Наши стереотипи о Кини су погрешни. Кина се развија као високотехнолошка економија, брже него што се може замислити! То једноставно треба видети да би се могло разумети, каже професор др Петар Б. Петровић, сумирајући резултате недавне вишедневне посете НР Кини, где је у својству гостујућег професора боравио на Anhui University of Technology. Посета је реализована у склопу Програма Владе НР Кине којим се финансира боравак иностраних водећих стручњака и научника (‘high-end foreign experts and scientists’) који, поред гостујућих предавања, обухвата и посету универзитетима, истраживачко-развојним центрима и индустријским компанијама.
Професор Петровић држи предавање студентима и младим истраживачима Машинског факултета Анхуи универзитета за технологију на тему најновијих теоријских и практичних продора у области колаборативне роботике.
Професор Петровић је у својству Гостујућег професора, поред уводног предавања о инжењерству, образовању и истраживању за област производних/индустријских технологија у Европи и Србији са темом: ‘EUROPEAN INDUSTRIAL RENAISSANCE – Role of Engineering and Reflections to Serbia‘, одржао и серију предавања студентима, истраживачима и професорима са Анхуи универзитета за технологију, са тематским оквиром који се односи на најновије теоријске и практичне резултате у области колаборативне роботике: ‘Impedance control of anthropomorphic robot arms, including kinematically redundant arms, in executing constrained motion tasks and/or tasks which includes physical and cognitive human-robot interaction in industrial environment.‘
Ипак, посета Кини, према речима професора Петровића, била је пре свега, прилика да се разговара о активностима за успостављање конкретне научне сарадње на билатералним истраживачко-развојним пројектима, посебно у области нових производних технологија и фокусом на интеракцију са индустријом, размени студената докторских студија, и иницијативама за успостављање заједничке истраживачко-развојне јединице – Joint Center of Competence for Robotics and Cyber-Physical Manufacturing Systems.
Професор Петровић са деканским колегијумом Анхуи универзитета за технологију: Ректор Проф. Li Jiaxin, Проректор за науку Проф. Wei Xianwen, Проректор међународну сарадњу Проф. Gu Mingyan i Xu Xiangrong, професор Машинског факултета, иницијатор успостављања сарадње са Машинским факултетом Универзитета у Београду.
Основна идеја је да се заједничким напорима изгради један специфичан институционални амбијент у којем ће бити реализовани различити билатерални истраживачко-развојни пројекти који су вискорелевантни за индустрију, уз активно учешће младих истраживача, који ће уз динамичну мобилност своје докторате паралелно радити у Србији и Кини, а који ће по свом садржају бити повезани са тематским оквиром конкретног билатералног пројекта. О томе је професор Петровић је разговарао са ректорским колегијумом Анхуи универзитета за технологију: Prof. Li Jiaxin, Ректор, Prof. Wei Xianwen, Проректор за науку, Проф. Gu Mingyan, проректор за међународну сарадњу и руководилац Канцеларије за међународну сарадњу, Факултета за међународно образовање и Машинског факултета, где је јасно исказана жеља за сарадњом ове врсте. Том приликом је професору Петровићу свечано уручена диплома Гостујућег професора Анхуи универзитета за технологију.
Кинеска страна показала је велико интересовање и за проширивање сарадње на домен националних академија инжењерских наука – Академије инжењерских наука Србије и Кинеске инжењерске академије. Чињеница да је Србија од недавно један од председавајућих у Европској асоцијацији академија инжењерских наука Euro-CASE (The European Council of Academies of Applied Sciences, Technologies and Engineering, http://euro-case.org/index.php/about-eurocase/executive-commitee.html), која броји 23 чланице, подстакла је отварање разговора о организацији заједничког скупа на високом државном нивоу 2017. године: AESS – CAE Workshop on Serbian-Chinese Collaboration in Domain of Advanced Manufacturing, а затим наредне, 2018. године један скуп високе релевантности у организацији AESS – CAE –Euro-CASE, sa temom: Role of Engineering and Applied Science in Modern Societies and Scientific Advice for Policy Making. То је од великог интереса за Србију, истакао је наш саговорник, јер би се кроз такав оквир сарадње отворила нова, стратешки врло значајна димензија академске сарадње Србије и Кине.
