Енергетска стабилност Србије лежи у водонику. Ово гориво будућности добиће значајно место у новој Стратегији развоја енергетике наше земље, а прво постројење за производњу водоника биће изграђено на рекама Сави и Дунаву, речено је на стручној конференцији „Водонична стратегија Србије“, која је у уторак одржана на Машинском факултету у Београду.
Скуп су организовали интернет портал Енергија Балкана и Радна група за водоник, коју чине представници Машинског факултета, Института Михајло Пупин, пословног удружења Електромашиноградња и америчке компаније WES CO Power and Engineering.
Како је истакнуто, главна одлика водоника као енергента је његова вишенаменска употреба. Посебна предност је у једноставном складиштењу и транспорту, јер не захтева нужно изградњу нове инфраструктуре. Као средство које повезује различите секторе економије, водоник има посебан значај за савремене технологије и производне процесе. Такође, водоник, као најзаступљенији елемент у природи, има велики потенцијал да постане и главно средство у борби против загађења угљен диоксидом (декарбонизација).
Предлог водоничне стратегије Србије, кључне за декарбонизацију, треба да буде завршен до лета. Тим документом, који ће бити део Стратегије развоја енергетике до 2030. године, Србија ће дефинисати дугорочно и трајно опредељење – транзицију ка водонику као основном енергенту, истакнуто је на скупу.
„Министарство рударства и енергетике радиће заједно са струком на изради водоничне стратегије, поручила је у уводном излагању државна секретарка Министарства рударства и енергетике Јованка Атанацковић. Она је подсетила да је усвојеним Законом о коришћењу обновљивих извора енергије, зелени водоник први пут препознат као обновљив извор енергије.
„Србија половину своје производње електричне енергије добија из термоелектрана, због чега нас чека процес декарбонизације. То је питање енергетске стабилности и безбедности и у томе нам складиштење водоника пуно може помоћи. Знам да је водоник природно прихватљив енергент и водонична страгегија биће наша звезда водиља у наредним изазовима”, рекла је Атанацковићева.
Декан Машинског факултета Радивоје Митровић рекао је да се Србија налази пред новим изазовом, с обзиром на то да је постојећа стратегија развоја енергетике заснована на угљу, да се времена мењају и да је један од нових изазова водоник са низом предности и изазова.
”Мислим да смо на правом путу и да нам је циљ да не одемо у вишегодишње расправе о водонику већ да брзо дођемо до утемељене акционе стратегије која ће дати разултате. Ми желимо да направимо искорак у коме се не задовољавамо само усвојеним решењима већ и да направимо конкретне резултате и нова пилот-постројења која користе нове технологије за производњу водоника”, рекао је проф. Митровић.
Он је изразио задовољство због тога што је министарка Зорана Михајловић на недавном састанку са стручњацима из области енергетике подржала ове активности и нагласила да треба брзо урадити акциони план за стратегију развоја обновљивих извора енергије и омогућити да се конкретни пројекти из те области финасирају из различитих извора.
„Врло брзо биће изграђено једно плутајуће постројење за производњу водоника на Сави или Дунаву, које ће производити овај енергент из воде“, изјавио је помоћник министра рударства и енергетике Зоран Илић.
Реч је о плутајућој, мобилној, платформи са 110 резервоара од по 50 кубних метара за водоник. Изнад платформе налазиће се различита постројења за производњу електричне енергије из сунчеве енергије и енергије ветра, а која ће се користити за процес електролизе и производњу водоника из воде.
„Површина те платформе, која ће бити изграђена од дрвета, укључујући и резервоаре за водоник, износила би око пола хектара, а осим производње водоника биће могуће и пречишћавање воде, што пројекту даје еколошку димензију“, рекао је Илић.
Нацрт водоничне стратегије Србије, који је припремила Радна група за водоник, предвиђа да се до 2025. године инсталира 10 мегавата (МW) постројења за добијање водоника електролизом уз коришћење обновљивих извора енергије, а до 2030. године 100 МW.
“Стратегија водоничне транзиције биће производ сарадње индустрије, инвеститора и државне управе. Биће концизна и прагматична са могућношћу контроле њене реализације. Садржаће и 50 пројеката и програма, као и очекиване резултате до 2023, 2030, 2050. Планирамо да је завршимо у трећем кварталу и да је ставимо на увид јавности”, поручио је Миљан Вуксановић, вођа Радне групе за водоник и потпредседник компаније WES CO Power and Engineering.