Споразум о сарадњи Машинског факултета и Криминалистичко-полицијског универзитета

Машински факултет Универзитета у Београду и Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду потписали су Споразум о пословно-техничкој сарадњи, чиме је створен основ за даље унапређење професионалне сарадње у реализацији научних и стручних пројеката, као и у области образовања. Споразум су потписали декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, и ректор Криминалистичко-полицијског универзитета, проф. др Зоран Ђурђевић. Том приликом су истакли значај међуинституционалне сарадње за даљи развој научно-образовних и стручних капацитета обе институције. Састанку, организованом поводом потписивања споразума, присуствовали су представници обе институције. Испред Машинског факултета били су продеканка за научно-истраживачку делатност, проф. др Драгослава Стојиљковић, продеканка за наставу, проф. др Живана Јаковљевић, као и проф. др Ненад Митровић, који је и организатор састанка. Са стране Криминалистичко-полицијског универзитета присуствовали су проректор за интеринституционалну… опширније…

Машински факултет и TOYO Tire Serbia потписали уговор о сарадњи

Машински факултет Универзитета у Београду и компанија TOYO Tire Serbia потписали су Уговор о научној и пословно-техничкој сарадњи, чиме су постављени темељи за унапређење и развој међусобне сарадње. Уговор су потписали декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић и извршни директор компаније TOYO Tire Serbia, г-дин Томохиса Јамагучи. Потписивање уговора уприличено је током посете петочлане делегације компаније TOYO Tire Serbia, у којој су поред г-дина Јамагучиа, били и г-дин Ајкут Гидерги, оперативни директор (COO), г-дин Акито Танака, заменик руководиоца фабрике (Deputy Plant Manager), г-дин Кенго Сасакура, финансијски директор (CFO) и г-дин Александар Петрић, менаџер за људске ресурсе (HR Manager). Госте је поздравио и пожелео им добродошлицу декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. Састанку су присуствовали  продекан за наставу, проф.… опширније…

Најбоља књига Машинског факултета 2025: Челичне конструкције у машиноградњи

Књига „Челичне конструкције у машиноградњи“, аутора проф. др Владе Гашића, у издању Машинског факултета Универзитета у Београду, добитник је Годишње награде за најбољу књигу у 2025. години. Поводом обележавања Дана Светог Саве, Машински факултет сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години насловима чији су аутори са Машинског факултета, а издавач Машински факултет или друга издавачка кућа у земљи или иностранству. Овим признањем истиче се значај ауторског и издавачког рада Машинског факултета и његов допринос развоју наставе, науке и инжењерске праксе у области машинства. У конкуренцији за избор најбоље књиге у 2025. години нашло се укупно 21 издање Машинског факултета, од чега 12 нових издања и 9 поновљених издања, која обухватају уџбенике, монографије, практикуме и збирке задатака… опширније…

In Memoriam: Проф. др Мирко Павишић

Мирко Павишић рођен је 1953. године у Земуну. Завршио је Математичку гимназију у Београду 1972. године са две дипломе „Михаило Петровић Алас“, једну за математику, а другу за физику. Након тога уписује се на Машински факултет Универзитета у Београду који завршава 1978. године на групи за хидроенергетику са, за то време, изузетно високом просечном оценом 9,19. По дипломирању се запошљава у фабрици „Иво Лола Рибар“, где ради све до јула 1979.године, када је биран за асистента приправника на Катедри за механику. За редовног професора изабран је 2015. године. Од заснивања радног односа на Факултету, па све до пензионисања 2018. године, својим марљивим радом са студентима и више него колегијалним односом са наставним особљем Катедре за механику оставио је неизбрисив траг.… опширније…

In Memoriam: Проф. др Бранислав Тодоровић (1931-2025)

Одласком проф. др Бранислава Тодоровића, за колеге и пријатеље – драгог професора Бране, завршила се једна епоха у свету термотехнике. Губитак је велики и то не само за инжењере у Србији и региону, већ и у целом свету. Готово да нема инжењера термотехнике који није учио из Браниних уџбеника, слушао његова предавања или га је чак и лично познавао и имао драгоцену прилику да са њим разговара. Увек Господин по дефиницији, у оделу са краватом, будио је страхопоштовање код студената и младих колега, али који су имали привилегију да уживају у лакоћи са којом је професор преносио знања. Сви ми, који смо са професором Браном сарађивали током низа година знамо колико је био изузетан – не само у смислу струке… опширније…