Важност сарадње науке и привреде
Говорећи о кинеским искуствима сарадње науке и привреде, наш саговорник је навео своје врло позитивне утиске после посете две фабрике које су специјализоване за производњу индустријских робота.
Професор Петровић у разговору са директором развоја компаније Efort, Dr Xiao Yongqiang (General R&D Manager and Chief Engineer). Ми често упадамо у погубне грешке фаворизујући само једну технологију. Данас су информационо-комуникационе технологије чаробна реч, мантра која решава све развојне проблеме Србије када је у питању индустрија. Индустријске ICT технологије су значајним делом роботске технологије, а добар робот се не може направити без добре механике, па се тако прецизно ливење метала, високопрецизна машинска обрада и томе сличне генеричке производне технологије, неочекивано појављују као суштински битне за трансформативне процесе које збирно волимо да називамо Индустрија 4.0. Наравно, ту ствари нису баш тако једноставне, јер су модерно ливење метала, као и модерна машинска обрада, такође дубоко дигитализовани процеси, у свим својим фазама и аспектима. Србија је осамдесетих година прошлог века производила сопствене роботе и имала сопствену фабрику робота. Данас је ту производњу могуће обновити, али кључна одредница успеха у том подухвату не би била електроника, како многи мисле, већ управо наша технолошка спремност у области прецизног ливења метала и високопрецизне машинске обраде!
Прва фабрика, HiSeed, је фабрика у настајању и врло је поучан пример који указује на суштинску разлику између приступа који постоји у Србији и Кини. Кинески модел је производно оријентисан, универзитетски старт-уп је производна компанија, са примарним циљем да се знање претвори у производе и за то кинеска држава даје обимну финансијску подршку, која реално може да продукује жељени резултат. HiSeed start-up компанију су 2015. године основали млади истраживачи са Анухи универзитета за технологију, са фондом од пола милиона USD и циљем сопственог развоја индустријских робота и на бази тога, специјализованих система индустријске аутоматизације за потребе кинеске индустрије. У вези са овим треба посебно нагласити две ствари: евалуација предлога је врло ригорозна, а предлози који су одобрени за финансирање могу да заврше неуспехом, без икаквих последица. Друга компанија је Efort Intelligent Equipment Co., LTD, која је основана 2007. године, такође уз екстензивну подршку државе. Првог робота је произвела 2008. године, а 2015. године је у индустријском парку града Wuhu пуштена у рад ултрамодерна фабрика капацитета 10.000 робота годишње. У овој години очекује се производња од око 2000 робота и годишњи обрт од 86 милиона USD, што је невероватан раст, рекао је професор Петровић, најављујући успостављање сарадње са том компанијом у области развоја специјалних софтверских и сензорских решења која ће омогућити Ефорт роботима да остваре колаборативна својства у интеракцији са човеком. Ефорт ће кроз овакав оквир доћи у Србију, а Србија ће преко Машинског факултета, односно његове Лабораторије за кибернетику и мехатронске системе ући у Ефорт.
Наш саговорник је сагласан да у области научно-технолошког развоја, Кина крупним корацима иде напред. Према његовим речима, Кина снажно трансформише своју економију и руши стереотипе државе са мало плаћеним радником и нискотехнолошком производњом. Кина своју будућност види у масовној примени нових технологија, то је стратешко опредељење државе, која својом политиком подстиче ове процесе. У новом, 13. по реду петогодишњем план индустријског развоја, роботика је један од стратешких приоритета. Планови су да се до 2020. године у кинеским фабрикама инсталира 100 хиљада кинеских индустријских робота и да се годишња производња домаћих робота (сопствени развој и сопствене компоненте) доведе на 50.000 јединица годишње. То је фасцинантан циљ и ако га Кина оствари, она ће доћи у ред водећих светских производјача робота, са највећом динамиком раста.
Сазнања са којим се наш саговорник вратио из Кине недвосмислено показују како је активна, агилна и добро избалансирана улога државе у технолошком и уопште, индустријском развоју могућа и да се у таквом контексту могу остварити импресивни резултати. Јака интеракција домаће науке и домаће индустрије, уз истовремено потпуну отвореност ка медјународној сарадњи, и кроз такав оквир остваривање интензивног процеса трансфера производних технологија, стварају један плодан амбијент у којем се домаће фабрике масовно модернизују применом нових производних технологија, посебно роботике и производне мехатронике, нагласио је на крају професор Петровић.
(Извор: Машински факултет)