„Државна матура ће унапредити упис свршених средњошколаца на студије и омогућити већу доступност високог образовања за ученике. На овај начин Србија стаје у ред већине европских земаља које имају овакав систем“, поручио је министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић на састанку са ректорима и деканима свих факултета у Србији, који је у среду одржан на Машинском факултету у Београду.
Министар је подсетио да је првобитно било планирано да се државна матура одржи 2022. године, али да је тај рок померен, с обзиром да цео процес представља велику промену у образовном систему и захтева темељне припреме сваког сегмента реализације. Такође, узети су у обзир и специфични услови одржвања наставе услед пандемије корона вируса.
„Министарство је пројекту приступило веома озбиљно и транспарентно и укључили смо све релевантне актере. Ово додатно време треба да искористимо на прави начин и направимо корак напред у реформи образовног система “, нагласио је министар.
Он је подсетио да државна матура, поред сертификационог каратера, којим се потврђује стечени ниво знања током средњошколског образовања, има и квалификациони каратер, односно компоненту која омогућава да ученици упишу жељени факултет, што је и крајња интенција пројекта.
„Због тога је веома важно да консензусом дођемо до заједничког именитеља, односно кровног решења које би се касније лако прилагодило критеријумима и специфичностима одређених факултета. То је превасходно у интересу 60 хиљада средњошколаца, колико броји свака генерација матураната. Они не смеју да дођу у позицију да тек у четвртој години свог средњошколског образовања сазнају која су то правила по којима ће уписивати одређене факултете“, закључио је министар Ружић.
Проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државни секретар у МПНТР за високо образовање и науку и председник Комисије која прати активности на пројекту истакла је да држава чини све да се унапреди образовање у Србији, на свим нивоима, а да је државна матура један од тих алата.
„Увођењем државне матуре омогућићемо ученицима унапређенији упис и већу доступност високог образовања. Зато је важно да изнедримо решење које ће омогућити најбољи пут за проходност наших ђака из средњег у високо образовање. Решење којим ће бити задовољни и ученици и њихови родитељи, али и универзитети и факултети појединачно“, нагласила је проф. Дукић Мијатовић.
Према речима проф. др Радивоја Митровића, декана Машинског факултета у Београду, матура један од најбољих инструмената за вредновање постигнућа ученика кроз средњошколско образовање. С друге стране, резултати тог вредновања представљају важне податке за даље унапређење квалитета образовања.
„У том смислу, увођење државне матуре представља наш заједнички интерес, јер ће омогућити да јасно дефинишемо корективне мере у наставном процесу да бисмо квалитет знања из предмета кључних за наставак школовања на факултетима подигли на виши ниво. Зато је важно да дамо пуну подршку тиму који ради на пројекту државне матуре и што пре дођемо до адекватног решења“, истакао је проф. Митровић.
„Конус са великом пажњом прати пројекат увођења државне матуре. Квалитет образовања је кључна ствар због које то радимо, а задатак Конуса је да обезбеди максималан квалитет у условима у којима функционише“, рекла је ректорка Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић. Она се, затим, осврнула и на питање финансирања високог образовања, јер како је навела, то представља систем спојених судова.
„Докле год будемо финансирали студијске програме на основу реализованих буџетских места нећемо имати адекватан квалитет. Високошколске установе су у готово немогућој позицији. Ниједан факултет не жели да прими свршеног средњошколца који има слаб успех, јер ће га годинама провлачити кроз систем без резултата, а то државу много кошта. С друге стране, не сме да се дозволи, да поједини факлтети, нарочито у области природних наука, због слабог одзива, остану по страни. Зато треба да наставимо с овом причом, која је у заједничком интересу и факултета и државе, а то је да остваримо оптималан утрошак новца за максималан ефекат кадрова који ће остати у земљи и допринети њеном развоју“, закључила је ректорка Београдског универзитета.
Састанку на Машинском факултету претходила је 4. седница Комисије која прати активности на пројекту „ Државна матура“.
Пројекат, чији пун назив гласи „Унапређење квалитета образовања кроз увођење испита на крају средњег образовања“ покренуло је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а реализује се уз финансијску и техничку подршку Европске уније, која је за то донирала 3,7 милиона евра. Општи циљ пројекта је да подржи израду савременог и ефикасног образовног система у Републици Србији, који ће допринети изградњи друштва заснованог на знању.