проф. др Александар Вег
Омиљени професор, врхунски стручњак, истраживач који је померао границе, али пре свега велики човек и пријатељ – проф. др Александар Вег оставио је неизбрисив траг у српској науци и на Машинском факултету. Овим речима, од проф. Вега, који је у јуну трагично настрадао у удесу једрилице у близини аеродрома Велики Радинци, опростили су се бројне колеге, студенти и пријатељи.
Комеморација у част проф. Вега, редовног професора и утемељивача мехатронике на МФ у Београду, одржана је у четвртак у Свечаној сали факултета у присуству чланова породице. Скуп је почео минутом ћутања, а о великом ерудити, благе нарави и бритког ума, говорили су декан МФ проф. др Радивоје Митровић, шеф Катедре за теорију механизама и машина МФ, проф. др Љубомир Миладиновић, академик Дејан Поповић, представник Ваздухопловног савеза Србије, господин Мика Исаковић, декан МФ у Нишу, проф. др Ненад Т. Павловић и проректор за науку Универзитета у Нишу, проф. др Ненад Д. Павловић. Посебно емотиван говор одржао је студент проф. Вега и један од оснивача Формула студент тима “Друмска стрела”, Ранко Стојановић.
Креативан, иновативан, пун оптимизма и животне енергије, професор Вег био је изузетно поштован међу колегама и омиљен код студената МФ. Како време одмиче види се празнина коју оставља иза себе. Саша је имао карактер неуобичајен за наше просторе – толерантан. Умео је да слуша, а све проблеме решавао је на себи својствен начин, осмехом. Многи од нас би могли много тога да науче од њега, истакао је декан МФ, проф. др Радивоје Митровић.
Осврнувши се на научни и истраживачки рад проф. Вега, проф. др Љубомир Миладиновић, је посебно нагласио његов допринос у области динамике машина и конструктивне геометрије, на чему је, како је рекао, страствено радио до краја живота. Био је човек велике енергије, предан послу до несхватљивх граница и непресушан извор нових идеја, а његова неисцрпна енергија мотивисала је и вукла напред и све људе са којима је сарађивао, истакао је проф. Миладиновић.
О свестраној личности проф. Вега говорио је и академик Дејан Поповић, његов близак пријатељ и колега са којим је заједно радио на великом броју пројеката. Поред значајног доприноса науци, Саша је утемељио и један начин размишљања који је неопходан друштву које жели да се развија и иде напред. У његовом случају то подразумева да човек мора да размишља не само о себи, него и људима у својој околини, да ствара нове вредности и да иза себе остави легат који далеко превазилази време у којем живи и ствара, истакао је академик Поповић.
Професор Александар Вег је важио за искусног летача и инструктора. Једриличарство је за њега било „осећај безграничне слободе, тешко упоредив са било чим овоземаљским“, истакнуто је на скупу. А о томе колико је воље, упорности и љубави посеветио обнови и развоју ваздухопловног једриличарства у Србији, говорио је господин Мика Исаковић из Ваздухопловног савеза Србије. Подсетивши да су ваздухопловни инжењери са Машинског факултета у Београду оставили велики професионални печат у српском ваздухопловству, господин Исаковић је посебно нагласио допринос проф. Вега обнови једриличарског клуба у Сремској Митровици.
За чланове тима Друмска Стрела проф. Већ ће остати упамћен као ментор тима, без чије подршке овај тим не би опстао, рекао је један од оснивача тима Ранко Стојановић. Професор Вег је заједно са студентима, поставио темеље Друмске Стреле. Усмеравао их је, давао савете и помагао само када је било неопходно, јер његов циљ је био да се студенти осамостале, прихвате одговорност и сами пронађу решење. Ипак, једна његова реченица биће заувек упамћена – да пројекат Друмска стрела има поенту само уколико се наставља. Сав напор, труд и рад, уложен од настанка Друмске Стреле, имају поенту ако овај тим опстане и настави да се даље развија и напредује, рекао нам је једном приликом проф. Вег. Његове речи биће нам путоказ у свим будућим сезонама, нагласио је Стојановић.
Колега са Машинског факултета у Нишу, професор др Ненад Т. Павловић рекао је да је имао велику част и привилегију што је професор Вег учествовао у његовом професионалном напредовању од одбране доктората до професорског звања. Осврнувши се и на њихов заједнички истраживачки рад, проф. Павловић, сада декан МФ у Нишу, посебно је указао на рад у оквиру Темпус порграма који је омогућио да се и на нишком факултету уведе предмет мехатроника. Једно је сигурно, од Саше сам имао шта да научим и у области наставе и у области истраживања, нагласио је проф. Поповић.
Освнувши се на свој први сусрет са проф. Вегом, проф. др Ненад Д. Павловић, проректор за науку на Нишком универзитету је рекао да је тог дана стекао пријатеља за цео живот. Имао сам срећу да се са њим дружим и приватно и професионално. Нисам упознао никога ко је са толиким жаром причао о науци, а још више о летењу и једриличарству. Зато му сада пожелимо миран лет у небеска пространства, поручио је на крају проф. Павловић.
На крају се у име Катедре за ваздухопловство скупу обратио проф. Бошко Рашуо, истакавши да је проф. Вег био његов најбољи студент, међу више од 1500 студената којима је предавао, и то у време, када је факултет, само на кратко, трајао 4. године. Саша је једно краће време провео на Катедри за ваздухопловство а потом је прешао на Катедру за теорију механизама и машина на којој је остао до краја живота. Проф. Рашуо је посебно истакао бистар ум али и непоновљиви и несвакидашњи карактер проф. Вега на кога се, како је навео, човек могао у потпуности ослонити. Доброта, поштење, несебичност и ематија су биле главне одреднице Салетовог карактера, са којим сам успешно сарађиво на више пројеката из енергије ветра а главне резултате смо објављивали и у најпрестижнијим часописима и конференцијама, рекао је он. Професор Рашуо је изразио сумњу да је проф. Вег могао да погреши у механици лета и техници пилотирања. Уверен сам да је велика спарина тог 24. јуна била узрок несреће која је задесила , његову породицу, Машински факултет, али и све нас који смо га ценили и волели, закључио је на крају, проф. Рашуо.
(Извор: Машински факултет)