Место и улога образовања и науке у Србији у контексту Четврте технолошке револуције која из корена мења досадашњи начин рада и функционисања глобалног друштва, основна је тема књиге „Србија 4.0 – будућност која се не сме пропустити“, проф. др Радивоја Митровића, декана Машинског факултета Универзитета у Београду. Књига садржи ауторове погледе и промишљања, као и иступања на стручним скуповима у земљи и иностранству, током протекле две деценије.
Наслућујући изазове долазећег „технолошког преврата“, који је 2011. године у Немачкој дефинисан као Индустрија 4.0, проф. Митровић поручује да Србија не сме да остане по страни тих процеса, ако жели да заузме своје место у глобалном ланцу вредности. Њeгова основна порука је да су наука и образовање кључ развоја Србије. Износи и јасну визију у ком правцу треба усмерити домаће образовање и истраживање да би се отворио пут убрзаном технолошком развоју земље. Ово су само неке од оцена учесника промоције књиге у Ректорату Универзитета у Београду.
Нова технолошка револуција, или еволуција, не може да се деси без образованих људи. Србија мора да чува и унапређује своје научно-образовне институције да би спремно одговорила на изазове Индустрије 4.0“, поручила је ректор Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић. Она је нагласила важност интердисциплинарног приступа науци, као и заједничког деловања инжењера и научника из области друштвено-хуманистичких наука. „Проф. Митровић прати шта се догађа у нашој средини и запажа колико је тешко спровести промене. У том смислу, његова књига је добар подстицај за нашу научну заједницу да крене у том правцу“, истакла је, између осталог, проф. Поповић.
Декан Правног факултета, проф. др Зоран Мирковић посебно се осврнуо на део књиге који се односи на концепт реиндустријализације српске привреде и неопходност убрзаног технолошког развоја земље. „Проф. Митровић износи јасан став да је технолошки развој један од основних услова за превазилажење постојећег јаза са водећим светским економијама и равноправно позиционирање Србије на светском тржишту. Говори о значају примене нових технологија првенствено у производњи хране и акценат ставља на освајање и пласирање готових пољопривредних производа“, указао је декан Правног факултета. Он се затим осврнуо и на запажања аутора која се односе на науку и високо школство, посебно на потребу рангирања домаћих универзитета по угледу на светске ранг листе с циљем унапређења квалитета студија у Србији.
Целокупна савремена култура темељи се на техно-култури. У том смислу, књига проф. Митровића је изузетно важна, не само у контексту стратешког промишљања привредног и политичког развоја Србије, него и у контексту културне политике и културног развоја нашег друштва, рекао је професор Филозофског факултета Миланко Говедарица. Према његовим речима аутор с правом говори о неопходности повезивања „инжењера технике“ и „инжењера душе“, јер време и друштво у коме живимо захтевају не само мултидисиплинарност, него и трансдисиплинарност, односно отвореност за нова знања и нове дисциплине.
У име издавача, Завода за уџбенике, о књизи је говорио господин Зоран Живковић. Сагласивши се са мишљењем других учесника о вишеструком друштвеном значају књиге Србија 4.0, он је рекао да је то дело, по много чему, јединствено и оригинално. „Први пут је неко изашао ван оквира факултета, односно Универзитета научној и стручној јавности понудио најшире разговоре о будућности наше земље. Због тога смо у Заводу веома поносни“, рекао је господин Живковић.
Аутор књиге, проф. др Радивоје Митровић захвалио се саговорницима, као и бројним гостима. Говорећи о личним мотивима, да своја промишљања и погледе о месту и улози науке и образовања, обједини под насловом Србија 4.0, аутор књиге је рекао да је његов освновни циљ био да види „шта научна заједница може да уради данас да би свима сутра било боље“. „Нова знања се свакодневно генеришу и зато је важно да што пре усвојимо концепт целоживотног учења. Нова технолошка парадигма доноси много изазова и проблема, али они не мучи само нас или регион, него и остатак света. Цела академска и научна заједница у свету трага за одговорима на иста питања. Зато је и за наше друштво важно да се што пре дође до одговора која је то мала ниша високотехнолошког развоја која ће омогућити развој наше земље“, закључио је проф. Митровић.
На промоцији је прочитана и порука проф. др Александра Субића, проректора Свинбурн Универзитета из Аустралије, а путем видео поруке пристунима се обратио и проф. др Драган Ђурђановић са Тексашког универзитета у Остину.
(Извор: Машински факултет)