„Индустрија 4.0, као нова парадигма у производњи“ била је централна је тема 42. Јупитер конференције која је 6. и 7. октобра одржана на Машинском факултету у Београду. То је уједно био и први скуп који је од почетка пандемије Ковид 19 одржан у реалном простору и уз поштовање свих епидемилошких мера.
Као водећи форум за презентацију нових резултата истраживања и развоја у областима компјутерски интегрисаних технологија, CAD/CAM система, CNC технологија, роботике, флексибилних технолошких система, конференција је и ове године окупила еминентне истраживаче, инжењере и научнике у области производног машинства.
„Јупитер конференција је прилика да се сумирају најзначајнији резултати истраживања у свим сегментима производног машинства, али и прилика да се сагледају савремени трендови у домену науке, образовања и индустрије и осмисле нове идеје које могу да допринесу подизању технолошког нивоа и развоја Србије“, рекао је у поздравној речи, проф. др . Бојан Бабић, шеф Катедре за производно машинство, која је и организатор скупа.
Он се захвалио Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС, као и другим покровитељима који су подржали рад конференције. Међу њима су бројне домаће и стране компаније са којима Катедра за производно машинство дуги низ година успешно сарађује.
Скуп је званично отворен уводним предавањем проф. др Владимира Поповића, државног секретара у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, који је говорио о реформи финансирања и организације науке у Републици Србији.
„Када је реч о реформи финансирања и организацији науке, Министарство је било одлучно да тај посао спроведе до краја. Донели смо Закон о науци и истраживањима и Закон о фонду за науку, који је омогућио конституисање Фонда и прелазак са некомпететивног пројектног финансирања на суштински, компететивно пројектно финансирање, уз здраву конкуренцију засновану на научним резултатима и могућостима њихове примене“, истакао је проф. Поповић.
Фонд за науку је до сада реализовао четири пројектна позива и то у оквиру програма за изврсне пројекте младих истраживача – ПРОМИС; сарадње српске науке са дијаспором – Ваучери за размену знања; специјалног програма истраживања COVID-19 и програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције. Управо се завршава и пети позив за програм „Идеје“.
„Резултати прва четири позива су прилично пристојни, а за програм „Идеје“ имамо око 340 закључених пројеката, тако да ће конкуренција бити велика. Наравно, увек може боље и више да се уради, али смо у задовољни досадашњим резултатима. Најважније је да су ствари покренуте са мртве тачке и да полако развијамо свест о томе да убудуће неће бити велике пролазности у пројектном финансирању“, подвукао је државни секретар.
Закон о науци и истраживањима који је донет после 15 година унео је велике промене у ову сферу. Једна од најважнијих промена јесте могућност институционалног финансирања запослених на државним институтима, као и финансирање науке на факултетима, односно истраживача који су примљени преко пројеката и баве се искључиво науком.
„Оно што у наредној години желимо да променимо јесте да укинемо категорије и направимо другачију матрицу награђивања истраживача и то према научним областима из којих долазе. То важи и за истраживаче на институтима и за истраживаче на факулетима, рекао је проф. Поповић и додао да се у наредном периоду очекује и измена Правилника о вредновању научноистраживачког рада.
„То нам је обавеза и по закону. Тренутно имамо један застарели правилник у коме се мање више бодују само радови са СЦИ листе и техничка решења. Међутим, резултати које очекујемо од научне заједнице нису само радови у научним часописима, него и конкретни доприноси држави и целом друштву“, поручио је, између осталог, проф. Владимир Поповић.
Индустрија 4.0 у образовању
Учеснике је поздравио и проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета у Београду. У свом уводном излагању посебно се осврнуо на Индустрију 4.0 као нову парадигму у производним компанијама и образовању.
„Становиште садашње генерације професора Машинског факултета је да се свет веома брзо мења и да ћемо, уколико те промене не буду и део високог образовања, остати на периферији догађања. То је био један од главних мотива да учествујемо на јавном конкурсу за Мастер 4.0, који је на идеју Иницијативе „Дигитална Србија“ реализовало Министарство просвете, науке и технолошког развоја“, рекао је проф. Митровић.
Ново индустријско доба захтева образовни систем који школује инжењере са врхунским теоријским интердисциплинарним знањима и практичним компетенцијама, који ће бити креативнији, иновативнији и спремни да одговоре на технолошке изазове Индустрије 4.0. Настава на мастеру Индустрија 4.0 је почела у понедељак, а са њом је започео и пионирски посао трансформације Машинског факултета, Носиоци програма су катедре за производно машинство, индустријско инжењерство и аутоматско управљање и Математички факултет у Београду.
„Машински факулет је деценијама уназад давао врхунска теоријска знања инжењерима, а сада томе желимо да придодамо и оно што се назива практичим компетенцијама и меким вештинама, а на чему корисници наших услуга, пре свега привреда, доминантно инсистирају“, истакао је декан Машинског факултета.
Упаво из тог разлога основан је и Студентски центар изврности у којем тренутно ради пет студентских тимова од којих су неки респектабилни у светским размерама. То су: Формула Студент тим „Друмска стрела“ који ради на развоју и изради тркачог болида са мотором СУС и пројекту прве електро формуле у Србији; „Confluence Belgrade“ који се бави пројектовањем и израдом енергетски ефикасних пловила; „Беоавиа“, тим студената ваздухопловства који ради на развоју и изради беспилотних летелица; „Роботид“ који пројектује и израђује мобилне аутономне роботе и BMI/ZeptoHyperTech тим који ради на развоју иновативних производа у области биомедицинског инжењерства.
„Обезбедили смо услове и простор где студенти могу да креирају своје идеје, а затим да их у лабораторијама факултета даље развијају и на крају преточе у готове прототипове са којима учествују на различитим светским такмичењима. То је уједно и један од начина за стицање неопходних практичних компетенција и меких вештина који су императив времена у коме живимо“, нагласио је, између осталог, проф. Митровић.
Производно машинство почетком 21. века и даље перспективе
О производном машинству почетком 21. века говорио је проф. др Милан Зељковић са Факултета техничких наука у Новом Саду. Током свог излагања он се посебно осврнуо на развој машина алатки.
Радни део скупа обухватио је пет тематских симпозијума: 35. Симпозијум – CIM у стратегији технолошког развоја индустрије прераде метала; 29. Симпозијум – CAD/CAM; 38. Симпозијум . NU „ROBOTI“ FTS, 44. Спимпозијум – Управљање производњом у индустрији прераде метала и 22. Симпозијум – Менаџмент квалитетом. Том приликом презентовани су резултати истраживања, не само у оквиру пројеката које финансира Министарство за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије, него и других пројеката из области производног машинства.