Нови рачун за уплате које врше студенти

Обавештавају се студенти да је отворен нови евиденциони подрачун Универзитета у Београду – Машинског факултета за уплате које врше студенти. Позивамо студенте да од 13.01.2026. године уплате свих надокнада и задужења према Универзитету у Београду – Машинском факултету врше искључиво на рачун број: 840-32848845-64 Модел плаћања и позиви на број остају исти као до сада и дефинисани су Ценовником студија и услуга при студирању на Машинском факултету   опширније…

Обавештење – Бадњи дан по Јулијанском календару

На основу препоруке Владе Републике Србије број 130-14370/2025 од 18.12.2025. године, на Машинском факултету 06.01.2026. године биће нерадни дан за студенте и запослене. Настава предвиђена за овај дан биће надокнађена у договору са предметним наставницима. Свим студентима и запосленима желимо срећне предстојеће празнике! опширније…

Шеснаести сусрет војних машинаца: Традиција војне индустрије у Србији

Катедра за системе наоружања Машинског факултета у Београду ове године је обележила 77 годинa постојања. Основана је давне 1948. године као Катедра за војно машинство и носилац једног од одсека Машинског факултета на коме се у то време изучавало опште-машинско, железничко-бродско, ваздухопловно-моторизацијско и војно инжењерство. Годишњица катедре обележена је 22. децембра 2025. године, шеснаестим по реду окупљањем машинаца који су студије завршили на смеру за Војно машинство, односно Модулу за системе наоружања, као и њихових професора који су некада предавали или још увек предају на овој катедри. Иницијативу за одржавање ових годишњих сусрета покренула је генерација дипломираних машинских инжењера која је студије уписала 1974. године. Сусрети су временом постали традиционално место дружења свих генерација војних машинаца, на којима се размењују… опширније…

Машински факултет богатији за 21 доктора наука

На свечаној церемонији одржаној у Ректорату Универзитета у Београду, у понедељак, 22. децембра, промовисан је 21 нови доктор наука у области машинског инжењерства. Колегинице и колеге су своје докторске дисертације успешно одбранили на Машинском факултету Универзитета у Београду. Високи научни степен доктора наука стекли су: Предраг Мрђа, ментор: проф. др Ненад Миљић Mohammad Sakib Hasan, ментор: проф. др Јелена Сворцан Вера Церовић, ментор: проф. др Драган Милковић Радосав Рајковић, ментор: проф. др Ненад Зрнић Марина Симовић Павловић, ментори: проф. др Дејан Мицковић и др Дарко Васиљевић, научни саветник Нада Станојевић, ментор: проф. др Бранко Васић Зорана Тривковић, ментор: проф. др Огњен Пековић Михаило Васић, ментори: проф. др Владимир Стевановић и проф. др Александра Сретеновић Добрић Душан Недељковић, ментор: проф. др… опширније…

Домаће инжењерство на делу: Јединствена санација ротора ХЕ Бајина Башта

Критичан квар на једном од најважнијих хидроенергетских постројења у Србији решен је захваљујући домаћем инжењерском знању, тесној сарадњи науке и индустрије и изузетној организацији радова. У Реверзибилној хидроелектрани Бајина Башта успешно је изведена брза и иновативна санација тешко оштећеног ротора, чиме је избегнут вишегодишњи застој у производњи електричне енергије. Резултати овог сложеног подухвата представљени су на стручном семинару под називом „Санација ротора на РХЕ Бајина Башта“, који је одржан 26. децембра 2025. године на Машинском факултету Универзитета у Београду. О значају овог пројекта говорио је декан Машинског факултета у Београду,  проф. др Владимир Поповић, који је том приликом истакао да је Машински факултет препознатљив по снажној сарадњи са привредом. „Без те сарадње, факултет реално и нема претераног смисла. Можда звучи… опширније…