Панел И40:  Залет за Србију 4.0

Време је да Србија постане 38. земља у свету која има свој Национални програм за Индустрију 4.0, оценили су учесници 17. Панела о новој индустријализацији земље, који је прошлог уторка одржан на Машинском факултету у Београду. На скупу су разматрани сви аспекти и изазови  индустрије 4.0, а затим је представљена и Дигитална платрофма за Србију, коју су припремили стручњаци Машинског факултета.

Платформа је један од резултата Технолошког самита – Међународне конференције о индустрији 4.0, која се од 2016. године, сваког јуна, одржава на Машинском факултету и представља стратешку визију будућег индустријског развоја Србије. „Њена главна улога је да генерише препоруке за политику Владе Републике Србије у области привредног и индустријског развоја за период  2020/2030. године“, рекао је проф. др Видосав Мајсторовић, један од аутора платформе и један од оснивача Технолошког самита.

Документ садржи план дигитализације и аутоматизације српске индустрије на свим нивоима и обухвата пет целина: образовање и обуку, производњу у ланцима вредности, одн. примену новог начина производње у малим и средњим предузећима, информационо-комуникационе технологије, сајбер-физичке пилот системе и центар изврсности за машинско инжењерство и, на крају, иновације и пословне моделе за нов начин производње.  Платформа ће бити усвојена 6. јуна на 4. Међународној конференцији од Индустрији 4.0, када ће бити формиран и конзорцијум за примену Дигиталне платформе.

Скуп је отворио декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић, оценивши панел као последњу припрему за предстојећу Међународну конференцију о Индустрији 4.0, која ће и ове године окупити водеће светске стручњаке за технолошки развој. „То ће бити прилика да чујемо најновије информације из света високотехнолошког развоја и промислимо шта нама у Србији ваља чинити да бисмо остварили амбиције које смо зацртали, рекао је декан Машинског факултета.

Проф. Митровић је најавио Сашу Симовића, инжењера у компанији Фесто Дидактика, која је један од лидера коцепта индустрије 4.0 у Немачкој и један од партнера Машинског факултета у креирању новог мастер програма за Индустрију 4.0. Господин Симовић је информисао присутне о иницијативи Феста да се у Србији оснује организација World Skills Serbia која би окупљала талентоване младе људе за међународна такмичења у вештинама и знању.

„Ова организација постоји у 79 земаља, које су основале своје националне компаније за такмичења у одређеним областима, што доприноси подизању квалитета знања младих који завршавају студије. О томе смо разговарали и са представницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије“, истакао је господин Симовић.

Индустрија 4.0 и дигитализација су кључне речи на глобалном нивоу, али и један од највећих изазова, пре свега, за земље у развоју, које теже да убрзано унапреде своје економије и сустигну развијене земље, рекао је проф. др Даган Ђуричин са Економског факлтета у Београду. Говорећи о индустријским политикама за индустрију 4.0, као делу развојне стратегије Србије, он је подсетио да нова визија индустријализације претпоставља и промену контекста који, како је рекао, поред макроекономске перспективе, уводи и перспективу привредних субјеката.

„Реч је о тзв. хетеродоксном моделу који повезује индустријске политике у секторима са компаративним и конкурентским предностима са кључним макроекономским политикама (монетарном и фискалном). Суштина је у комбиновању невидљиве руке тржишта и видљиве руке државе. Зато посебну пажњу треба посветити развоју индустријских политика које су основ подизања производње и конкурентности. При томе економска платфрома за вођење економских политика никако не може бити базирана на контроли инфлације као претпоставци одрживог економског развоја, него мора да буде базирана на чврстим буџетском ограничењу“, закључио је проф. Ђуричин.

Брзе и дубоке промене које доноси дигитализација,  утичу на све области привреде, посебно на производњу и прерађивачку индустрију. „Нови, тзв. смарт производи, услуге, решења,  резултат су нових технолошких процеса и новог начина организације производње и пословања, због чега су предузећа принуђена да уче у ходу“, истакла је Видосава Џагић, помоћник директора ПКС – Првредне коморе Београда. С тим у вези, она је указала на важност људског капитала, односно развоја екосистема знања и иновација, као кључног услова брзог и успешног процеса дигиталне трансформације српске привреде.

На панелу су представљена и позитивна искуства домаћих компанија које примењују концепт Индустрија 4.0. Господин Александар Марковић генерални директор Металац групе из Горњег Милановца, представио је дигиталну стратегију развоја те компаније. О дигитализацији МИНД групе из Крагујевца, говорио је извршни директор Дарко Ђорић. Дигитални модел београдског Servotech-a изложио је директор те компаније Ненад Јараковић,а директор Инмолда из Пожеге, Горан Јанковић представио је дигитализацију у пракси те компаније.

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.