Време у коме живимо и све оно што нас окружује, почиње и завршава се дигиталним. Дигитално се информишемо, комуницирамо, купујемо, послујемо, производимо… Наше друштво мора да се мења и прилагођава тим глобалним трендовима. То је једини начин да Србија ухвати корак са технолошки развијеним светом. Ово је једна од главних порука 19. по реду панела о Индустрији 4.0, који је почетком новембра одржан у Краљеву.
Знање и технологије су два кључна предуслова за успешну дигиталну трансформацију. Зато, техничким факултетима припада важна улога у том процесу. Међутим, да би успешно предводили промене, факултети морају и сами да се мењају, сагласили су се учесници скупа, на којем су разматрани најважнији елементи Дигиталне платформе за Индустрију 4.0 и њену примену. Панел су организовали Машински факултет у Београду, Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву и Привредна комора Србије – Привредна комора Београд.
„Индустрија 4.0 је веома важно питање. Примена дигиталних технологија битно мења досадашњи начин производње и пословања, а самим тим утиче и на структуру запослених. То значи и да инжењерство мора да се промени у у складу са тим захтевима“, истакао декан Факултета за машинство и грађевинарство, проф. др Миле Савковић. Он је указао на неопходност прилагођавања студијских програма у области инжењерских наука, али и на важност заједничког деловања академске заједнице, државних институција и привреде. “Само заједно можемо да утичемо на почетак примене и развој Индустрије 4.0 у нашој земљи“, нагалсио је проф. Савковић.
Говорећи о активностима Машинског факултета у Београду на модернизацији наставе, продекан за међународну сарадњу, проф. др Предраг Елек је рекао да су од ове школске године акредитована и два нова студијска програма. „Реч је о студијском програму на основним академским студијама – Информационе технологије у машинству. То је машинство обогаћено програмирањем, рачунарским системима, базама података и сличним садржајима. Идеја је да се после трогодишњих студија креира машински инжењер широких компетенција Поред тога, Машински факултет, подстакнут јавним конкурсом Владе Републике Србије, формирао је и нови мастер студијски програм – Индустрија 4.0. Овај програм, представља синтезу производног машинства, аутоматског управљања, индустријског инжењерства и информатике“, навео је проф. Елек.
„Морамо да учимо једни од других, да делимо и знања и проблеме, како бисмо брже сустизали напредни индустријски свет, рекла је поздрављајући учеснике скупа Видосава Џагић, помоћник директора Привредне коморе Београд. Приступ концепту Индустрија 4.0, како је истакла, захтева мултидисциплинаран приступ, а скупови, као што је панел у Краљеву, представљају место где се обезбеђује већа синергија и повезаност академске и привредне заједнице.
Госпођа Џагић је говорила и о улози Привредне коморе Србије у подстицању дигиталне трансформације домаће привреде. „Полазећи од резултата истраживања које су спровели Економски факултет у Београду и Привредна комора Србије – највећа потреба у аутоматизацији производних процеса јесту нова знања и нове вештине. То је кључни услов за континуирано унапређење квалитета уз смањење трошкова и праћење перформанси у реалном времену. Дефинисање мера за боље повезивање науке и привреде у један екосистем за размену знања и иновација, један од приоритетних задатака“, нагласила је она.
О елементима примене Дититалне платформе за Индустрију 4.0 и шта је у тој области ново у свету, говорио је проф. др Видосав Мајсторовић, један од иницијатора и оснивача Међународне конференције о Индустрији 4.0, која се од 2016. године, сваког јуна, одржава на Машинском факултету у Београду. Дигитална платформа је план дигитализације и аутоматизације српске индустрије, на свим нивоима, уз коришћење елемената Индустрије 4.0, као што су Internet of Things, Cloud computing, Big Data, вештачка интелигенција, виртуелна и продужена стварност и др. Платформа представља стратешку визију будућег индустријског развоја Србије и садржи препоруке за политику Владе Републике Србије у области привредног и индустријског развоја за период 2020/2030. године.
Радни део скупа започело је предавањем „Образовање и истраживање у области дигитализације на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву“ које су одржали проф. др Драган Пршић и доц. др Снежана Ђирић Костић. Проф. Пршић се најпре кратко осврнуо на еволуцију индустријске производње и инжењерства од Прве технолошке револуције до Индустрије 4.0, а затим је представио резлтате истраживања Лабораторије за аутоматско управљање и флуидну технику. О пројектима у области адитивне производње и образовању будућих инжењера за напредне 3Д дигиталне технологије, говорила је доцент Снежана Ђирић Костић, која је и руководилац Лабораторије 3Д Импулс.
Велику пажњу учесника панела, привуклe су и примери добре праксе развоја и примене дигиталних технологија у домаћим компанијама. Бобан Ђуровић, извршни директор компаније Баним реклама из Краљева, говорио је о дигитализацији у пракси те компаније. Дигиталну платформу компаније Тетрапак из Горњег Милановца, представио је генерални директор Јован Глигоријевић. О примени технологије Виртуелне реалности у инжењерству говорио је Слободан Лазић, директор TeamCAD d.o.o из Београда, а о дигитализацији у пракси компаније Радијатор – Краљево, руководилац одељења за конструкције и развој, Небојша Радосављевић.
(Извор: Машински факултет)