Од јесени модел дуалног образовања и на факулетима

Од ове јесени, према најавама из ресорног министарства, модел дуалног образовања заживеће и на факултетима у Србији. То је одговор државе на реалне потребе домаћих и иностраних компанија које послују у Србији за адекватним, високообрзовним кадром са практичним и применљивим знањима.

Сарадња с привредом један је од кључних развојних приоритета Машинског факултета у Београду. С тим у вези, увођење дуалног модела образовања омогућило би даље унапређење и проширење те сарадње и на област развоја нових производа и технологија.  С друге стране, увођење овог модела студија у студијске програме Машинског факултета допринело би већој атрактивности студија. Ово су само неке од оцена у прилог дуалном образовању које су изнете на недавно одржаном проширеном Деканском колегијуму Машинског факултета.

Поред чланова управе и шефова катедри, састанку су присуствовали и проф. др Ненад Зрнић, проректор Универзитета у Београду за међународну сарадњу и руководилац DualEdu  – Еразмус+ пројектом, који има за циљ увођење дуалног образовања у високошколство Србије, као и проф. др Милорад Милованчевић, редовни професор Машинског факулета и члан Управног одбора Националног акредитационог тела РС.  Они су информисали чланове Деканског колегијума о моделу дуалног образовања који ће се примењивати у високом школству у Србији, као и стандардима за акредитацију студијских програма који се изводе по том моделу.

Модел дуалног образовања у високом школству је врста учења, односно обуке, која обухвата три групе учесника: студенте, универзитете и компаније. Овако окружење комбинује традиционалне методе учења у учионици (тзв. теоријске едукације) заједно са радом у компанијама (тзв. практична едукација) и иновативним процесима, где су студенти укључени и у истраживачке пројекте. Наставни садржаји су међусобно детаљно усаглашени, а студијски програми морају да задовоље одговарајуће академске стандарде.

„Закон о дуалном образовању у високом школству у Србији никог не обавезује да уведе дуалне студије. Међутим, с друге стране, домаће и иностране компаније су веома заинтересоване за такав модел образовања. Међу њима предњаче немачке компаније које неке своје инвестиције условљавају постојањем дуалних студија“, указао је проф. др Ненад Зрнић.

Друго, наставио је, дуалне студије неће бити масовне, а студијски програми се неће прилагођавати само једном послодавцу, него морају да садрже опште елементе који су прихватљиви већем броју послодаваца. „Према томе, реч је о једном флексибилном моделу дуалних студија који би високошколске установе саме дефинисале и сопственим ангажовањем оставаривале повезивање са заинтересованим компанијама. При томе мора се водити рачуна о сви законским елементима и никако не сме да се дозволи  снижавање критеријума академске наставе“, подвукао је он.

С тим у вези, навео је пример дуалног образовања у Аустрији, где студенти прве године академских студија имају комплетно исти програм и слушају фундаменталне инжењерске предмете међу којима су математика, механика и сл.  Од друге до пете године студија студенти све мање времена проводе у учионицама а већим делом су ангажовани у привреди, где стичу практична знања. У тај процес су активно укључени и њихови универзитетски професори који када је реч о оцењивању сарађују с индустријским ментором.

Проф. др Милорад Милованчевић је подсетио да је некада, на одсеку за производно машинство Машинског факултета, када су студије биле десетосеместралне, постојала пракса да студенти у последњем семестру своје дипломске радове раде у тадашњем једином српском концерну „Лола“ у Железнику.

Увођење дуалних студија у високо шкоство посматра из два угла. С аспекта државе, која то сматра императивом и из инжењерског угла да је Србији такво обазовање потребно.

„Годинама уназад причамо о потреби интензивирања сарадње универзитета и привреде, а данас имамо два закона који нам то омогућавају: Закон о дуалном образовању у средњим школама и Закон о дуалном моделу студирања. Значи, први пут имамо законом дефинисан механизам који факултетима омогућава да нешто у својим плановима и програмима прилагоде“, рекао је он.

Закон о дуалним студијама, како је навео, не предвиђа промену буџетских квота на постојећим студијскм програмима нити промену пратећих документа као што су индекс, диплома, додатак дипломи итд. У суштини модел дуалног образвања је веома применљив на постојеће студијске програме.

„Машински факултет има акредитована три нивоа студија и не би морали ништа ново да уводимо него да на постојеће модуле додамо и дуални модел образовања. Курикулуми мастер академских студија конципирани су тако, да поред обавезних предмета садрже и групу изборних предмета. То нам даје могућост да у контактима с привредним субјектима јасно дефинишемо теме које би додали тим изборним предметима. На тај начин имаћемо готов исход за оно  што ће нам држава кроз законска решења тражити као неминовност“, истакао је проф. Милованчевић.

Када је реч о акредитационом процесу, Национално акредитационо тело требало би до краја марта да дефинише стандарде за акредитацију тог, условно речено, пододсека.  „Трудићемо се да потребну документацију сведемо на технички минимум тако што ће се ослањати на постојеће решење о акредитованом студијском програму“.

Напомињући да Привредна комора Србије ради на састављању листе домаћих и страних компанија у којима је потреба за високообразовним кадром највећа, он је сугерисао катедрама које су носиоци модула да почну да размишљају о томе које би привредне организације у Србији могле да буду адреса за сарадњу с Машинским факултетом.

„Суштина је да се кроз модел дуалних студија направи систем у којем ће млади људи имати плаћену праксу. Накнада би износила 50 одсто од основне плате радног места на којем је ангажован. На тај начин студент ће током свог формалног образовања имати и ту врсту мотивације да стекне онај квалитет зања који ће му омогућити посао којим жели да се бави“, закључио је проф. Милованчевић.

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.