Индустрија 4.0 је тема од изузетног значаја за привреднике Расинског округа и даљи развој тог региона и земље у целини. У том смислу, Платформа Индустрија 4.0 за Србију усвојена на 4. Технолошком самиту у јуну прошле године, представља добар оквир за рад на националном нивоу у овој области. Ово су главни закључци 24. Панела о новој индустријализацији Србије, који је одржан у Регионалној привредној комори у Крушевцу.
Панел на тему „Индустрија 4.0 у процесној индустрији и образовању“ организовали су Машински факултет у Београду и Привредна комора Србије – Привредна комора Београда у сарадњи са Регионалном привредном комором Расинског округа У раду скупа учествовали су представници академске заједнице, привреде, ресорних министарства, привредних асоцијација и невладиних организација.
У име организатора учеснике скупа поздравили су Предаг Вукићевић, директор РПК Крушевац, проф. др Видосав Мајсторовић са Машинског факултета у Београду и Видосава Џагић, помоћник директора ПК Београд.
У радном делу скупа представљена су позитивна искуства развоја и примене различитих елемената Индустрије 4.0 у компанијама које послују у Расинском округу.
О Сименсовом моделу дигитализације привредних предузећа, као што су НИС, Књаз Милош и нека друга предузећа, говорио је Зоран Јовановић из компаније Сименс Београд. Кроз те примере приказана је практична примена неких од елемената И4.0 као што су digital twin, big data анализа и energy management.
Господин Б. Бабић је представио Хенкелов модел И4.0. Посебно је истакао елементе управљања магацином помоћу AGV и дронова. Ови елементи И4.0 су прво развијени у фабрици у Крушевцу, а затим примењени и у осталим Хенкеловим фабрикама широм света.
О плановима дигитализације у ПТТ Наменска из Трстеника, говорио је Живота Вучић. Осврнувши се на рад и развој овог гиганта у последњих неколико деценија, он је истакао да са набавком нове опреме ПТТ Наменска креће убрзаним темпом дигитализације производње, као и других сегмената у фабрици.
У наставку панела било је речи о дигитализацији у образовању. Бојовић Веселин, наставник у Првој техничкој школи из Крушевца и његове колеге Бојан Каровић и Саша Катић из Техничке школе у Трстенику представили су примере CNC програмирања и моделирања и симулације роботске путање и задатака на којима раде њихови ученици.
Панел је завршен излагањима госпође Видосаве Џагић на тему „Национална платформа за Индустрију 4.0“ и проф. др Видосава Мајсторовића „Индустрија 4.0 – Шта има ново у свету“, с посбеним освртом на интероперабилност и модел RAMI4.0 za Industriju 4.0.
Наредни панели о Индустрији 4.0 биће одржани 2. марта у оквиру Копаоник бизнис форума и 25. марта у компанији Инмолд у Пожеги.
***************
Преглед одржаних панела у организацији Машинског факултета
Индустрија 4.0 је постала глобални међународни пројекат. Од 2011. године, када је на CeBIT -у у Хановеру први пут представљен Програм научно-технлошког развоја немачке индустрије под називом Индустрија 4.0, до сада је своје националне програме за И4.0 донело 37 земаља у свету. (Европа – 18+3; Америка –5; Африка – 1; Азија и Океанија – 8+2).
Србија је свој национални Програм за Индустрију 4.0 усвојила 6. јуна 2019. година, на Четвртој међународној конференцији о Индустрији 4.0 – AMP I4.0 2019, под називом: Дигитална Платформа за Индустрију 4.0 у Србији.
Машински факултет је са својим партнерима – Министарство за просвету, науку и технолошки развој, Министарство привреде, Министартво одбране, Привредна комора Србије, Привредна комора Београд, Факултет техничких наука у Новом Саду, Машински факултет у Нишу, Научно-технлошки парк из Београда, Факултет за машинство и грађевинарство из Краљева, Економски факултет из Београда, Технички факултет „Михајло Пупин“ у Зрењанину, Регионална привредна комора Расинског округа, Институт ’’Михајло Пупин’’, Институт ’’Винча’’ и други – одржао укупно 24 панела о Индустрији 4.0.
Међу темама које су разматране на панелима, издвајају се : Индустрија 4.0 – основе и модели; Индустрија 4.0 и нове индустријске политике у свету – преглед; Нова Индустријска политика Србије: Индустрија 4.0 и интелигентни производи; Индустрија 4.0 и интернет ствари; Индустрија 4.0 и анализа великих скупова података; Индустрија 4.0 за мале и средње организације; Индустрија 4.0 и образовање инжењера: Индустрија 4.0 и скоковити раст индустрије; Национални програми за Индустрију 4.0; Дигитална платформа за Индустрију 4.0 у Србији; Дигитализација у индустрији Србије – примери, Пут од идеје до готових производа кроз процес дигитализације, Индустрија 4.0 у процесној индустрији и образовању и многе друге теме.
(Извор: Машински факултет)