Комеморативна седница: Сећање на проф. Васка Фотева

Ренесансни интелектуалац нашег доба. Велики стручњак, изузетан инжењер и професор, чија свестрана личност никога није остављала равнодушним,  професор Васко Фотев је оставио неизбрисив траг у науци и инжењерској пракси. Његовим одласком Катедра за ваздухопловство и Машински факултет изгубили су много. Овим речима, од проф. Фотева, опростиле су се бројне колеге, сарадници, некадашњи студенти и пријатељи. Комеморација у част проф. Васка Фотева, редовног професора Машинског факултета у Београду одржана је у четвртак у Свечаној сали Машинског факултета у Београду.

Скуп је почео минутом ћутања, а о академском и професионалном раду  професора Фотва, говорио је проф. др Часлав Митровић, шеф Катедре за ваздухопловство. ли су његови блиски сарадници и пријатељи.

„Јединствени живот проф. Фотева красили су, стручност и пожртвованост на професионалном пољу, а скромност на личном плану“, истакао је проф. Митровић. Осврнувши се на изузетну професионалну каријеру овог, како је истакнуто, врхунског стручњака, он је подсетио да је проф.  Фотев, још као студент, активно  учествовао у оснивању Лабораторије за млазну пропулзију Машинског факултета.

„Од самог почетка учествовао је у реализацији многобројних истраживачких, развојних и пројектних послова у оквиру лабораторије. Између осталог и погонског дела противградних ракета које се и данас користе у Србији. Такође, био је водећи пројектант турбовратилног мотора ТМ-40 (снаге 40 kW) и микро турбомлазног мотора ТММ 25. Ови производи и развијена лабораторијска опрема су издигли ниво Лабораторије за млазну пропулзију Машинског факултета до мере која је омогућила оснивање предузећа EdePro. Сви наведени производи су и данас у производном програму те фирме,“нагласио је, између осталог, проф. Митровић.

„Васко је био изванредан инжењер. Човек који није пуно причао, али који је пуно тога дао. Био је велики професионалац, човек извнаредног знања и јако добар друг. Била је част радити са њим, рекао је проф. др Марко Милош, дугогодишњи колега професора Фотева са Катедре за ваздухопловство. У исто време су започели академску каријеру на Машинском факултету и дуго година делили један сто. „Прва асоцијација на Васка је његов јединствени рукопис, који је само он могао да дешифрује и прочита, а из којег су призлазила изванредна инжењерска решења“, рекао је проф. Милош.

О свестраној личности проф. Фотева говорио је његов некадашњи професор, а затим колега и велики пријатељ, емеритус, проф. др  Мирољуб Аџић. Имао сам ту срећу, да ујка Васу, како смо га звали из поштовања према његовој изузетној личности као истраживача, научника и стручњака,  упознам док је још био студент. Већ тада је било јасно да је реч о једном необичном човеку огромног знања и способности да дубоко зарони у сваки инжењерски проблем и осветли га са свих страна“, рекао је проф. Аџић. Међутим, наставио је, мало ко зна да је Васко имао и своју уметничку црту. „Не само да је осећао уметност, већ је умео и да је пренесе кроз разговоре о уметности, музици, књижевности, филозофији, космосу и многим другим областима. О тој његовој црти најбоље говори књига приповедака „Тачка“ коју је као аутор и потписао“, истакао је, између осталог проф. Аџић.

Проф. Слободан Ступар, редовни професор Машинског факултета у пензији и  дугогодишњи шеф Катедре за ваздухопловство осврнуо се на професорку каријеру и рад у настави професора Фотева.„Васко Фотев је био изванредан инжењер, каквих нема много међу професорима. Помагао је свима око себе, а посебно сутдентима. Оно што га посебно издваја од других, јесте чињеница да је, готово визионарски, изабрао свог наследника, доцента Тонија Иванова, који је уз његово вођство, такође, стасао у изузетног наставника и инжењера. На тај начин, Васко је направио један затворен круг, какав би, у академској и наставничкој каријери, сви требало да направимо “, закључио је проф. Ступар.

О Васку Фотеву као професору и ментору, говорио је његов некадашњи студент и асистент, а сада доцент,  др Тони Иванов са Катедре за ваздухопловство. „Професор Фотев је био невероватан човек.  Добар инжењер и одличан професор. Релативно строг, али правичан. У комуникацији са њим никада нисте могли да се осетите подређено и увек је имао најбоље намере за студенте и најближе сараднике. Био је  врхунски ментор, увек спреман да вас упути у тајне струке и израде доброг концепта за пројекте. Оно што је, ипак,  много битније, био је добар и пажљив човек. Водио је рачуна и о приватном плану својих сарадника и увек је имао неки добар савет. Његовим одласком наша катедра, факултет и српско ваздухопловство изгубили су много“, нагласио је  доц. др Иванов.

