Факултети у Србији добијају новац из државне касе, према броју први пут уписаних студената у школској 2013/14. години?! То је довело у неравноправан положај високошколске установе које су, у међувремену, поделиле већи број индекса и повећале пролазност студента, у односу на оне којима је последњих година опала популарност, а финансирају се као да су дупке пуни, пишу „Вечерње новости“ у тексту под називом „Дупло више индекса, а буџет исти“.
На ову тему, за „Новости“ је говорио проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета у Београду. Према његовим речима, иако број уписаних студената, није једини критеријум по ком се дели „финансијски колач“, свакако је најважнији. Тако, факултети који су значајно унапредили квалитет наставе и последње две-три године уписују скоро дупло више студената него пре шест година, због тога трпе штету.
„Пролазност из годину у годину студија је вишеструко већа, наставни резултати бољи, али то нема одговарајућу финансијску потпору“, објашњава проф Митровић. Напомиње да захваљујући сарадњи с привредом, Машински факултет успева да оствари део прихода неопходних за плаћање електричне енергије и других комуналних услуга, а да са новцем који добија од државе може да покрије само петину материјалних трошкова.
„Због оваквог начина финансирања високошколских установа, појединим факултетима су „везане руке“ када је питању улагање у модернизацију наставе“, истакао је проф. Митровић. То се према његовим речима, пре свих, односи на техничке факултете чија популарност је порасла последњих година.
„Ова расподела се одражава на зараде запослених, па постоје веома велике разлике у примањима асистената и професора на „ин“ факултетима и онима који један период нису били на врху „листе жеља“ матураната. Тако је просечна плата асистената на Машинском факултету око 60.000 динара, док је на неком друштвеном знатно већа“, навео је декан Машинског факултета.
„Новости“ подсећају да се важећа правила о финансирању не односе само на број уписаних бруцоша пре шест година, већ и на академаце који су прешли у другу, трећу и остале године студија. На простом примеру, то значи да рецимо Правни факултет који је 2013/14. године уписао 1.500 студената, ове године за 1.274 бруцоша, добија новац из буџета за број студената од пре шест година, констатују „Новости“.
(Извор: Машински факултет)