Природа као инспирација одувек је била незаобилазна у радовима многих уметника. Да природа може да буде инспирација и за решавање математичких и механичких проблема, потврдили су др Ивана Атанасовска, виши научни сарадник у Математичком институту САНУ и др Дејан Момчиловић, научни сарадник у Институту за испитивање материјала. На предавању под називом „Како је природа израчунала ружин трн – природа је најбољи иноватор“ они су на краjње занимљив начин говорили о геометријским решењима које је природа „израчунала“ и указали на предуслове неопходне за успех иновација.
Предавање је инспирисано прославом 150-годишњице од рођења Михаила Петровића Аласа и његовим „Елементима математичке феноменологије“ и обележавањем 2018 године као године математичке биологије, а одржано је у оквиру манифестације „Мај месец математике“ коју по седми пут организују Математички институт САНУ и Центар за промоцију науке. Бројна публика, различитих интересовања, образовања и годишта, с великом пажњом је слушала о неопходности повратка природи, која „спремним“ решењима нуди одговоре за бројне савремене изазове.
У ери популарузације иновације као императива у свим сферама живота, почевши од инжењерства и економије, преко биологије, хемије и медицине, примере фамозно прецизних израчунавања и високо „комерцијалних“ иновација налазимо свуда око нас, истакла је др Атанасовска. Што је најважније ове иновације су потпуно бесплатне и увек свима доступне. Постулат да је природа најбољи иноватор кога треба следити даје нам објашњење и за велики број решења до којих су старе цивилизације долазиле без употребе савремених метода рачунања и рачунара. Другим речима, посматрали су природу.
Део предавања био је посвећен савршеном решењу зупчастих преносника снаге и истраживању историје зупчаника, који су још од механизама који су користили Стари Грци до данас незаменљиви делови сложених машина и механизама. У свом истраживачком опусу, др Ивана Атанасовка је велики простор посветила управо зупчастим преносницима снаге и њиховим елементима.
Током предавања акценат је стављен на геометријска решења које је природа „израчунала“. На илустративан и занимљив начин приказан је велики број примера биљних и животињских врста код којих се природа кроз еволуцију поиграла бројевима и геометријским облицима на начин који људски ум тек открива. Трн руже, подножје стабла и корен дрвета, зупчаници на задњим ногама младунчета скакавца, канџа мравоједа,… могу бити неисцрпна инспирација за истраживање, нагласила је ова научница.
Последњих година велики развој доживљавају нове дисциплине које користе традиционалне математичке методе, али истовремено и потпуно нове приступе. С тим у вези, посебан осврт је дат на развијање нових научних дисциплина, као што су биомиметика и биомеханика, као нови оквир за решавање великог броја практичних проблема примењене механике при пројектовању и конструисању у свим инжењерским областима. О томе је говорио др Дејан Момчиловић, чије је истраживачко поље усмерено управо на ове нове научне дисциплине и то с аспекта концентратора напона, којима се бавио током израде докторске дисертације, коју је одбранио на Машинском факултету у Београду, под менторством проф. Радивоја Митровића.
Једно је сигурно, овим предавањем аутори су отворили један нових оквир својих истраживачких интереса. С обзиром на актуелност и атрактивност наговештених решења до којих методе и дисциплине описане у предавању могу довести, неоспорно је да ће и други истраживачи и докторанди на другим факулетима, бити заинтересовани за истраживања у овом смеру.
(Извор: Машински факултет)