Да Србија има снажан потенцијал за развој ваздухопловне индустрије показали су студенти друге године мастер студија на Катедри за ваздухопловство Машинског факултета, који су у четвртак, 18. марта, пред бројном публиком у Свечаној сали факултета представили своје завршне пројекте из предмета „Пројектовање летелица“. Низом иновативних решења – од пољопривредних летелица и пословних млазњака до беспилотних и спортских летелица – показали су да млади инжењери могу бити покретачи модернизације и развоја авијације у Србији.
Бројне госте подравила је проф. др Јелена Сворцан са Катедре за ваздухопловство која је сa асистентима, др Милошем Петрашиновићем и Николом Раичевићем, изводила наставу на предмету, чији је носилац проф. др Александар Грбовић, актуелни продекан за финансије Машинског факултета.
„За нас је ово посебан дан – данас се одржава свечана одбрана завршних пројеката из предмета ‘Пројектовање летелица’. Реч је о једном од последњих и најобимнијих предмета, што значи да су студенти који данас представљају своје радове на самом завршетку мастер студија“, истакла је Сворцан.
Она је нагласила значај знања, посвећености и критичког мишљења, посебно у околностима у којима су студенти радили. „Био је ово прилично тежак период и за наш универзитет и за наш факултет, али су студенти показали невероватну храброст, издржљивост и посвећеност раду. Многе задатке морали су да обаве самостално и у краћем року него што је уобичајено. Управо због тога резултати које студенти представљају имају додатну вредност. Све што данас покажу вреди макар дупло“, нагласила је професорка и позвала присутне да уживају у презентацијама.
Од идеје до пројекта
Студенти подељени у тимове током зимског семестра вредно су радили на пројектима различитих летелица, примењујући сва знања која су стекли током студија, почевши од дефинисања тактичко-техничких захтева, преко аеродинамичких и структурних прорачуна, одабира погонске групе, па све до процене трошкова пројекта и цене летелица. Студентске тимове и њихове пројекте, представио је асистент др Милош Петрашиновић, а студенти су имали 15 минута да увере публику да су њихови пројекти конкурентни и вредни улагања.
Међу запаженијим радовима издвојио се пројекат „Скакавац“ – пољопривредна летелица намењена запрашивању усева.
Реч је о нискокрилном авиону пројектованом за дуг долет и ефикасан рад на малим висинама, са могућношћу покривања површине до 120 хектара. Посебна пажња посвећена је безбедности, па летелица користи савремени систем сензора, укључујући LiDAR и радар, за детекцију препрека и прецизно одржавање висине. Анализа трошкова показала је да је пројекат економски исплатив, пре свега захваљујући нижим оперативним трошковима у односу на конкуренте.
У области пословне авијације, представљена су два пројекта. Летелица „Celestique “ осмишљена је као пословни млазњак великог долета, намењен прекоокеанским летовима. Са дометом од 5.500 километара, омогућава обављање пословних активности током лета, захваљујући иновативној конфигурацији кабине са ротирајућим седиштима.
Покрећу је два турбовентилаторска мотора серије Rolls-Royce BR710, а одликују је напредна аеродинамика и високе перформансе. Процењена вредност летелице износи око 35 милиона долара, уз очекивану профитабилност након продаје двадесет примерака, што указује на економску одрживост пројекта.
Други пројекат у овој категорији, „Bulbul“, усмерен је на развој средњег пословног млазњака са оптимизованим односом масе и долета.
Пројектован је за шест путника и два пилота, са долетом од 4.000 километара. Карактерише га нискокрилна конфигурација, Т-реп и мотори смештени на задњем делу трупа. Захваљујући пажљиво одабраном аеропрофилу и стреластом крилу, постигнут је висок степен аеродинамичке ефикасности, што директно утиче на смањење отпора. Економска анализа потврдила је исплативост пројекта, са тачком рентабилности која варира у зависности од продајне цене по авиону.
Посебну пажњу привукао је пројекат „Conquest“– дрон-камиказа са стелт карактеристикама.
Летелица је дизајнирана за лет на висинама од 60 до 3.500 метара, са максималним долетом до 1.500 километара и аутономијом од око седам и по сати. Носивост износи 35 килограма, а конструкција је израђена од композитних материјала ради смањења уочљивости. За погон се користи Lycoming мотор у комбинацији са пропелером и ракетним бустером за полетање. Процењени трошкови производње крећу се између 80.000 и 150.000 евра по јединици.
У сегменту лаке авијације представљен је пројекат „Мали соко“– спортски тренажни авион намењен обуци пилота.
Акценат је стављен на безбедност и стабилност, уз очување маневарских способности. Летелица достиже максималну брзину од 250 километара на час, крстарећу од 200 километара на час и има изузетну брзину пењања од 4 метра у секунди, што омогућава полетање са кратких писта. Максимална маса летелице је 1200 килограма, а погон обезбеђује Lycoming мотор снаге 145 kW. Конструкција је базирана на композитним материјалима, а одабран је аеропрофил крила NACA 4410.
У овој категорији представљен је и пројекат „Rib“ – летелица намењена широј примени – од обуке пилота до превоза у руралним подручјима.
