Ново у области нанотехнологија – Фулеренска  сочива

Истраживања и развој нано фотонике на Машинском фаултету  у Београду нашла  примену у свакодневом  животу

За патент фулеренских нанофотонских сочива, др. Ђуро Коруга, професор биомедицинског инжењерства и нанотехнологија, добио је златну медаљу на 14. Међународном сајму иновација и нових технологија у Севастопољу у Русији. Овај проналазак награђен је златном медаљом и на 10. Међународном скупу проналазача и Трећем светском форуму иновација, који су у септембру одржани у Кини, као и златном медаљом Међународне федерације проналазача са седиштем у Швајцарској.

Професор Коруга је један од пионира нанотехнологије базиране на новом материјалу, фулерену C60.  Његов истраживачки тим у НаноЛаб-у Машинског факултета у Београду је априла 1992. године први помоћу STM/AFM микроскопа видео атомску структуру молекула C60, која је на бази квантно механичких прорачуна била предвиђена  још 1991. године и објављена на насловној страни часописа „Science“.

Поступак добијања нанофотонских сочива са интегрисаним фулереном који је патентирао проф. Коруга, јединствен је у свету и базиран  на научним открићима за која су додељене Нобелове награде –за откриће фулерена C60 (1996) и за расветљавање механизама контроле тзв. циркардијалног ритма (2017). Патент је примењен на специјално дизајнираним наочарима Tesla Light Wear (TLW) и очекивања су велика, када је реч о здрављу људи.

„Људи су бића светлости, јер је њихов организам, превасходно, електромагнетне природе.  Без ваздуха можемо живети 3-4  минута, без воде 9-12 дана, без хране 40-48 дана, без електромагнетизма биомолекула и ћелије – ни једног трена. Да би организам функционисао оптимално, потребно је да светлосни фотони буду уређени као и биомолекули у организму, односно, да се „препознају на први поглед“, брзо и ефикасно“, каже проф. Коруга.

Разговор почињемо причом о фулерену. „C60 је молекул састављен од 60 атома угљеника сферичног облика који подсећа на фудбалску лопту “буба мару” – састављену од дванаест петоуглова и двадесет шестоуглова. Има бољу симетрију и већу лепоту од  кристала дијаманта. Он је његов „старији брат“  и чвршћи је од њега! Интегрисан у нанофотонска сочива ротира 18 милијарди пута у секунди. Он је „жив“ и невероватно агилан. Кад светлосни фотони дођу у контакт са фулереном C60, он им даје ново уређење и прерасподелу енергије. Другим речима, фотони дифузне светлости (сунце, неонско и LED  светло, светло телевизора, мобилних телефона, рачунара) мењају свој енергетски образац (од високих енерија УВ и плаве светлости у низе енергетске нивове- зелена, жута, црвена, односно од сферне у тороидну форму). Тако настаје светлост новог квалитета – хиперхармонизована светлост (HHL), објашњава наш саговорник.

И овде полако долазимо до суштине. Хиперхармонизована светлост има моћ препознавања себи сличних биомолекула, биоструктура и биопроцеса. Односно, има енергетску уређеност фотона  подударну са енергетским структурама наших ткива. Користећи мехнизме самосличности и самопрепознавања, хиперхрамонизована светлост доводи до хармонизације поремећених процеса у организму.

Ипак,  да би се човек у потпуности осећао добро, и његов циркадијални (биолошки) ритам треба да буде стабилан. То се, према речима нашег саговорника, постиже редовним излагањем  дневној, а нарочито јутарњој светлости, односно тами, поноћној.  Игра светлости и таме преко мозга утиче на лучење хормона, телесну температуру, крвни притисак, локомоторну активност,  регулацију циклуса спавања, метаболизам итд.

Међутим, додаје проф. Коруга, Сунце има два лица: оно је наш највећи пријатељ али често и веома опасни непријатељ, нарочито због УВ и високо енергетског плавог светла. С друге стране, плави део спектра је доминантан и код вештачких (дифузних) извора светлости. „Око нема природу заштиту од шетних зрачења. Дуга изложеност UV, високоенергетском плавом, ненонском, LCD i LED светлу доводи до дегенеративних промена ока, а утиче и на биолошке процесе у организму. Заштита од шетних зрачења је императив данашње цивилизације. Овде долазимо до основне функције фулеренског сочива. Стварањем хиперхармонизоване светлости блокира  продор три врсте штетних зрачења:  високоенергетског плавог, ултраљубичастог (UV) и инфрацрвеног (IC)“, а штетно плаво светло трансформише у светло таласне дужине која прија оку и не штети организму (зелено, наранџасто, жуто, црвено), наглашава проф. Коруга.

У наставку  текста објављујемо екслузивне снимке деловања  нанофотонике на спектар неонског светла.

 

************************************

У служби здравља  

Научни експерименти потврђују оправданост очекивања да HHL светлост позитивно утиче на мождане таласе, специјализоване ћелије у оку одговорне за ноћни вид, протеин клатрин  (доводи до регулације лучења неуротрансмитера, односно побољшање функционалних процеса у централном нервном систему).

Поремећаји у функционисању мозга манифестују се као главобоља, умор, одсуство концентрације, депресија, а у тежим облицима као епилепсија,  деменција, Алцхајмерова болест, итд. Научне студије су показале да HHL светлост уравнотежује однос серотонина („хормон среће“) и мелатонина, допамина и кортизола. Ношење наочара са фулеренским сочивима  има позитивно дејство  на мозак, редукујући анксиозност и депресију и побољшавајући квалитет сна.

Мелатонин је хормон који ствара хипофиза. Највише се лучи током ноћи. Поремећај у синтези мелатонина ремети наш природни биолошки ритам и доводи до поремећаја сна. Смањено стварање мелатонина подстиче повећања броја канцерогених ћелија. Наочаре Tesla LightWear позитивно утичу на синтезу мелатонина и серотонина и регулише њихов однос. Тако се уравнотежује рад нашег биолошког сата, побољшава концентрација и сан, односно повећава  интелектуални и радни потенцијал људи. За младе особе, децу, оне су императив како за превенцију тако и за заштиту ткивних структура ока, било да су напољу (од прекомерног UV и плавог светла сунца, било да бораве у затвореној просторији (учионоци, играоници,…..од плавог LED светла или неонке UV и плаво) или раде за компјутером (плаво светло).

 

 

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.