Eнергетика и климатске промене били су централна тема овогодишњег, шестог по реду, Конгреса студената технике, који је одржан од 10. до 13. марта на Златибору. Ова, изузетно актуелна тема, привукла је велики број учесника – студената и професора техничких факултета из Србије и региона, а акценат је стављен на глобалне трендове и изазове одрживог развоја са којима се суочава савремена цивилизација. Организатори скупа су Савез студената Машинског факултета и Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду.
На свечаном отварању у Конгресном центру хотела Романија , учеснике је поздравио проф. др Часлав Митровић, шеф Катедре за ваздухопловство на Машинском факултету, који је указао на важност организовања Конгреса чији је циљ међусобно умрежавање, повезаност, размена искуства и стицање додатног знања. Учесницима се обратила и проф. др Весна Ристић Вакањац, продекан за научно-истаживачки рад на Рударско-геолошком факултету, а поздравне речи упутили су и председници Савеза студената Машинског и Рударско-геолошког факултета, Милош Ђоковић и Марија Вукашиновић.
Радни део скупа започео је предавањем „Климатске промене и њихов утицај на водне ресурсе“ . Говорећи о све израженијим екстремним појавама у природи, као што су суша, велики пожари, поплаве и ерозије земљишта, проф. др Весна Ристић Вакањац је изнела резултате статистичке анализе који указују да су те појаве последица климатских промена. Она је затим показала основне компонентне једначине биланса хидролошког циклуса и начин на који се, услед глобалног загревања, мења запремина воде у сливу.
Доц. др Емил Вег је одржао је веома интересантно предавање „Вештине успешног учења“. Нагласивши важност фокуса током процеса учења, представио је различите технике, али и замке које могу да угрозе успешно учење. Говорећи о (зло)употреби наставе, он је указао на важност редовног похађања предавања, уз препоруку студентима да сами себи да буду испитивачи током преслишавања. Констатујући да социјално-економско окружење, као и сам образовни систем не олакшавају студентима, он је излагање завршио чувеном репликом Небојше Глоговца из филма „Небеска удица“ : „Је л знаш ти како се постаје прави шампион? Тако што изађеш на терен када је најгоре… И победиш!“
Другог дана Конгреса, говорило се о потенцијалима обновљивих извора енергије и софтверима за моделовање могућности смањења аерозагађења . Проф. др Драгослава Стојиљковић одржала је предавање на тему „Енергија из биомасе и климатске промене“ током којег се посебно осврнула на карактеризацију биомасе и њену термохемијску конверзију. Затим је представила експерименталне методе, њихове предности и недостатке. У другом делу предавања било је речи о климатским променама, као и о томе колико коришћење биомасе доприноси смањењу загађења. С тим у вези, говорила је о искуствима Европске уније која, како је навела, чини велике напоре да се, кроз унапређење рада институција и подизање свести о одрживом развоју, постигне оптимална веза између различитих облика коришћења биомасе у различитим секторима енергетике.
О примени софистицираних софтверских пакета при моделирању могућности смањења аерозагађења у урганим срединама, говорио је дипл. инг Растко Јовановић из Института за нуклеарне науке Винча. Кроз бројне примере из прорачунске динамике флуида показао је како се манифестују одређени процеси у природи и каква је њихова струјна слика. Доц. др Душан Тодоровић са Катедре за процесну технику и заштиту животне средине на Машинском факултету одржао је предавање на тему„Моделовање дисперзија загађујућих материја кроз ваздух“. Он је изнео занимљиве податке о највећим димњацима у свету који, како је рекао, зависе од рељефа и позиције електрана. Објаснио је на који начин се одређује висина димњака помоћу номограма и које је апроксимације потребно усвојити у прорачуну. Представио је факторе који утичу на дисперзију загађујућих компонената, карактеристике извора загађујућих супстанци, метеоролошке услове као и географске и геофизичке карактеристике терена. У другом делу предавања осврнуо се на математичке моделе дисперзије загађујућих компонената.
