Машински факултет Универзитета у Београду ове године обележава два важна датума у својој историји – 70 година самосталног рада и 145 година од увођења наставе о машинама у образовни систем Србије. Тим поводом, биће организовано низ пригодних свечаности, предавања и стручних скупова, као увод за централни догађај – Свечану академију, која ће бити одржана у суботу, 27. октобра у 11 часова, у амфитеатру А.
Дан Факултета је прилика да се истакну важни резултати, награде најбољи студенти и доделе признања и плакете заслужним појединцима, организацијама и предузећима који су допринели развоју образовања и научног истраживања.
За постигнуте резултате на основним и мастер студијама у протеклој школској години награде и признања заслужено је добило 234 студента. Најбољи међу најбољима су – студент генерације Милош Петрашиновић, мастер инжењер машинства – ваздухопловство, са просечном оценом 10 на основним и на мастер студијама. Милош је уједно и најбољи студент мастер академских студија, а најбољи на основним академским студијама су Наталија Перишић, Лука Миличић и Јагош Стојановић.
Машински факултет је увек пратио потребе привреде Србије. И поред тешког периода, последњих деценија, сарадња са привредом и другим институцијама и данас је један од најважнијих приоритета МФ. Тим поводом, компанијама и појединцима који су својим донацијама и сарадњом у протеклој години највише допринели развоју Машинског факултета, биће уручене плакете и захвалнице.
У оквиру обележавања Дана Факултета, у петак. 26. октобра, биће одржана и панел-дискусија на тему „Индустрија 4.0 – Нова индустријализација Србије. Скуп организује Машински факултет у сарадњи са Привредном комором Србије.
У свету се догађа Четврта индустријска револуција, подстакнута развојем ИТ и интернет технологија. Зато Машински факултет пред собом има нову мисију. У њој је инжењерство поново један од главних покретача индустријског развоја земље. Знање, иновације и креативност су опет друштвени императив.
Нову креативну индустрију већина земаља у свету дефинише као Индустрија 4.0. Она је кључна развојна шанса да после санкција, економске кризе и бомбардовања, Србија поново пође у корак са светом. Као овдашњи иницијатор нове индустријализације, Машински факултет је анимирао најпре стручну јавност, а затим и доносиоце политичких одлука да се интензивирају разговори о новом захтеваном индустријском развоју земље. Отворио је ново поглавље у развоју науке о машинству и образовању “инжењера будућности”.
У „златно доба“ индустријског развоја некадашње Југославије, 60-тих и 70-тих година, Машински факултет у Београду био је нуклеус развоја образовања и примењених истраживања у области машинства у свим већим индустријским центрима тадашње, заједничке државе.
Крајем 60-тих производно машинство доживљава експанзију увођењем компјутерске технологије. За то је заслужна управо београдска школа машинства. На Машинском факултету се уводе многи нови предмети и нови приступи инжењерству система и кибернетике. Развијени су нови технолошки програми за индустрију; међу њима су НЦ-технологије, флексибилни технолошки системи, ЦАЕ/ЦАД/ЦАМ технологије, индустријски роботи, интелигентни системи за монтажу, нова генерација обрадних система и др.
У српском машинству су још у то време прихваћени трендови интеграција производних, информационих и комуникационих технологија. Они су данас, додуше у нешто измењенијој форми, више него актуелни и обједињени у концепту Индустрија 4.0.
Студије машинства су тесно повезане са научним истраживањима, кроз која будући инжењери стичу и практична искуства. Другим речима, Машински факултет студентима даје алат да своју идеју развију, преточе у пројекат и на крају реализују као готов производ. Квалитету наставног процеса посебно доприносе значајни људски и технички ресурси. Последњих година пуно је уложено у ИТ и лабораторијску опрему, опремање мултимедијалних учионица, амфитеатра и сл.
Машински факултет се полако враћа на међународну истраживачку сцену. О изврсности његових садашњих истраживача најбоље говоре три актуелна пројекта из програма Хоризон 2020. Треба поменути и два Еразмус+ пројекта, као пројекте у оквиру различитих европских позива, као што су ФП6, ФП7, Еурека, бројни билатерални пројекти и пројекти реализовани у сарадњи са привредом.
Студије машинства у свету данас акценат стављају на усвајање нових технолошких знања и коришћење савремених алата везаних за ИТ и интернет технологије. Истовремено, од образовања се очекује да подстиче кретивност и иновативност код младих, као и мултидисциплинарни приступ у многим областима. Савремени инжењер мора да има широка општа знања и да зна како да прикупља – стиче нова знања.
Такав приступ образовању на МФ постоји већ деценијама. Иновативне наставне методологије, које многи у свету тек сада „откривају” као Project-led education (PLE) и Learning Factory, на овом Машинском факултету постоје још од 80-тих година. Међународни успеси студената окупљених око пројеката развоја тркачких болида и енергетски ефикасних пловила– Формула Студент тим “Друмска стрела” и “Confluence Belgrade” најбоља су потврда тог иновативног и креативног учења кроз праксу.
(Извор: Машински факултет)