији.
До сада је Машински факултет у Београду са својим партнерима (Министартво за просвету, науку и технолошки развој, Министартво привреде, Министартво одбране, ПКС, ПКС-ПКБ, Факултет техничких наука у Новом Саду, Машински факултет у Нишу, Научно-технлошки парк из Београда, Факултет за машинство и грађевинарство из Краљева, Факултет инжењерских наука, Крагујевац, Економски факултет из Београда, Институт ’’Михајло Пупин’’, Институт ’’Винча’’, и други) одржао 31 панел о Индустрији 4.0.
На досадашњим панелима разматране су бројне теме: Индустрија 4.0 – основе и модели; Индустрија 4.0 и нове индустријске политике у свету – преглед; Нова Индустријска политика Србије; Индустрија 4.0 и интелигентни производи; Индустрија 4.0 и интернет ствари; Индустрија 4.0 и анализа великих скупова података; Индустрија 4.0 за мале и средње организације; Индустрија 4.0 образовање инжењера; Индустрија 4.0 и скоковити раст индустрије; Национални програми за Индустрију 4.0; Дигитална платформа за Индустрију 4.0 у Србији; Дигитализација у индустрији Србије – примери; Пут од идеје до готових производа кроз процес дигитализације; Индустрија 4.0 у процесној индустрији; Образовање за индустрију 4.0; Индустрија 4.0 и убрзани привредни развој Србије; Индустрија 4.0 и космичка истраживања; Индустрија 4.0 – пример најбоље праксе Инмолд, Пожега; Индустрија 4.0 – примери најбоље праксе из привреде Чачка и Индустрија 4.0-примери истраживања на ТФ Бор, примена у рударству, медицини и стоматологији; Индустрија 4.0 и њен значај за Србију (оптимизација пословних процеса применом нових технологија из Индустрије 4.0; примена ИоТ (интернета ствари) у пољопривреди; примена вештачке интелигенције у енергетици; Индустрија 4.0 у здравству); Индустрија 4.0 и нова правила економије: Шта Србија треба да учини како би трансформисала „нову нормалност“ у „бољу нормалност“.