Проф. Милорад Кураица са Физичког факултета, који је са проф. Фотевим последњих месеци радио на концепту будуће Лабораторије за плазма пропулзију и реактивне моторе, изразио је жаљење, што овог врхунског стручњака није упознао много раније. Проф. др Милан Радовановић, редовни професор Машинског факултета у пензији, рекао је да је проф. Фотев био par excellence интелектуалац, који је људе пленио својим миром, суптилношћу и поштовањем у комуникацији.

Скупу се на крају обратио и проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета. „Говорећи о Васку Фотеву, говорили смо, не само о историји Машинског факултета, него и о историји домаће одбрамбене индустрије. Васко је био истински део ове индустрије, а о то показују и изванредни резултати које је дао у овој области“, истакао је проф. Митровић  С друге стране, наставио је, његова свестрана личност – инжењера, научника, истраживача, али и уметника, говори нам да је реч о једном ренесансном интелектуалцу овог времена, који је, пре свега, био добар човек и пријатељ.

О професору Фотеву

Проф. др Васко Фотев рођен је 30. јула 1957. године у Скопљу. Основну и средњу Машинско-техничку школу завршио је у Ријеци. Машински факултет у Београду – смер за Аерокосмотехнику, завршио је 1982. године дипломским радом из предмета Ракетни мотори.

Постдипломске студије је, такође, завршио на Машинском факултету Универзитета у Београду. Магистарски рад на тему „Развој математичког модела за симулацију једновратилних турбо мотора“, одбранио је 1991. године код ментора, професора Бранислава Јојића. Код истог ментора је и докторирао 1997. године на тему „Истраживање параметара и критеријума неопходних за дефинисање сегментног модела прстенасте коморе сагоревања“.

Током службовања у некадашњој ЈНА, 1983. године учествовао је у изградњи фабрике за противградне ракете Макпетрол у Скопљу, коју је техничко-технолошки пројектовала Лабораторија за млазну пропулзију Машинског факултета. Од 1. октобра 1985. године започиње академску каријеру на Машинском факултету у Београду – од асистента приправника за групу предмета из млазне пропулзије до звања редовног професора за научну област ваздухопловство.

Заједно са професорима, Јојићем и Благојевићем, активно је учествовао у оснивању Лабораторије за млазну пропулзију Машинског факултета, као и у реализацији њених многобројних истраживачких, развојних и пројектних послова. Том приликом је сарађивао са многобројним домаћим и страним предузећима и установама. Поред тога кандидат је учествовао у домаћим и странимпројектима Машинског факултета и ван Лабораторије за млазну пропулзију.

По оснивању Лабораторије за млазну пропулзију машинског факултета БУ и њеног развоја, учествовао је у реализацији погонског дела противградних ракета које се и данас користе у Србији. Био је водећи пројектант турбовратилног мотора ТМ-40 (снаге 40 kW) и микро турбомлазног мотора ТММ 25. Ови производи и развијена лабораторијска опрема су издигли ниво Лабораторије за млазну пропулзију Машинског факултета до мере која је омогућила реализацију д.о.о предузећа EdePro. Сви наведени производи су и данас у производном програму те фирме.

Током развоја и реализације гаснотурбинских и ракетних мотора сарађивао је са многим домаћим и страним предузећима међу којима су: 21. мај Београд, Прва петолетка – Трстеник, Орао – Бјељина, Руди Чајевец – Бањалука, Ливница прецизних одливака АДА – Ада, Војно технички институт – Београд, NPO ENERGOMASH – Khimki Rusija, Turbomeca – Bordes Francuska.

Био је дугогодишњи је члан многих организација, међу којима: European Aeronautical Research EASN, европске организације која окупља аерокосмотехничке факултете европе. Electric Rocket Propulsion Society ERPS, светске организације која има за циљ унапређење електричних ракетних мотора. Поносио се што је члан Југословенског ваздухопловног друштва од самог оснивања и Српске аерокосмотехничке асоцијације.

Учествовао је у организацији и реализацији скупова (JVD) Југословенског ваздухопловног друштва и 2 пута био председник секције Погон Ваздухоплова. У часопису Војно дело је стални рецензент из области ваздухопловне и ракетне пропулзије. Био је рецензент на Conference on Applied Energy ICAE 2011 Perugia, Italia.

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.