„Образовање иде у смеру дигитализације… Влада мора да подржи ове иницијативе и помогне универзитету да створи инжењере који су потребни за будућност. Ако нема подршке државе, биће веома тешко да сами универзитетски наставници и факултети то спроведу.“
Проф Лиху Ван је стручњак за Cloud технологију и Биг Дата на Краљевском институту за технологије у Стокхолму, где је и шеф одсека за производно машинство. Са њим смо разговарали о предностима увођења нових технологија у производњу, али и изазовима чувања и безбедности великог броја информација.
Шта је Cloud технологија и какву улогу има у Индустрији 4.0?
Сваки пут када људи користе свој мобилни телефон, користе и услуге
Cloud технологије. Добра ствар са овом технологијом је што не морате да платите читав пакет, већ када скинете неки софтверски програм или користите неке њене услуге, плаћате само за то. Информације су свима доступне и могу да се деле. Може да се користи на компјутеру, али и у производњи..
Шта су главни изазови Cloud технолгоије?
У индустрији имамо много информација и, с једне стране, желимо да их поделимо, а с друге, желимо да их зашититимо. Информације су од кључног значаја за компаније – од њих зависи конкурентност компаније. И ту је велики изазов да ли је боље поделити информације или их сачувати за себе. На пример, када одете код доктора ако му не кажете симптоме, он Вам не може помоћи. Исто је са употребом
Cloud технологије у производњи. Ако не поделите инфромације са другима, не могу вам ни помоћи.
С обзиром на количину информација коју треба обрадити и поделити, чини се да је употреба Cloud техологија веома сложена. Шта су главне препреке у овом процесу?
Ако се користи Cloud платформа за дељење података, те информације, подаци, морају да дођу однекуда. То је повезано са сензорима који примају информације, које могу да буду тачне или нетачне, што је још једно велико питање. Подаци се онда пребацују на Cloud платформу, а следећи корак је анализа података. Обрада сирових података, на начин да добијете нешто што има смисао, неку информацију коју можете да искористите и донесете неку важну одлуку. Тај део је веома тежак. У прошлости, ово су некада радили инжењери, али сада податке шаљемо на Cloud. Неко други мора да их обради и да вам пошаље крајњи резултат. Више је корисника који деле информације и више је слојева, зато се ту отвара и питање безбедности и приватности.
На који начин можемо да решимо те изазове?
Постоје различити начини. На пример, да направите свој приватни
Cloud . Рецимо, корисници којима верујете, сви који познајете у компанији најпре деле информације у различитој структури. Ако се то добро покаже, онда се формира корпоративни или заједнички Цлоуд.
Нове технологије постављају изазове и пред универзитетете. По Вашем мишљењу у којем правцу ће се развијати високо школство?
Образовање иде у смеру дигитализације. Cloud технологије, сајберфизички системи, интернет и нове технологије постају све важнији. То мора да буде корпорирано у наставне програме. У машинству је обично све веома традиционално. Постоји уџбеник и треба га се придржавати, имате зупчаник и сл. Али, сада нам је потребно мултидисциплинарно образовање. Мислим да се и друге земље и Србија постепено окрећу ка томе да прилагоде студијске програме и да припреме студенте за време које долази. Инжењери нове генерације морају да познају машинство, производно машинство, али и информатику и најновије ИТ технологије. То је велики изазов. Влада мора да подржи ове иницијативе и помогне универзитету да створи инжењере који су потребни за будућност. Ако нема подршке државе, биће веома тешко да сами универзитетски наставници и факултети то спроведу.
(Извор: Ingeniosus – лист Машинског факултета)