Тим младих стручњака са Машинског факултета у Београду у сарадњи са лекарима београдског Медицинског факултета ради на развоју новог типа респиратора који функционише на принципу аутоматизованог амбулантног балона.
„То је оно што наш уређај разликује у односу на постојећа решења болничких респиратора која се базирају на турбинским компресорима“, каже вођа пројектног тима, доц. др Жарко Мишковић.
Систем је пројектован тако да може да ради и на струју и на ручни погон. То је веома значајно у ургентним ситуацијама када, на пример, дође до нестанка електричне енергије или при транспорту животно угрожених пацијената. Затим, уређај може да се користи код пацијената који су свесни и сами покушавају да удахну, али и код пацијената без свести. Омогућава и инвазивну и неинвазивну респирацију – путем маске или тубуса. Намењен је свим узрасним категоријама – и деци и одраслима. Заузима мање места од осталих решења јер конципиран да буде вертикалан. Релативно је мале масе, што га чини лако преносивим.
Идеја коришћења амбубалона у респираторима није нова. Први пут је представљена пре десетак година на америчком универзитету МИТ. Међутим, тај модел је имао извесне недостатке који су у новом уређају отклоњени.
„Анализирајући постојећа решења дошли смо на идеју да систем аутоматизујемо. Постављени сензори омогућавају контролу притиска и запремине флуида (ваздуха), као и праћење нивоа кисеоника у крви, влажности, температуре, пулса. Уређај такође има шест уграђених аларма који сигнализирају када у систему дође до проблема, чиме је додатно повећана безбедност пацијента“, објашњава доцент Мишковић.
Поред пацијената, заштићено је и медицинско особље. Наши стручњаци осмислили су иновативан начин за двосмерну филтрацију и стерилизацију флуида који пацијент удише, односно издише. При томе, систем за стерилизацију и филтрацију издисаја може да се користи и за стерилизацију самог уређаја.
Основни прототип првог домаћег респиратора са аутоматизованим амбубалоном је направљен. Тренутно се ради на његовом даљем развоју и оптимизацији примењених конструкционих решења, побољшању микроелектронике и прилагођавању корисничког интерфејса захтевима медицинског особља.
Конструктори очекују да ће уређај ускоро бити спреман за верификацију (техничку и медицинску) а, након тога, и за употребу. Један од кључних разлога зашто је управо амбулантни балон узет као основа за развој новог респиратора је и тај што је таква опрема одавно стандардизована и већ деценијама се редовно користи у медицинским установама.
Интересената за производњу овог респиратора има, али се још увек процењују исплативост уређаја, доступност потребних компоненти, као и могућности за оптимизацију производног процеса.
(Извор: Машински факултет)