Радован Мијаиловић из SGS Београд говорио је на тему „Управљање енергетском ефикасношћу – ефикасно коришћење енергије и ресурса у циљу смањења утицаја на животну средину применом стандарда ISO 50001 и ISO 14001“. Представљајући 17 циљева одрживог развоја Уједињених нација, посебно се осврнуо на седми циљ – Комфорна и чиста енергија. Управљањем енергијом, ефикасним коришћењем енергије и ресурса, применом мера енергетске ефикасности директно се обезбеђује смањење утицаја на животну средину и климатске промене, а тиме и обезбеђење одрживог развоја, истакао је господин Мијаиловић. С тим у вези, посебно је нагласио важност примене система Енергетског менаџмента ISO 50001:2018.
Доц. др Дејан Радивојевић са Рударско-геолошког факултета одржао је предавање на тему „Нафтна индустрија и климатске промене“. Кроз рекапитулацију климе и климатских промена од настанка земље до данас указао је на катастрофалне последице глобалног загревања. С тим у вези навео је на седам водећих нафтних компанија у свету чији је рад утицао на климатске промене и подвукао значај коришћења обновљивих извора енергије. О унапређењу услова интеграције обновљивих извора енергије у електроенергетски систем Србије, говорио је проф. др Жељко Ђуришић са Електротехничког факултета у Београду.
Занимљиве теме обележиле су и трећи дан Конгреса. Доц. др Горан Воротовић са Катедре за ваздухопловство одржао је предавање на тему „Смањење издувне емисије возила јавног превоза на територији Београда увођењем система ECO-DRIVING“. То је систем енергетски ефикасне употребе возила којим се омогућава смањење штетних утицаја јавног превоза на животну средину и то кроз смањење емисије штетних гасова, продужење радног века возила, као и повећање безбедности у саобраћају, укључујући уштеду горива, као и већу сигурност свих учесника у саобраћају.
Студенти докторских студија на Машинском факултету Милош Петрашиновић и Михаило Петровић представили су рад „Савремене методе испитивања лопатице ветротурбине“и приказали поступак пројектовања ветротурбине као система који представља извор обновљиве енергије. Снежана Голубовић, такође, студент докторских студија на Машинском факултету, представила је рад на тему „“Фотонапонски“ железнички системи“ на којем је радила заједно са колегом Марком Радосављевићем. Током предавања било је речи о коришћењу соларних панела за добијање електричне енегије за осветљење и климатизацију у возовима. Том приликом, указано је на евидентно већу енергетску ефикасност возова у односу на аутомобиле и авионе. Посебно је интересантано искуство Индије у којој се возовима превози више од 25 милиона путника и око три милона терета. Иницијатива за постављање соларних панела на вагоне и железничке станице поренута је 2012. године, након студије која је показала да ће потрошња дизел горива на годишњем нивоу бити смањена за чак 90 хиљада литара, а емисија СО2 за 200 тона ако се панели поставе само на један воз. У Њу Делхију је 2017. године пуштен у рад први „diesel electric multiple unit“ воз са уграђених 16 група соларних панела, сваки панел је снаге 300 W,постављених на шест вагона. У наставку предавања говорило се о употреби соларних панела и на железничкој инфраструктури. С тим у вези наведен је пример првог „соларног“ тунела саграђеног у Белгији у којем саобраћају возови великих брзина. На тунелу је постављено 16 хиљада соларних панела, што је, како је речено, допринело смањењу емисије CO2 на годишњем нивоу за читавих 2500 t. На крају предавања указано је и на могућности за увођење соланих панела на шинским возилима у Србији.
Проф. др Владимир Ђурђевић са Института за метеоролигију Физичког факултета у Београду говорио је на тему ,,Климатске промене: Производња енерије и будућа клима”, а дипл.инж.геол. Миодраг Кнежевић је одржао предавање на тему ,,Угаљ Колубарског басена”.
Шести Конгрес студената технике завршен је у среду, 13. марта. Међу учесницима били су студенти и запослени на Машинском факултету у Београду, Рударско-геолошком факултету, студенти Електротехничког и Технолошко-металуршког факултета, Машинског факултета у Нишу, Подгорици, Бања Луци и Сарајеву. Овогодишњи Конгрес окупио је 350 учесника, професора, представника компанија и института.
(Извор: Машински факултет)