Стручњаци Машинског факултета у Београду радиће на оспособљавању и покретању једине преостале ротационе пећи за прераду руде магнезита у краљевачком „Магнохрому“, некада водећем произвођачу ватросталних материјала у Европи.
Машински факултет у Београду и Магнохромова фабрика ватросталних материјала, која је од маја прошле године саставни део финске компаније „Афарак“, потиписали су средином децембра Уговор о научној и пословно-техничкој сарадњи. Сарадња се односи првенствено на заједничку реализацију стручних послова у области поузданости, енергетске, еколошке и економске ефикасности машинског система за прераду магнезита. Такође, сарадња обухвата и заједничко учешће у научноистрживачким пројектима, набавку и коришћење опреме, као и друге облике сарадње од заједничког интереса, студентске стручне праксе, израду мастер радова и др.
Уговор о сарадњи потписали су декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић и директор „Магнохрома“, господин Игор Мискин.
Магнохрому је потребна домаћа памет
„Стицање „Магнохрома“ омогућава „Афараку“ да снабдева индустрију ватросталног материјала. Планирамо улагања у надоградњу технологије и опреме у Магнохрому, а за то нам је потребна домаћа памет и стручњаци Машинског факултета у Београду, изјавио је после потписивања Уговора, господин Игор Мискин, директор Магнохрома. Са њим смо разговарали о приоритетима сарадње са Машинским факултетом и правцима даљег развоја овог предузећа.
Шта је определило Магнохром да се обрати стручњацима Машинског факултета у Београду?
Тренутно смо фокусирани на оспособљање једине преостале ротационе пећи и покретање производње. Као озбиљна компанија желели смо да у цео посао, поред домаћег и страног приватног сектора, укључимо и домаћу памет и неког ко има највише знања, а то је свакако Машински факултет у Београду.
Магнохром је предузеће које је годинама уназад потпуно уништено. Посебно у периоду призватизације 2007. године, када је фабрику купила индијска компанија „Глобал стил“. Тадашњи власници су исекли две од три ротационе пећи које су биле срце фабрике и потпуно разорили производњу. И поред напора државе да покрене производњу, једина преостала пећ није одржавана како треба. Због недостатка новца, али и стручњака, пећ је паљена на месец, месец и по дана, а то је нешто најгоре што у таквој индустрији може да се деси.
Такав приступ решавању проблема довео је до тзв. еластично-пластичног оштећења пећи која је, још увек не знамо како, изгубила правац и постала ексцентрична. Сматрамо да ће стручне оцене истраживача са Машинског факултета, као и њихови предлози о најбољем начину да се пећ врати у осу допринети решавању овог „горућег“ проблема. Односно, да ћемо врло брзо пећ ставити у погон на прописани период од годину дана и покренути производњу.
Осим сарадње на решавњу овог ургентног проблема, које су то друге области сарадње са Машинским факултетом?
Приоритет нам је покретање производње синтер магнезита који се прави у ротационој пећи. После тога планирамо да покренемо производњу ватросталних маса. У тој производњи користе се разни млинови, пресе и сл. Међутим, постојећа опрема је стара и највероватније ће морати да се мења. С тим у вези, биће нам драгоцена стручна помоћ Машинског факултета да без већих улагања дођемо до најбољег решења које ће у том првом периоду задовољавати наш циклус производње. Ротациона пећ је капацитета 33 хиљаде тона производње синтер магнезита. Да би напунили ту пећ морамо да покренемо руднике… Магнохром је био озбиљна компанија. Ако успемо да у наредних две године подигнемо производњу на ниво 20% онога што је била некада бићемо срећни. За пет година нек буде 30% бићемо срећни.
Шта је интерес компаније Афарак да уложи у Магнохром?
Тржиште ватросталног материјала је постало доста нестабилно, јер је глобализовано. Неке велике компаније су преузеле мање произвођаче и буквално диктирају цену. С друге стране, у Кини је због загађења затворено доста фабрика које су производиле ватросталне материјале. Због тога можете да дођете у ситуацију да када пожелите да урадите ремонт пећи не можете јер на тражишту нема цигле за озид. „Афарак“, који има топионице хрома, сваке године ремонтује пећи и не жели да зависи од тога да ли ће имати циглу за озид или не. Желимо да имамо наше цигле, које су увек спремне за нас. У таквој производњи се зна – 11 месеци радите, а месец дана ремонтујете пећ.
Да ли су резерве магнезита у рудницима Магнохрома задовољавајуће?.
Јесу. На Златибору су највеће резерве магнезита, а и у околини Чачка постоје позамашне резерве. Очекујемо да у наредне две године оспособимо постојећу пећ и ставимо је у погон свих 12 месеци. Како се буду отварали и развијали рудници, планирамо да купимо још једну ротацону пећ. Ту нам је сарадња са Машинским факултетом врло битна, јер сматрамо да постоји могућност да се та пећ направи у Србији. Значи, када решимо ургентан проблем на постојећој ротационој пећи, планирамо да заједно са Машинским факултетом и домаћим компанијама направимо још једну пећ и удвостручимо производњу.
По Вашем мишљењу, да ли ће покретање производње у Магнохрому бити подстицај за развој краљевачке привреде и региона уопште?
Свакако. Међутим, имали смо ситуацију да се и поред незапослености која је у Краљеву евидентна, на наш оглас за машинске инжењере нико није јавио. То нас је такође определило да успоставимо сарадњу са Машинским факултетом у Београду. Нама недостају стручни кадрови. Зато желимо да са Машинским факултетом развијамо и сарадњу у области образовања и стручњног усавршава. Да кроз стипендирање студената, стручну праксу и помоћ при изради завршних мастер радова, будуће машинске инжењере полако уводимо у посао у нашој компанији.
„Магнохром“ је некада био међу водећим произвођачима ватросталних материјала у Европи, а са производњом у Фабрици електермичких производа (ФЕТП) имао је 1991. године извоз од 36 милиона долара. Уследиле су санкције, економска блокада, отежано пословање. Катастрофална приватизација 2007. године, односно продаја индијској компанији „Глобал стил“, оставила је без посла хиљаде радника, а фабрику без две ротационе пећи.
Због презадужености, „Магнохром“, који је некада запошљавао око 5.500 радника и из својих погона извозио ватростални материјал и опеке на више континената, септембра 2016. је отишао у стечај.
У марту 2018. године Магнохром је понуђен потенцијалним купцима у три дела: као фабрика ватросталних материјала са рудницима, фабрика електротермичких производа и фабрика тером и смолом везаних опека. Тада је београдска фирма“Нелт“ за 98 милиона динара купила Фабрику електротермичких производа (ФЕТП), док је Фабрику смолом и тером везаних опека и маса (СВО-ТВО) по цени од 13,5 милиона динара купило предузеће „Малбекс ВБИ“.
Два месеца касније, финска компанија „Афарак” је после двогодишњег тест пројекта синтерованог магнезита, купила ту операцију и рударска права за различите руднике магнезита са потврђеним резервама од четири милиона тона руде. Афарак је постао нови власник целине коју чине Фабрика ватросталних материјала, рудници Шумадија и Магнезит са погонима експлоатације и сепарације руде, као и земљишта на подручју Краљева, Чачка, Чајетине и Горњег Милановца.
(Извор: Машински факултет)