Пандемија коронавируса дословно је успорила свет, затворила људе у њихове домове, зауставила начин живота на који смо до сада навикли и подсетила нас још једном на то колико смо мали и немоћни пред „невидљивим непријатељем“.
Многи предвиђају да ће тренутно глобално стање, подстакнуто пандемијом коронавируса, такође бити уврштено у историјске догађаје попут Велике депресије или глобалне финансијске кризе из 2008. године, због чега је свакако оправдан страх од друштвених и економских промена које нас чекају.
Широм света научници се боре да пронађу лек за болест ковид 19, али поставља се питање – шта нас чека у тренутку када напокон победимо опасни вирус и суочимо се са светом којег смо „ставили на чекање“.
Трговина у „облаку“
Изолација у домовима и затворене трговине резултирале су повећаним интересом за онлајн и бесконтактну куповину па се зато предвиђа да би, барем краткорочни победници ове ситуације, требао да буду они који пружају робу и услуге без потребе да ступе у физички контакт са својим купцима.
Победници у овој категорији свакако би могли бити пружатељи „cloud computing“ услуге попут Зума, Мајкрософра и осталих компанија за виртуалну стварност попут Окулуса и Нетфликса. Промет на друштвеним медијима ће порасти, али приходи од оглашавача трпеће због слабе потражње и нарушене економије, преноси портал Бука.
У кратком року, могли би да се издигну и пружаоци услуге е-куповине као и доставе хране и основних потрепштина. А кад се економија на крају побољша, позитивни ефекти за ову групу углавном ће потрајати захваљујући до тада већ укорењеним навикама купаца.
фото: Pixabay
Бржа аутоматизација производње
Бројне компаније, да би преживеле економску и финансијску кризу, мораће да отпустите одређени број (мање продуктивних) радника и да аутоматизују оно што се може аутоматизовати – али такав облика рада претпоставља и бројна знања којима ће послодавци и радници морати да располажу у новој економији након кризе.
Дугорочно гледано, велики број компанија могао би увидети да послове који се обављају на даљину могу да обављају и високо квалификовани радници у земљама с нижим трошковима. Укратко, послови ће се прво преместити из пословних у кућне услове, а с временом ће се пребацити с удаљених домаћих позиција на удаљене прекоморске.
Рад на даљину
Многи од нас већ су се навикли на рад од куће. Почели смо да се трудимо да не будемо уз компјутер у пиџами и неочешљани, а онлајн начин рада сада већ прихватамо као једини могући. Разлог томе је вероватно подсвесна нада да ћемо се ускоро сви вратити на своја рана места, али излазак из пандемије за неке би послодавце могао бити знак да покушају да и даље оставе своје раднике на „раду од куће“.
Технологија рада на даљину већ сада је поприлично унапређена па је радницима, а и послодавцима омогућено квалитетно обављање посла и комуницирање путем онлајн платформи, па не би било изненађујуће да овај стил рада постане примаран. С друге стране, то би могло да проузрокује озбиљан ударац тржишту пословних некретнина, будући да би многи сектори могли имати квантитативно мању потребу за физичким радним местима. Начин рада од куће такође би могао довести допресељења радника из великих градова у мање насељена подручја с нижим трошковима живота.
Јачање националне производње
По завршетку пандемије, предвиђа се да ће се људи, али и роба све мање кретати што би могло довести до пропадања међународне трговине. Како би ојачале своју способност преживљавања током дужих раздобља економске самоизолације, владе многих земаља потрудиће се да ојачају домаће производне капацитете.
Корпорације ће све више фаворизирати отпорност централизованих домаћих ланаца набавке у односу на делотворност глобализованих. Ваздухопловне компаније, угоститељство и туризам доживеће снажан пад потражње током, а и непосредно након кризе.
Он-лајн универзитети
Пандемија је присилила и бројне универзитете да наставу преместе у онлајн формат, а наставили се овај стил предавања, студенти би могли да се на јесен запитају – колико смисла уопште има плаћати академску годину и студентски живот у другом граду.
Универзити ће се у том случају суочити с притиском како да смање трошкове па би могући излаз могли да пронађу у хибридном моделу наставе који фронталну наставу своди на онлајн задатке темељене на пројектима и студентске радне групе. То ће драматично смањити трошкове, а истовремено ће најбољим инструкторима омогућити да своје знање усмере на више ученика.
фото: Pixabay
Лечење на даљину
Након изласка из кризе, и медицина какву данас познајемо ће се променити. Телемедицина тако би могла да постане нови нормални стандард. Лекари у Сједињеним Државама већ сада обављају даљинске посете преко државних линија, могу да шаљу е-пошту и да обављају видео позиве с пацијентима.
Пружаоци здравственог осигурања сада морају да плаћају услуге телемедицине. Иако су ове мере најављене као привремене, они који су сада имали искуства из прве руке с погодношћу и економичношћу телемедицине неће је се тако лако одрећи.
Телемедицина побољшаће се и проширити се – бољим тестирањем и дијагностиком код куће и са свеприсутним усвајањем носивих производа који континуирано прате појаву симптома.
Мултилатерална сарадња
Након почетног повлачења глобализације, многе земље могле би да спознају стварне технолошке и вирусне претње, због чега би излаз из проблема могле да потраже у међународној сарадњи. Усвајајући осећај прагматичног интернационализма, земље би развиле међународне норме, системе праћења и извештавања, као и координиране планове за реаговање и кризне ситуације.
Координирани глобални договор, током следеће пандемије, учинио би да наредбе о самоизолацији буду делотворне, а истовремно би се скратила економска обустава.
(Извор: Спутњик)