Индустријски развој земље заснован на моделу Индустрија 4.0 као и стицање инжењерских знања која могу да прате тај процес свеобухватне дигитализације, кључни су за убрзани економски и привредни развој Србије и њену конкурентност на светском тржишту. С тим у вези, неопходно је модернизовати традиционална инжењерска знања која треба да буду интегрисана са информационо-комуникационим технологијама. Ово је један од основних закључака панела „Образовање инжењера-текуће стање и кључни проблеми у земљама западног Балкана“, који је у уторак одржан на Машинском факултету у Београду.
Напори које Влада Србије улаже у дигитализацију српске индустрије не могу да буду валоризовани без јаког инжењерског ресурса, поручио је министар у Влади Србије, задужен за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић. Како је навео, управо у младим инжењерима препозната је једна од кључних шанси и компететивних предности Србије у међународним оквирима.
Наши млади инжењери и њихово укључивање у процес индустрија 4.0 представљају кључну прилику да, после периода бомбардовања, санкција и економске кризе, ухватимо корак са економски развијеним земљама у Европи, рекао је министар. Међутим, додао је, индустрију 4.0 не могу да изграде инжењери без најмодернијег знања. Технологије имају радикални развојни тренд и стара знања брзо застаревају. Србији је потребна модернизација инжењерских знања и зато ће влада најснажније подржати тај процес у којем види шансу за економски раст, повећање извоза и отварање нових радних места.
Подсетивши да је Влада Србије недавно формирала радну групу за изградњу највећег индустријско- технолошког парка у јужној Европи, који ће се простирати на 320 хектара, министар Петровић је изразио уверење да ће тај пројекат бити велики ветар у љеђа за домаћу индустрију, а посебно за научноистраживачку и академску заједницу у Србији. Пројекат који се реализује у сарадњи са НР Кином треба да буде окосница привлачења водећих технолоших компаније не само из Кине, него и из других држава у свету.
Поздрављајући учеснике скупа, декан Машинског факултета у Београду, проф. др Радивоје Митровић је истакао да се системске промене и реформе у образовању, у контексту Индустрије 4.0, могу спроводити само у троуглу држава-привреда-високо образовање/наука. Високо образовање и образовање у целини морају бити спремни да одговоре на изазове новог времена и да стално изналазе нова, квалитетнија решења. Високо образовање није привилегија ниједног универзитета, већ подразумева и регионалну компоненту. Без регионалне компоненте тешко да може да буде развоја уопште, рекао је проф. Митровић указујући на важност развојних (паметних) специјализација Србије и западног Балкана. Морамо да размиљамо регионално, а делујемо локално. То је једноставно императив времена у коме живимо, закључио је професор Митровић.
Паметна (развојна) специјализација је приступ промишљању будућности и формирању стратегије развоја која се базира на знању, рекао је директор Центра за истраживања развоја науке и технологије при Институту Михајло Пупин, проф. др Ђуро Кутлача. Једном речују, додао је, паметна специјализација подразумева селекцију оних делатности, било индустријских, било друштвених, које су релевантне за неки регион, а које се могу развијати на основу знања, науке и технологије. Словенија је успешно применила тај принцип реструктуирања индустрије, образовања и науке који омогућава приступање структурним фондовима ЕУ, подосетио је проф. Култача. Како је навео, у паметној специјализацији је кључно то да се прецизно утврди шта ко уме да би се могли изабрати приоритети државним консензусом. У паметној специјализацији је кључан процес који спаја високо образовање, науку и индустрију да би се изградио национални иновациони систем који подразумева високотехнолошки развој и развојне пројекте који би у великој мери допринели бољем позиционирању Србије, заклључио је проф. Кутлача.
Ако хоћемо да пројектујемо будућност, то не можемо да урадимо без инжењера и зато једна од компонети паметне специјализације треба да буде инжењерство, рекао је проф. др Петар Петровић, професор Машинског факултгета у Београду. Наиме, додао је, када говоримо о инжењерству ми говоримо и о шанси коју нам пружа тзв. феномен технолошке конвергенције, односно феномен технолошког сустизања, који каже да неразвијене економије имају потенцијал бржег развоја од развијених економија, али само у мери у којој могу да обезбеде квалитетнији људски ресурс од оног којег могу да продукују. Србија је од 60-тих до 90-тих година прошлог века имала стабилан период акумулације људског ресурса, а 80-тих година сопственим знањем смо пројектовали и производили индустријске роботе. Зато, нагласио је професор Петровић, када говоримо о паметној специјализацији, морамо да се једним делом фокусирамо на инжењерство, односно како да се та моторна, генеричка компонента за економски, привредни и сваки други развој поново оснажи..
Кључ развоја је у људском ресурсу и образовању, пре свега инжењера пројектаната који су оперативни и имају споспобност да проналазе решења у бесконачном простору могућности који пружа контекст који називамо Индустрија 4.о. У Србији, како је навео, постоји један добро постављен систем високошколског образовања инжењера у четири, географски лепо распоређена универзитетска пола – Новом Саду, Београду, Крагујевцу, Нишу. Међутим, додао је, инжењерство има три домена – струку (оперативци) – научно знање (пројектанти и оперативци) – иновације. Зато морамо да израдимо посебне програме образовања за сваки од ових домена инжењерства. Ако то не урадимо нећемо имати ефикасно инжењерство које ће повести Србију, закључио је проф. Петровић.
Панел „Образовање инжењера-текуће стање и кључни проблеми у земљама западног Балкана“ одржан је у оквиру дводневног 24. Научног скупа „Технологија, култура и развој“, чији су организатори Машински факултет у Београду и Институт Михајло Пупин. Скупу су присуствовали декани машинских и других техничких факултета унииверзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Бања Луци, представници научних института, Привредне коморе Београда, Министарства одбране РС, као и представници привредних предузећа са којима МФ остварује успешну сарадњу већ дуги низ година.
(Извор: Машински факултет)