Факултети и институти у саставу Универзитета у Београду (УБ) предузели су хитне кораке у организацији наставе, консултовања и достављања наставних материјала електронским путем у складу са Одлуком о увођењу ванредног стања у Републици Србији и одговарајућим мерама надлежних институција, наводи се у извештају о раду Београдског универзитета у протеклих седам дана.
фото: www.bg.ac.rs
У документу достављеном Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС и свим чланицама, Универзитет у Београду је, између осталог, навео да су до даљњег одложени испитни рокови и предиспитне обавезе, као и планирани научни скупови и конгреси студената. „Обустављени су и сви програми мобилности. На многим факултетима основани су кризни штабови, а запосленима су упућена хитна упутства за прилагођавање за рад на даљину“, наводи се у извештају.
У делу који се односи на рад чланица Универзитета у Београду у ванредним околоностима, указано је на позитивне ефекте наставе на даљину, као и на потешкоће са којима се поједини факултети суочавају.
„Према искуствима размењеним на електронској седници проректора за наставу и продекана за наставу од 24. марта, значајан број наставника и сарадника је успешно прешао на нови вид наставе и комуникације са студентима на свим нивоима студија и са другим наставницима и сарадницима. Општи утисак наставника је да студенти редовније прате електронска него редовна предавања“ констатује се у извештају.
С тим у вези, наводи се да је настава организована преко Moodle (укључујући Е-Learning платформу Рачунарског центра УБ), Skype, WordPress, ZOOM, G Suite for Education, Microsoft Office 365, Blackboard, Canvas, Google Classroom и Microsoft Teams платформи, а да се за консултације се користе, поред e-maila ili Skype-a, још и: Cisco Webex, Webex, G-meet, Big Blue, FB live i Button.
„Виртуелним учионицама“ приступа се преко службених електронских адреса, генерисаних за све наставнике и студенте. Предавања, у аудио и видео запису, постављају се у терминима предвиђеним распоредом наставе, након чега се студенти системски обавештавају о доступности материјала, укључујући презентације“.
Кад је реч о тешкоћама у раду оне су углавном односе на доступност бесплатним издањима платформи за наставу и консултовање, као и на брзину и стабилност Интернета. Такође, додаје се, један број студената нема лаптоп рачунаре, због чега предавања и вежбе прате преко мобилног телефона. На факултетима са великим бројем студената, проблем је ограничење броја корисника и временско ограничење приступа на појединим платформама.
У извештају је указано и да лабораторијске, као и експерименталне вежбе (и експериментални рад), због својих специфичности, не могу да буду организоване. „Поједини факултети су скренули пажњу и на немогућност одржавања стручне праксе (укључујући теренску праксу), као и практичних предавања и физичких истраживања (тестирања и мерења)“, наводи се, између осталог, у Извештају о раду Универзитета у Београду уз напомену да је наредни електронски састанак проректора за наставу и продекана за наставу заказан је за 7. април.
Комплетан Извештај о раду Универзитета у Београду у периоду од 23. до 27. марта можете погледати ОВДЕ.
(Извор: Машински факултет)