Инжењер за дигиталне близанце, предиктивни аналитичар ланаца снабдевања, координатор тима робота, менаџер дигиталне продаје, координатор података са дронова… Ово су само нека од занимања будућности која креира ново индустријско доба – Индустрија 4.0.
Убрзани технолошки развој и дигитална трансформација индустрије доводе до значајних промена на тржишту рада. Послови какве смо до сада познавали застаревају. Настају нова радна места и занимања. Индустрији 4.0, у којој аутономни сајбер-физички системи надгледају физичке процесе и доносе одлуке, није потребна радна, него стручна снага. То тражи и потпуно нов приступ образовању – посебно у области инжењерских наука, заједничка је оцена учесника панела „Изазови и трендови у образовању машинских инжењера за Индустрију 4.0“.
Скуп је одржан у оквиру облежавања 71-годишњице Машинског факултета у Београду, а у његовом раду учествовали су представници машинских и других факултета техничко-технолошко групације из Србије и региона, представници ресорних министарстава, научних института, привредних асоцијација и компанија.
Стратегија паметних специјализација као путоказ
Дигитализација индустрије, уз стицање инжењерских знања која могу да прате тај процес, представља мапу пута будућег развоја Србије. Међутим, за академску заједницу кључно је питање на који начин и за које области креирати студијске програме и школовати кадрове који ће развијати „економију знања“ у земљи.
Основне смернице даје Стратегија паметних специјализација, која би до краја године требало да буде завршена и дата на усвајање, рекао је проф. др Ђуро Кутлача, научни саветник у Институту „Михајло Пупин“ у Београду. Као експерт за научне, технолошке и иновационе политике на нивоу предузећа, сектора, економије активно је учестовао у изради овог документа.
„Стратегија паметних специјализација дефинише четири приоритене области које имају највећи потенцијал за економски развој Србије, а за које су истраживање и иновације кључни фактори који могу значајно да повећају конкурентност. То су: храна за будућност, информационо-комуникационе технологије, машине и производни процес будућности и креативне индустрије“, навео је проф. Кутлача.
Документ се ослања на искуства ЕУ за трасирање модерног развоја економије, као и технолошког унпапређења традиционалних сектора кроз дигитализацију, а његово доношење је један од услова коришћења ЕУ фондова, као и предуслов за коришћење структурних фондова када Србији буду доступни.
О важности троугла академска заједница – држава – привреда
Учесници панела су поздравили доношење стратегије, оцењујући да наведени приоритети спадају управо у домен техничко-технолошких факултета. Они су исказали спремност да раде на креирању нових и прилагођавању постојећих студијских програма, али су такође навели да у том захтевном процесу очекују подршку државе и привреде. Држава, поред приоритета будућег индустријског развоја земље, мора да обезбеди и потребан законодавни оквир, као и одговарајуће финансирање. С друге стране, од привреде се очекује да се сходно својим потреба активно укључи у процес образовања.
„Без троугла академска заједница, држава и привреда тешко можемо нешто да урадимо. Ако држава не обезбеди потребан законодавни оквир, академска заједница и привреда не могу на прави начин да одговоре захтевима новог доба. Ако нема привреде која је способна да се ухвати у коштац са новим изазовима онда опет не можемо говорити о развоју. Другим речима, факултети остају без преко потребног одговора на питање за кога то образују инжењере и ког профила“, истакао је, између осталог, проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета у Београду.
Проф. др Петар Ускоковић, декан Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду рекао је да образовање за Индустрију 4.0, поред израде нових курикулума, подразумева и компаније, као и ученике који су спремни да уђу тај процес. „Развојни приритети наведни у Стратегији паметних специјализација спадају у домен техничких факултета и педстављају добру основу за маркетинг и регрутацију потенцијалних студената. Уколико ученици не препознају компаније, онда нећемо имати квалитетан инжењерски кадар. Зато нам и јесте неопходна подршка државе“, нагласио је проф. Ускоковић.
Говорећи о потреби прилагођавања наставних планова и програма новом технолошком развоју, проф. др Ненад Павловић, декан Машинског факултета у Нишу, указао је на важност сарадње науке и привреде, кроз стипендирање студената, организовање стручних пракси, донирање лабораторијске опреме… Међутим, додао је, факултети се не баве само образовним, него и истраживачким радом. „У том смислу држава би морала да преиспита одлуку о забрани запошљавања истраживачког кадра. Без младих истраживача и сарадника не можемо да развијамо образовну и научну делатност, а ни сарадњу с привредном“, поручио је проф. Павловић.
Инжењерске вештине за интелигентну производњу
Савремени инжењерски проблеми су, како је речено, мултидисциплинарне природе и од инжењера се очекује да поред основних техничких знања, овладају и ужим специјалистичким знањима, као и посебним вештинама. О инжењерским вештинама за интелигентну производњу говорио је проф. др Видосав Мајсторовић, један од иницијатора и оснивача прве међународне конференције о Индустрији 4.0 у Србији – Технолошки самит САД-ЕУ-Јапан-Србија, која се од 2016. сваке године одржава на Машинском факултету у Београду.
„Те вештине се не односе само на дигиталну писменост, него подразумевају и креативност, иновативност, предузетништво, социјалну и емоционалну интелигенцију. Другим речима, од инжењера се очекује да буду способни да брзо доносе одлуке и буду отворени за све изазове убрзаног технолошког развоја у којем је једина константа „промена““, рекао је он. С тим у вези, навео је резултате истраживања спроведених у САД и Европи који показују да ће се до 2030. све више тражити висококогнитивне, емоционалне и социјалне вештине, а све мање мануeлне.
„О томе се мора водити рачуна при изради модела високог и допунског образовања, које треба да развија те вештине. Креирање нових наставних планова и програма и курсева представља само један део посла. Други део се односи на усвајање тих знања и њихову примену у пракси, односно развој вештина за конкретне услове и проблеме“, подсетио је проф Мајсторовић. То конкретно значи да програм образовања мастер инжењера машинства треба да обухвати 20% основног инжењерског образовања, 30% уже стручног образовања за одговарајућу инжењерску област и 50% специфичних знања која се односе на развој вештина.
Образовање има кључну улогу у пословном успеху предузећа. Њихов раст и развој зависе од способности и знања инжењера и менаџера. „Зато је важно створити створити тржиште вештина за интелигентну производњу. То се постиже кроз развој и примену концепта „целоживотног учења“, повећање улагања у образовање запослених у компанијама, доношење јавних политика за промоцију и подстицање образовања и усавршавања запослених кроз пореске олакшице, субвенције и бенефиције, промоцију производње као сектора код младих још на предшколском узрасту да би се на време обезбедио континуитет у приливу радне снаге и друго“, закључио је проф. Мајсторовић.
(Извор: Машински факултет)