Инспирисана праксом са Аљаске, летелица је пројектована као висококрилни авион са гумама ниског притиска, што омогућава полетање и слетање на неприпремљене терене. Са максималном масом од 1.500 килограма, брзином крстарења од 230 километара на час и долетом од најмање 700 километара, овај пројекат представља практично и прилагодљиво решење за различите услове употребе.
Представници ваздухопловне индустрије похвалили су изузетно креативне пројекте младих колега, истичући њихово знање и стручност, а такође им пружили вредне смернице за пројектовање и конструисање летелица за специфичне намене.
Беоавиа – српски студенти у врху светског ваздухопловства
После радног дела скупа, студентско удружење „Беоавиа“, које се бави прорачуном, пројектовањем и производњом беспилотних летелица и ракета, представило је своје досадашње резултате, као и нове пројекте. „Беоавиа“ је основана 2018. године и окупља 75 чланова са седам факултета Универзитета у Београду. Једини је представник Србије и Универзитета на престижним међународним такмичењима у области ваздухопловства.
Током протелих осам година, ови млади талентовани људи реализовали су 17 успешних пројеката и постигли значајне резултате на међународним такмичењима. За Air Cargo Challenge такмичење, тим је развио летелице RN-19, Phoenix и Putnik, намењене транспортовању различитих терета, укључујући челичне плоче, кесе за трансфузију крви и билијарске кугле као симулацију путника. Ови пројекти привукли су пажњу стручног жирија и освојили високе оцене за иновацију, безбедност и ефикасност.
На такмичењу Airbus Sloshing Rocket Workshop, студенти су представили ракетне једрилице Aurora 0, 1, 2 и 3, које су освојиле бројне награде за дизајн и у генералном пласману. Посебан успех је Aurora 3, која је 2022. освојила прво место у Шпанији. Током 2023. године, Беоавиа је била домаћин овог престижног такмичења на Машинском факултету у Београду, омогућивши представницима Ербаса да упознају студенте и њихове иновативне пројекте. Веома су поносни на ракету-једрилицу Аурора 6, са којом су учествовали на прошлогодишњем такмичењу у Италији.
На најпрестижнијем студентском такмичењу у области ваздухопловства, New Flying Competition, тим је представио летелице „Оса“ у VTOL конфигурацији и „Кос“ за детекцију и праћење потенцијалних мета. Ове летелице освојиле су треће и четврто место на овом такмичењу 2020. и 2022. године, показујући изузетну енергетску ефикасност, маневарске способности и техничку изведбу на највишем нивоу. На New Flying Competition 2025, представили су беспилотну летелицу „Суп“.
„Све ово радимо са пуно енергије, стручности и љубави према ваздухопловству. За нас је сваки пројекат прилика да учимо, да се развијамо и да покажемо да млади инжењери могу бити покретачи модернизације и развоја ваздухопловне индустрије у Србији“, поручила је Тара Ливаја, координатор Сектора за маркетинг и спонзорства.
Чланови тима БеоАвиа активно раде на развоју нових летелица за предстојећа такмичења ове године. За Air Cargo Challenge 2026 припремају летелицу „Свитац“, чији ће главни задатак бити транспорт новог карго терета – лименки од 0,33 литра. Прототип Свитца је већ успешно тестиран, а сва искуства прикупљена током испитивања биће примењена у финалном дизајну како би летелица постигла максималну брзину и ефикасност у лету.
Поред тога, тим развија дрон за Rapid Response Challenge, где ће ове године по први пут наступити. Ово иновативно такмичење представља трку дронова са задатком преноса кутија за прву помоћ, што захтева прецизност, брзину и поузданост у реалним условима.
Визија за будућност ваздухопловства у Србији
На крају свечаности, проф. др Огњен Пековић представио је новоосновано Српско ваздухопловно космичко друштво које има за циљ да окупи научне и стручне кадрове из области ваздухопловства и космонаутике ради подстицања и развоја индустрије у Србији.
„У Србији постоји знање и стручан кадар, али ти резултати су махом индивидуални. Недостаје повезана, организована заједница која би могла систематски да одговори на изазове“, истакао је проф. Пековић.
Како је навео, друштво је основано крајем прошле године и планира да буде платформа за повезивање науке, индустрије и младих инжењера, организовање научних и стручних скупова, подршку студентима и иницирање заједничких пројеката, укључујући и поновно покретање стручног часописа. Крајњи циљ је остваривање „технолошког суверенитета“ кроз развој сопствених решења. Друштво тренутно успоставља организациону структуру и позива све заинтересоване да се пријаве за чланство.
Јавну одбрану обележило је велико интересовање како млађих, тако и старијих студената, али и представника институција и компанија из ваздухопловне индустрије. Догађају је присуствовало више од 150 посетилаца, међу којима и два одељења Ваздухопловне академије. Скуп су својим присуством подржали представници бројних релевантних институција и компанија, међу којима су Војнотехнички институт, Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије, Ваздухопловни завод „Мома Станојловић”, Југоимпорт-СДПР, Utva Avio, Ваздухопловна академија, EDePro, Konelek Aero, Влатаком институт, APS Aviation, PR-DC, Prince Aviation, Taran Aerospace и Аероклуб Ваљево.